Čovek bez zemlje Kurta Vonegata

akr_banner_Vonnegut

„Čovek bez zemlje“ je poslednja knjiga starog lisca Kurta Vonegata, kako on kaže „Krasna boca šampanjca za kraj života“. Jedan od najznačajnijih američkih pisaca druge polovine 20.veka u njoj pokazuje da je po duhovitosti i smislu za satiru bio jedini pravi naslednik Marka Tvena (koga će i pomenuti više puta tokom knjige kao primer hrabrog pisanja).

Vonegat je kod nas dugo bio prihvaćen samo kao pisac naučne fantastike mada on nikad nije sebe smatrao pripadnikom žanra jer je pisao alegorijske romane koji su o nauci i budućnosti ljudskog roda govorili sa moralnog aspekta. Sam kaže da se začudio kada ga je američka kritika tako etiketirala ali da je zaključio da je to zato što piše o tehnologiji a većina američkih pisaca ne zna ništa o tehnologiji(„Mislim da romani koji se klone tehnologije život predstavljaju u pogrešnom svetlu, jednako pogubno kao što su viktorijanci pogrešno predstavljali život zazirući od seksa“).

U ovoj kolažnoj knjizi sastavljenoj od njegovih prisećanja(mini memoara kako kaže urednik srpskog izdavača Geopoetike), komentara sadašnjice sa žaokama na račun tadašnjeg prezidenta USA Buša Juniora(knjiga izdata u Americi 2005.) i piščevih crteža s odabranim porukama čitaocu koje neretko dostižu status maksime i mame na citiranje vidimo esenciju njegovog pronicljivog duha. Onima koji Ameriku poznaju samo kroz Holivud, muziku ili političare koji se kao poslušnici krupnog biznisa mešaju u svaku čorbu na ovoj planeti ova knjiga može biti dobar priručnik za upoznavanje alternativne Amerike.

vonnegutTerror1

Vonegat govori o američkoj komediji, o klasicima američke književnosti, brani socijalizam što je u Americi podjednako teško kao u Srbiji,priča o tome kako je nastala knjiga koja ga je proslavila “Klanica 5“(govori o njegovim ratnim iskustvima iz Drezdena gde je bio zarobljen tokom bombardovanja grada). Na šaljiv način daje skraćeni kurs kreativnog pisanja interpretirajući neke klasične književne šablone.

Prisutne su i njegove stalne teme kao što je kritika tzv. tehnološkog napretka koji se u krajnjem svodi na uništavanje planete jer je najveća zavisnost ne od duvana, alkohola ni droga već od fosilnih goriva. Na tu temu se nadovezuje i oštro podsmevanje verovanju u smisao ljudskog života “Mi smo ovde, na Zemlji, da bismo mlatili praznu slamu. Ne dopustite da vas bilo ko uveri u suprotno.“

Demistifikuje pojedine priče iz američke istorije objašnjavajući da je rat protiv Meksika tokom kog se desio Alamo (mitska bitka za američke nacionaliste koja je u holivudskim filmovima maltene upoređena sa otporom Spartanaca Persiji u Termopilima) bio imperijalistički kako bi se proširila teritorija USA i vidi taj kontinuitet u ratovima sa Vijetnamom i Irakom. Vonegat žali što danas nema moralnih veličina među američkim političarima kao što je bio Linkoln koji se usprotivio tom ratu protiv Meksika 40’ih godina 19.veka.

Da ipak sve ne bude u kritičkom tonu on ističe kao najveću vrednost koju je Amerika podarila svetu jazz i blues ne propustivši da podseti da je u vreme robovlasništva stopa samoubistava među robovlasnicima bila mnogo viša nego stopa samoubistava među robovima. I tako o kojoj god temi da piše ume da nas iznenadi svojim lucidnim zapažanjima.

Pisac je kako sam kaže pre svega humanista koji smatra da je na pitanje o smislu života najbolje odgovorio njegov sin „Oče, mi smo tu da bismo pomogli jedni drugima da preguramo ovo šta god da je u pitanju.“

U poslednjem delu knjige je i pasus koji možemo izdvojiti kao piščev epitaf:

Ono što sam iskreno želeo jeste da pružim ljudima olakšanje kroz smeh. Humor može da bude olakšanje, kao aspirin. Ako se za sto godina ljudi i dalje budu smejali, svakako ću biti zadovoljan.

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. noviinternet kaže:

    ovo mi je prvo zabavište u koje svojevoljno idem 🙂

  2. mijat kaže:

    🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s