Kameni

kameni

Kameni Jon sedeo je na obronku brda i nemo posmatrao bleštavi grad. Grad kao i svaki drugi; buduća paljevina, krv, smrt, robovi i plen. Ne za njega, sve samo za pleme, uvek samo za pleme.

-Svetla. Gore bez vatre.- Kamena Mia je pružila ruku u pravcu reda uličnih svetiljki. Lice joj je i dalje bilo kao isklesano u steni.

Kameni Jon pogleda niz svetiljki i jedva primetno slegnu ramenima.

Savet staraca spojio ih je pre dve godine i još uvek nisu imali dete, iako nisu nijednom propustili propisano vreme za mehaničko sparivanje bez emocija. Kameni Jon se nije brinuo zbog toga; po običaju Kamenih, kad prođe ova godina, Savet će im jednostavno dati neko oteto dete ili neko kojem su roditelji poginuli.

Kamena Mia je i dalje kao opčinjena gledala u svetlost.

-Bez vatre….-prošaptala je.

Jon je ćutke pogledao u nebo. Da li su starci pogrešili kada su ih spojili? Nije mogao da proceni da li Mia pokazuje prve znake slabosti – smrtni greh po kanonu Kamenih. Ne pokazuj osećanja ili još bolje – nemoj imati osećanja uopšte, ne interesuj se za stvari koje nisu borba i služba plemenu. Dodirnuo je crnu tetovažu na levom obrazu, identičnu je imala i Mia, znak da su partneri do kraja života. Ista odeća, isto oružije, kratki štit sa istim znakom, ista žestina i efikasnost u borbi…trebalo je da misle i dišu kao jedno, a ona je pokazivala čudno interesovanje za gradsko osvetljenje. Pa šta ako gori bez vatre? Sutra će sve ionako biti pepeo…

Laknulo mu je kada su se istovremeno okrenuli i bez reči krenuli ka ležaju. Juče su obavili sparivanje, tako da su samo legli okrenuti leđima jedno drugom sa mačevima položenim duž tela. Na ogromnom proplanku svuda oko njih tonulo je u san hiljade parova Kamenih.

 

Napali su u zoru. Gradska odbrana se rasturila nakon nekoliko minuta; bogati, dekadentni grad kao da nikad nije imao u vidu mogućnost da bi neko mogao da ga ugrozi; vojnici u pozlaćenim oklopima su se pomešali sa masom bunovnih građana i bezglavo trčali ulicama, ne znajući da je obruč već čvrsto stegnut.

Kako nije bilo ozbiljnijeg otpora, Kameni su se raspršili po gradu i radili ono zbog čega su ih se plašili gradovi i plemena severa – ubijali bez razlike sve na koje nalete; starce, žene, decu preko 10 godina…manju decu će poštedeti, odvesti sa sobom i surovo ih obučiti da kroz nekoliko godina rade isto.

Kameni Jon i Mia su sami poklali desetak preplašenih vojinika u jednoj slepoj ulici i u velikim skokovima ispali na glavni trg. Žena sa jednogodišnjim detetom je natrčala na Miu i ova joj je jednim potezom odsekla glavu, vešto prihvatila dete drugom rukom i spustila ga pored velike fontane. Jon je skočio u fontanu i udarao mačem po vodi dok nije postala crvena; loše odabrano skrovište.

Skoro se sudariše sa bradatim ratnikom krvavim do pojasa. Kameni Žoa se osmehnuo.

-Dobar ulov, brate i sestro! Ovoliko divljači nismo skoro imali.- širokim potezom ruke obuhvatio je trg pun mrtvih tela.

-Gde je Kamena Suji? – upitao je Jon spustivši mač.

Niska, široka žena sa sekirom zadihana upade među njih.

-Uvek spremna! Počeli su da se kriju po kućama kao miševi! – rekla je pogledom vrebajući po trgu.

-Možda pretekne i koji rob!- reče Kameni Žoa. Pokazao je na dugu ulicu –Idite vas dvoje tamo, mi ćemo na drugu stranu!

Rastali su se naglo kao što su se i sreli. Jon i Mia su trčali ulicom sve dok nisu izbili pred veliku zgradu bez prozora nalik na hram.

-Svetla bez vatre!-uzviknula je Kamena Mia.

Stotine tankih cevi kojima je kolala florescentna masa spuštale su se sa svih strana pravo u vrh zgrade.

Kameni Jon mrzovoljno promrlja nešto i pruži mač ka širokim otvorenim vratima; izgleda da su svi već pobegli odatle, ali ipak…

Hodnici su bili uski u dugački, dobro osvetljeni cevima; sada su nastupali sa više opreza. U sporednim malim sobama bi zatekli ponekog čoveka u čudnoj odori i presudili mu po kratkom postupku. Njih dvoje nisu voleli da skupljaju robove, neka se time bave drugi koji će doći posle njih, izvlačiti ovakve crve i procenjivati da li uopšte mogu biti od koristi.

Stigli su do čvstih vrata na kojima su bili iscrtani izuvijani simboli. Jon dade znak Mii i zajedno jednim jakim udarcem noge oboriše i poslednju prepreku. Prvo ih zahvati talas prijatne toplote, a onda ih za trenutak obasja jaka svetlost.

Sa upravljenim mačevima su stupili u ogromnu halu u čijem centru se nalazio izvor svetlosti – pulsirajuća tvar je svakim novim pokretom utiskavala masu u veliku cev na koju se nastavljalo mnogo manjih.

Spustili su se stepenicama do te velike i sjajne lopte, zarobljene jakim metalnim obručom. Mia je prišla i nežno položila šaku na nju, svetlost je počela da joj isijava kroz prste. Osmehnula se i pogledala Jona.

-Kao da je živa…kako radi?

Štektav smeh zaorio se halom. Kameni par se odmah našao leđa uz leđa sa podignutim mačevima. Maleni starac u crnoj odeći stajao je na drugoj strani hale i smeuljio se sitnim očima.

-Možda je i živa, varvarko. I niko ne zna kako radi. Svi oni koji ste pobili ovde i ja već duže vremena pokušavamo to da shvatimo.

Jon je munjevito bacio nož, ali starac se izvi unazad i oštrica prođe par milimetara iznad njega. Odmah se bacio u stranu i izbegao i Miin bodež. Skočio je na ogradu stepeništa i nastavio da se smeje.

-A i prilično je lekovita. Ko bi rekao da ja imam oko 250 godina? Ili beše 350? Nije ni bitno, varvari.

Mia je očima dala znak Jonu i polako počeše da prilaze starcu sa dve strane. Kada su mu se približili, Mia je ispustila kratak krik, savila se i počela da povraća.

-Deluje!-uzviknuo je starac veselo, ali Jonova šaka ga stegnu za vrat.

-Ti si ovo uradio!-krvavi mač se podigao još jednom.

-Ne ja! Budalo, zar ne shvataš? Postaćeš otac…

Jon je oklevao neko vreme i suprotno svim običajima Kamenih popustio stisak. Starac brzo otpuza i nestade u jednom od mnogobrojnih otvora na zidu sitno se smejući.

Mia se uspravila, obrisla usta i našla se licem u lice sa Jonom.

Gledali su se u oči dugo, jednaki u svemu, dvoje u jednom, Kameni. Laganim pokretom Jon joj je sklonio pramen kose sa čela.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s