Smrt ne dolazi rekom

misty lake

Drabona je probudila graja koja je cepala jutro; podigla se dole od brane, brzo stigla gore do njega i zatim nastavila da kruži naseljem.

– Drvljanik je pao!-izdvajalo se iz buke i plesalo njegovim umom.

Kratko je uzdahnuo i koristeći rep pridigao se na ivicu ležaja. Stalno neki problemi, nije moglo ni 10 zima da prođe, a da se ne desi nešto oko čega je trebalo lupati glavu. Zavideo je ocu; dok je taj vodio naselje sve je proteklo u miru i veselju. Deda se već dosta namučio dok je našao dobro mesto na reci, organizovao ostale, izborio se sa svim nevoljama i osnovao naseobinu. Tek kad je sve sredio mogao je mirno da umre i ostavi sinu da nastavi gde je stao – tek kad je i sin umro bezbrižan, unuk Drabon je mogao da počne da se muči.

Drabon je izašao na terasu i zaslepljen jutarnjim suncem omirisao paniku i strah u vazduhu. Svi su vikali, trčali uskim prolazima između zgrada, ženke su kupile mladunce kao da će se istog trenutka nebo obrušiti na sve njih.

Da, Drvljanik je definitivno pao – najveće naselje na Reci Bogova i svim njenim pritokama, zvezda vodilja njegovog naroda, svetlo na kraju tunela.

Na malom trgu video je zbijenu skupinu izbeglica koji su uplašeno zverali; nije znao šta se deslio, ali uskoro će se i to promeniti. Okupiće Veće i saslušati nekog od izbeglica; spazio je jednog krupnog sa ogromnim repom kako teši ostale – taj će poslužiti svrsi.

Sedeli su u krugu, a u centru je stajao Zed, izbeglica, i nervozno lupao repom o pod podižući prašinu.

-Drvljanik je pao!-dreknuo je.

Članovi Veća su počeli da mrmljaju, a poneki i da se pridižu kao da tek sad čuju tu vest. Drabon diže šape i pokušavajući da zvuči smireno reče:

-Dobro, to znamo! Nas interesuje kako, šta, kad, ko?

Zed se uspravio, polako pogledao u sve oko sebe i tiho progovorio.

-Iz vode su došli…probili su se nekako sa te strane u branu, pobili sve naše koji su radili tamo i prodrli u naselje. Bilo ih je tako mnogo…Iznenadili su nas, ubijali su, rušili sve…a na kraju i zapalili…zar i oni mogu da koriste vatru?

-Koji to oni?! Sto mu iveraka, budi malo jasniji! – Drabon je gubio strpljenje.

-Vodeni narod…

Muk je zamaglio prostoriju. Veće je ćutalo; svako od njih je mislio na priče staraca o zlim bićima iz vode koja mrze brane i sve krznaše koji žive u blizini reke. Plašili su ih njima dok su sklupčani spavali sa braćom i sestrama…do sad niko nije više verovao da stvarno postoje. Neki nisu ni sad.

-Vodeni narod! Previše si ti grizao drvo, prijatelju…-Jednozubi se zlurado smeškao i značajno pogledao Drabona – Samo bi budala i mladunac poverovali u priče izlapelih matorih ludaka.

Svi u naselju su dobro znali da izmedju Jednozubog i Drabona vlada netrpeljivost – pričalo se da su njihovi dedovi zajedno pronašli dobro mesto za branu, orgzanizovali seču stabala i pravili planove kako da naprave naseobinu. Nije se pouzdano znalo kako je na kraju baš Drabonov deda postao nasledni vođa naselja, a Jednozubov samo član Veća – govorkalo se nešto o prevari, svađi, o noći u kojoj su sevali zubi i repovi…

-Znam ja šta sam video! Ubio sam bar dvojicu pre nego što smo pobegli! Neće mene neko sa samo jednim zubom da naziva budalom ili mladunčetom…-Zed nije završio jer mu je rep pljasnuo preko njuške; Jednozubi je bio vrlo osetljiv na svoj nedostatak.

Ostali su ih brzo rastavili i odvukli u različite krajeve prostorije. Zed se smirio i opet stupio u sredinu, dok se Jednozubi još koprcao i prigušeno pretio čvrto pritisnut na pod. Drabon je zakolutao očima i skoro povikao:

-Dobro, uzmimo da to jeste bio Vodeni narod! Koliko ja znam, oni su najopasniji u vodi, na suvom su slabašni kao crvi i ne mogu dugo da izdrže na vazduhu. Kako su onda uspeli da osvoje i unište najveće naše naselje?!

-Slabi su, ali ne kako su nam pričali! I stalno su gutali neke alge ili rečnu travu, kao da im je to davalo snagu, ne znam, gledao sam da izvučem živu glavu i da povučem sa sobom što više naših. Ali vatra, otkud ona njima…-Zed je trljao njušku zamišljeno.

-A niko da pita ono najbitnije!-Jednozubi je sad stajao u uglu i pobednički posmatrao sve prisutne, a posebno vođu naselja – Kad se to desilo? Ako je Vodeni narod rešio da zbriše sva naselja na reci, moramo znati koliko imamo vremena da pripremimo odbranu! Ili bekstvo…kako već odluči naš Veliki Drabon.

-Misliš da će napasti i ostala naselja?–Zed je brzo zaboravio na malopređašnji sukob i zabrinuto je gledao u Jednozubog kao da očekuje utehu.

-Naravno da hoće! Ako su uništili Drvljanik, sigurno se neće tu zaustaviti, pokušaće da počiste i nas! – Drabonu nije bilo svejedno što je njegov rival na kratko preuzeo inicijativu – Ali! Mi ćemo biti spremni…

-Hoćemo li? –  Jednozubog kao da je zabavljala cela situacija.

-Ne obaziri se na njega, Zed…nije lako kad veći deo života provedeš bez jednog zuba-vodja je rešio da sebi priušti malo cinizma. Jednozubog opet pritisnuše na pod.

-Dakle, samo mi smo se spasli, bar koliko ja znam…sedam puta je svanulo dok nismo ovde stigli, a išli smo obalom, ne bih ti ja sad smeo ući u vodu ni za sve brane sveta!

-Sedam puta! To znači da su možda već ovde! Moj sin je danas na brani!-povikao je jedan od starijih članova i uneo pometnju.

Zagalamili su skoro svi u isti čas: jedni su predlagali da sami zapale sve i kriju se u šumi dok nevolja ne prođe, drugi su tvdili da je bolje da svi napuste naselje i pobegnu u Bivren, treći su hteli da vide koje je boje krv Vodenog naroda.

-Dosta!!!-grmnuo je Drabon-Podelićemo se u dve smene; pola stanovnika stražari noću, pola danju; osvetlićemo reku koliko god možemo; posebno ćemo paziti na branu i gde god prolazi voda! Ipak je to Vodeni narod i sad znamo odakle napadaju! Ko je za?!

Svi su se složili zatečeni snagom i odlučnošću reči vođe, čak je i Jednozubi potvrdio gledajući u pod.

Noć je uveliko pala kada su sive prilike glatke kože stigle u šumu na obali. Najviša je istupila napred i tankim pipkom izvukla zeleni zamotuljak iz deformisanih škrga. U mnoštvu buljavih očiju bez kapaka igrale su se vatre koje su uzalud obasjavale reku.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s