Leto Tuve Janson

img_3933

Postoje knjige za odrasle i knjige za decu a postoje i knjige za decu i osetljive. Jedna od takvih knjiga koja spaja decu i odrasle koji nisu zaboravili da budu deca je „Leto“(1972), jedno od najprevođenijih finskih dela i klasik svetske literature. Ova knjiga govori o letu, detinjstvu, odrastanju, odnosu unuke i bake i starenju.

Tuve Marika Janson (Helsinki 1914 – 2001) rođena je u porodici umetnika koji su pripadali švedskoj manjini u Finskoj. Otac joj je bio vajar, majka ilustrator i dizajner, jedan brat fotograf, a drugi autor stripova tako da je odrastala u kreativnoj i boemskoj atmosferi. Prve crteže objavljuje sa 15 godina i postaje jedna od najzapaženijih mladih finskih umetnika. Pohađa umetničke škole u Finskoj, Švedskoj i Francuskoj, izlaže širom sveta, ilustruje knjige(Alisa u Zemlji čuda, Gospodar prstenova), slika murale.

Iako je sebe smatrala slikarkom svetsku slavu stiče knjigama i stripovima o porodici Mumin. Piše i za decu i za odrasle, 1966. dobija Medalju H:K:Andersena, nagradu za doprinos stvaralaštvu za decu.

Knjiga „Leto“ govori o ostareloj hirovitoj umetnici i njenoj živahnoj i prgavoj unuci Sofiji koje provode leto na ostrvcetu u Finskom zalivu(poput malog nenaseljenog ostrva Kluvharun na kome je porodica autorke provodila leta).U 22 poglavlja,koja imaju naslove i mogu se čitati i kao zasebne priče,one zajedno istražuju prirodu, grade minijaturnu maketu Venecije, obavljaju svakodnevne poslove koji se ponekad pretvaraju u igre i avanture.U romanu se naizgled ne dešava ništa, nema velikih događaja, zapleta ni intriga ali zato su sitnice i detalji opisani veoma pažljivo kao da autorka stoji iza one misli da sitnice zapravo čine život.

mumin

Baba i unuka sa potpuno ravnopravnih pozicija se svađaju i raspravljaju o životu, smrti, prirodi, ljubavi, Bogu i raznim drugim temama koje su nam svima bitne bez obzira na godine – razgovaraju o svemu osim o smrti Sofijine majke i ljubavi koju gaje jedna prema drugoj. Ponekad u ovim raspravama imamo utisak da baka podetinji a da Sofija rezonuje suviše strogo za svoje godine, tim menjanjem uloga sugeriše nam se da svako od nas i kad ostari može da sačuva dete u sebi.

Ostali likovi skoro nikad ne izlaze na scenu mada se oseća nedostatak majke i oca. Smrt majke, iako se skoro i ne pominje osim u jednoj rečenici druge priče, nadvija se nad knjigom kao avet. Sofijin otac, čije je prisustvo u knjizi veoma snažno upravo zbog njegovog neprestanog odsustva – on je uvek tu negde, radi za stolom(nikad nećemo saznati šta radi ali Sofija za njega kaše da voli kad radi jer bar zna da je tu), obavlja razne važne stvari – je uvek ono treće neprisutno lice o kojem se govori ali koje nikad nije u prvom planu i nikad ne govori za sebe.

Iako Tuve Janson ne okleva da pripoveda na smenu veselo i dirljivo o postupcima likova koji svedoče o ljudskoj dobroti i razumevanju, o nežnosti i poštovanju, jednako prema ljudima i prirodi, što je bez sumnje, vrlo hrabro u romanu zasnovanom na odnosu starice i devojčice, ona neće ni u jednom trenutku skliznuti u ljigavu sentimentalnost. I u tome se i ogleda njena genijalnost i majstorstvo, pripovedati bez ironije o vrednostima kojima se danas češće podsmevamo nego što ih cenimo i uzimamo za ozbiljno.

Tuve Janson pripoveda kao da njena priča ne teče prema nekom kraju nego preskače od jednog trenutka do drugog, ponekog obasjanog jarkim suncem a ponekog setnom mesečinom, naizgled nasumično odabranim, izdvojenim u poglavlja, svako kao zasebna, predivno konstruisana, dovršena priča. Život na ostrvu teče sporo, lako, kao da se to leto nikada neće završiti, ali romanom ipak provejava slutnja da je sve prolazno a lepota, spokoj i život efemerni.

„Roman Leto se čita kao da gledate kroz bistru vodi i, iznenada, ugledate dubinu”, kaže književna kritičarka Gardijana, Ali Smit, diveći se „majstorstvu Tuve Janson dok piše o onome što je neizrečeno i onom što je nemoguće opisati, pišući sasvim lako i jednostavno, do detalja zaokupljena odmeravanjem tananih trenutaka koji ne bi podneli ni gram tumačenja”.

Kada je autorka pogovora za englesko izdanje ove knjige otišla da obiđe to ostrvo, zaprepastila se otkrivši da čitav taj beskrajni svet u kojem žive Sofija i njena baba može da se obiđe za samo četiri i po minuta. Genijalna umetnica, Tuve Janson dobro je znala pravi opseg naših malih svetova.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s