Diva

diva the movie

Vi ste već pomislili da ću da govorim o sponzoru jednog sportskog kluba kojeg neću pomenuti da bih se uzdigao iznad klupskih uverenja. „Diva“ je poznati francuski film s početka 80-ih za koji naravno niste čuli jer se danas filmovi sa neengleskog govornog područja retko mogu videti na tv-u.

U vreme kad se pojavio, 1981. nije oduševio kritičare ali kod publike je ostavio dobar utisak a danas su i mnogi kritičari promenili mišljenje. Jedan moj drugar kaže za francuske filmove da su ili fenomenalni ili čisto sranje pogotovo kad imitiraju Holivud. Pošto ovaj film ne imitira holivudske onda vam je jasno u kakve filmove spada.

Reditelj filma je Jean-Jacques Beneix, koji nije uradio još mnogo filmova (Betty Blue, Roselin i lavovi, Mesec u slivniku) a ovo mu je prvenac. Danas se uglavnom bavi produkcijom.

Osim što je rediteljev prvi film on je i prvi film francuskog filmskog pokreta cinema du look ili kako ga još zbog obilja i bogatstva boja zovu neobarok. Ovaj stilski pokret je obeležio 80-e u Francuskoj a odlikuju ga raskošna stilizacija, vizuelno bogati pretrpani kadrovi, te neuobičajena montaža i zvučna obrada. Drugim rečima, ovo su filmovi kakve bi pravili ljudi koji iskreno vole filmsku umetnost i uživaju u svakom njenom segmentu. Najpoznatiji režiser ovog pokreta je i danas slavni Lik Beson.

Scenario za film su napisali reditelj i poznati belgijski strip scenarista Jean Van Hamme prema jednoj noveli švajcarskog pisca Daniela Odiera iz njegove serije o Albi i Gorodišu. U ovoj priči postoje dve sižejne linije, jedna o operskoj divi Sintiji Hokins, koja ne želi da snimi svoj glas jer veruje da je muzika neponovljivi trenutak, i druga o Antilcu koji kontroliše lanac prostitucije od Pariza do Antila. Povezuje ih lik mladog poštara, Žila, fanaticnog ljubitelja opere koji ce krišom snimiti svoju omiljenu pevačicu i kome će bez njegovog znanja prostitutka na samrti u torbu na mopedu ubaciti dokaz koji razobličava tajanstvenog Antilca. Poštar nije akcioni heroj (kako bi bilo da su film radili Ameri), i skoro do samog kraja ne shvata zašto ga jure i policija i ubice ali će  ga zato Alba, koju upoznaje nakon što je ukrala dzez plocu, i Gorodiš, zen filozof, spasti i eliminisati njegove neprijatelje.

Ulogu operske dive tumači prava operska pevačica Wilhelmenia Fernandez, koju su producenti zapazili dok je izvodila glavnu ulogu u operi Karmen. Muzika iz filma ostaje dugo u pamćenju iako nisu u pitanju popularne tj pevljive melodije. Pogotovo iz tzv. plavih scena kad se Sintija i Žil setaju po kiši na svom prvom sastanku uz kompoziciju „Sentimentale promenades“.

Kolorit ovog filma je veoma bogat, enterijeri neobični (glavni junak živi u preuredjenoj garaži punoj ogromnih postera i raznih džidža-bidža a jedino bogatstvo mu je najkvalitetnija muzicka oprema), dosta je scena bez ijedne reči gde pokreti i muzika govore sve što je potrebno da razumemo film. Ovo je kombinacija pop-arta, stripa i film noara koja savršeno funkcioniše a ima i atraktivnih akcionih scena jurnjave po pariskom metrou.

Ovo nije dubokouman film u kome treba tražiti neka skrivena značenja ni u žanr ukalupljena zabava za mozak na ispaši već pravi, čistokrvni film koji i zabavlja i tera na razmišljanje ali svakako nije gubljenje vremena.

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. sentsava kaže:

    Спојлер алерт! 🙂

  2. mijat kaže:

    kakvi spojleri, nista krucijalno nije odato 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s