Duge noći i crne zastave

duge-noci-i-crne-zastave-1024x768Da je Dejan Stojiljković američki pisac, već bi odavno snimili film po knjizi… i to u nekoliko delova„, bio je jednoglasni zaključak dvočlane komisije u sastavu Danijel Ninković i ja, uz prisustvo Marka Gaćinovića, koji nije imao pravo glasa, budući da je „grobar“ i ne čita fantastiku.

Knjigu sam počeo da čitam u subotu ujutru, „samo par strana, da vidim o čemu se radi„, govorio sam Andrei. Posle nebrojeno sati i više puta ponovljene rečenice „beskorisna maso, pomeri se bar malo sa tog troseda“ i prelazaka na fotelje, dok su vesela dečica pretrčavala preko glave i skakala po leđima, dočekao sam poslednju stranu, već duboko ušavši u nedelju.

Proleće 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljačkaških hordi. U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri.

Kratkom pretragom na netu možete naći sinopsis, pa će vam biti dovoljno to što se pročitali u prethodnom pasusu. Da bih vas privukao ovom romanu (bez namere da dobijem zahvalnost pisca ili neku materijalnu korist od izdavača – ali ne odbijam ništa), predstaviću vam likove i nadam se da će to, u kombinaciji sa ovim trejlerom, biti dovoljno da se latite knjige.

Knez Lazar izgradio je moćnu tvrđavu u Kruševcu, a svestan opasnosti koja srpskim zemljama dolazi sa istoka, pokušava da vlastelu ujedini u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Tokom godina borbe za vlast, Lazar je izgubio nešto bez čega više ne može da normalno živi i radi i počinje da preispituje svoja dela i veru. Na um mu dolazi sin Dobrovoj, seća se bitaka sa Nikolom Altomanovićem, razmišlja da li je pravilno postupio nakon raspada srpskog carstva. U susretu sa jednim uzvišenim likom saznaće svoju sudbinu i verovatno rešiti da ne napušta put kojim je krenuo. Postavlja sebi pitanja koja je Isus postavljao u „Poslednjem iskušenju“ Nikosa Kazancakisa, zbog kojih je pomenuti pisac zaradio anatemu Grčke crkve. Srećom, naši teolozi i sholastičari često su zauzeti drugim stvarima, pa ne stižu da preispituju veru, kao što to radi knez Lazar – ili pisac lično, tako da roman ostaje van njihovog domašaja po tom pitanju.

„Zmajevi“, odnosno pripadnici viteškog Reda zmaja (za koji su neki visokoobrazovani građani tvrdili da je izmišljotina, te da takvo nešto u istoriji nije postojalo, ne znajući koliko greše) – Milan Toplica, Ivan Kosančić i Miloš Obilić, krajiške vojvode i čuvari granica Lazarevih zemalja, su centralne ličnosti romana i radnja najviše prati njihov pohod.

order of the dragonIvan Kosančić u prvom poglavlju otvara ovaj roman sukobom sa vođom pljačkaške grupe akindžija, Idrizom Malkočogluom, i tada se upoznajemo sa njegovim likom i čuvenim mačem „zmajevcem“. Govori tečno nekoliko jezika i poznaje običaje svih većih balkanskih naroda. Poznat je po nadimku „Zmaj od Radana“, a vojne i diplomatske veštine, kao i lepotu koja nije sa ovog sveta, narod pripisuje onozemaljskim silama. Njegovom maču  je nemoguće uteći, a Turci o njemu ne znaju previše, jer „ni jedan Turčin koga sam sreo nije poživeo dovoljno dugo da o meni priča„. Ni nalik Lanetu Gutoviću iz filma „Boj na Kosovu„…

Milan Toplica je srpska verzija Legolasa, samo što nije feminizirani plavušan koji se takmiči sa patuljcima. Vrhunski strelac, kome nisu strana ni druga oružja. Kum i čovek od velikog poverenja kneza Lazara. Vođa je ove družine, iako je njegov lik nekako najmanje razrađen, ali se nadam da će u narednim romanima to biti ispravljeno.. Nemojte ga zamišljati kao Svetozara Cvetkovića, a ako to činite, obavezno se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.

Čovek iz naroda, tek postao vitez i dobio posed na upravljanje, Miloš Obilić je ludo zaljubljen u princezu Oliveru – a ona u njega – i pohod na koji je upućen služi Lazaru da vidi kakav je on čovek, jer kao junak nema premca. Vičan je borbi mačem, ali i borilačkim veštinama. Nije mu strano da sedi sa svojim slugama i pije, a obožava pesmu „Gusta mi magla padnala“. U nedostatku bolje akcije, odlazi na kockanje i trbušni ples. Najmanje liči na viteza, a maniri mu nisu jača strana. Njegov arhetipski neprijatelj, Vuk Branković, čovek starog kova i poštovalac tradicije, ne želi ni da ga vidi.

Radnja prati i turskog sultana Murata, koji kao i Lazar, prolazi kroz svoje unutrašnje borbe, a mora da bude i vešt političar, jer na njegovo mesto pretenduju tri sina: Jakub, Bajazit i Savdži. Njegova verna senka je mistični derviš Edhem Ibn-Musafir, koji je trn u oku Bajazita, a sumnja se da je u dosluhu sa demonom Ifritom i na razne načine utiče na sultana.

Marko Kraljević, „mladi kralj više nije tako mlad„, a vladar je samo okoline svog tužnog zamka u Prilepu, dok ostalim delom grada i njegove države upravlja kapetan Porfirion, vođa najmoćnijeg od mnogih lopovskih esnafa. Kralj Marko tolerisao je njega i njegove ljude dok god su svoje poslove obavljali diskretno i bez mnogo krvoprolića. Marko nam ostavlja jednu dilemu i do kraja romana ne shvatamo zašto je i Obilića ubrojio u zmajeve.

Stefan Musić je kapetan odbrane grada Pirota, koji se nalazi na prvom udaru agarenske vojske pod vođstvom Ali-paše. Iako ga brat Lazar preklinje da napusti grad, jer je uostalom takvo naređenje od kneza, Stefan ostaje pri svojoj zamisli i sprovodi u delo sasvim neočekivanu taktiku. Nalazi se na granici između genija i ludaka i vešto hoda tom ivicom, ostavljajući večitu dilemu prijateljima i suparnicima na kojoj se strani trenutno nalazi. Njegovi dijalozi su veoma duhoviti: na primedbu Kosančića da Lazara Musića juri čitav odred Turaka, on, nehajno jedući jabuku, kaže „ne bih se ja previše brinuo zbog toga; moj brat je oduvek bio dobar trkač„, a kada sazna da su se u poteru umešali i konjanici, panično ostavlja jabuku, traži da Toplica gađa jahače i dodaje „e sad bih se i ja malo zabrinuo…„.

Pisac nam otkriva detalje o sukobu kneza Lazara i Nikole Altomanovića, koji je imao velikog uticaja na tadašnju vojno-političku scenu Srbije. Da nije reč o pukoj fikciji, govori i spisak eminentnih naučnika koje je Stojiljković konsultovao prilikom rada na romanu, pa tako pored istoričara imamo i stručnjake čija specijalnost su srednjovekovni zamkovi, zatim privatni život srpskih sebara, običaji na dvorovima u Srbiji i okruženju…

Pored istorijske osnove, roman ima i sasvim dovoljno magije, opsade zamaka, srpskih mitskih ličnosti i starih božanstava da bi mogli privući svakog iskrenog ljubitelja ovog žanra.

Na kraju, da se vratim na početak: snimanje filma po knjizi. Možda je i bolje što ni jednom srpskom kinematografskom čimbeniku nije to palo pamet, jer bi glavne uloge ravnopravno podelili Ivan Bosiljčić, Milan Kalinić, pa onaj nadrkani što je prvo igrao košarkaša, pa potom jednorukog švalera u „Sveti Georgije…“, Dragan Marinković Maca, Nikola Kojo i svi oni likove koje imamo čast i obavezu da gledamo u kultnim ostvarenjima kao što je „Sedam i po“ i slična trošenja filmske trake. Srećom i po nas i po njih, budžet ove države nije predvideo stavku „kultura“…

Pisac drži čašu rujnog vina
Pisac drži čašu rujnog vina

I još jedna korisna informacija: nastavak romana Duge noći i crne zastave zvaće se Olujni bedem i govoriće o padu Niša i boju na Pločniku 1386. godine. Za njim sledi Učitelj mačevanja koji obrađuje kratki period primirja 1387-1388 i govoriće o tome kako je Ivan Kosančić došao na Kruševački dvor kako bi kneževića Stefana podučavao viteškim vrlinama. Četvrti deo zvaće se Carstvo Nebesko i baviće se Kosovskom bitkom, dok će završni, peti deo, biti priča o despotu Stefanu Lazareviću i imaće naslov Poslednji Nemanjić. Stojiljković je izlazak romana Olujni bedem najavio za mart 2014.

Advertisements

4 Comments Add yours

  1. Marko kaže:

    Stavljeno na „shortlist“, koji je sve samo nije kratak. 😉

  2. mijat kaže:

    Ima li na tvojoj listi i ono „napisati bar jedan clanak za zabaviste“ 🙂

  3. Marko kaže:

    Doš’o je i taj dan. 🙂

  4. Zabavište kaže:

    Dejan Stojiljković, ako može share, bili bismo Vam veoma zahvalni 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s