Minimanual of the Urban Guerrilla by Carlos Marighella

Ne, Karlos Marigela nije latino DJ švaler, a ovo nije naslov njegovog dens trens minimal seta. Sajt koji vode i održavaju istaknuti pripadnici Narodnog pokreta „Penzosi“ – a na kojem nema bar jedan tekst o gerilcima čiji život postaje urbana legenda – ne zaslužuje da se nazove penzionerskim zabavištem. Nakon čitanja ovog posta, bićete obučeni da gađate snajperom i pravite Molotovljeve koktele, živite od plodova prirode, čekajući da vam bogati industrijalac plati otkupninu za njegovo kidnapovano dete.

Kriminalistika je meni omiljena nauka i jedan od retkih ispita koje sam spremio s lakoćom. Česte su noći u kojima sanjam da vršim uviđaj, jer sam se spremao za istražnog sudiju, a ne kancelarijskog pacova, kako me komšija Neša Metalac naziva, zaboravljajući da ga čujem dok mi se tako obraća, potpuno apstrahujući činjenicu da u komunalnoj inspekciji imam svoje ljude.

Možda bi znatiželjni čitalac pomislio da nije u redu što jedan Penzos sanja sadržaje epizoda CSI, umesto tamo neku obnaženu plavušu bujnih grudi. Jedna od oblasti kojom se bavi kriminalistika jeste i otkrivanje i sprečavanje terorističkih delatnosti. Rizikujući da budem označen jeretikom, predstaviću vam lik i delo Karlosa Marigele, koji će inspirisati Ulrike Majnhof i Andreasa Badera da se bave terorizmom, profesijom gde nije teško uočiti izrazitu disproporciju uloženog rada i društvene prihvatljivosti.

marighellaKarlos Marigela (1911-1969) bio je brazilski komunista, marksista i pisac. Ostaće upamćen po „Priručniku za urbanog gerilca“ (Minimanual of the Urban Guerrilla), knjizi koja daje praktične savete kako ometati i zbaciti autoritativne režime, sa ciljem izazivanja revolucije. Za razliku od svima dragog lika sa majica, Ernesta Če Gevare, koji je praktikovao gerilski rat vođen iz baza daleko od grada, Marigela je smatrao da se sistem najbolje ruši ukoliko se radi iz samog središta.

Njegova dela cenili su mnogi revolucionarno nastrojeni studenti iz tog perioda, pa je tako veliki uticaj imao na pokrete Weathermen, IRA (Irish Republican Army), grčki N17 (17. Nentori), baskijske separatiste okupljene u organizaciju ETA, nemačku Frakciju Crvene armije (Red Army Faction), italijanske Crvene brigade (Red Brigades) i francusku Direct Action-France.

Prvi Marigelin sukob sa zakonom bio je davne 1932. godine, kada je uhapšen zbog pesme u kojoj kritikuje administraciju guvernera savezne države Bahia. Od tada počinje duga i uspešna saradnja sa raznim nivoima vlasti, pa je tako Karlos imao priliku da bude mučen od strane političke policije koju je predvodio Filinto Müller. Zatim je o trošku države proveo nezaboravan period u najmračnijem brazilskom zatvoru, pa se ponovo vratio staroj ljubavi – bivajući žrtvom novih mučenja.

Kada je video da taj način borbe ne donosi ništa sem ožiljaka na koži i duši, Marigela je ušao u političke vode, angažujući se u Komunističkoj partiji Brazila. Brzo se peo na hijerarhijskog lestvici, a ostvario je i dobre kontakte sa kolegama iz drugih zemalja, pa tako na poziv Centralnog komiteta KP Kine provodi 1953. i 1954. godinu proučavajući kinesku komunističku revoluciju.

Nakon vojnog puča u Brazilu 1964, ponovo dospeva zatvora, ovoga puta ranjen i uhapšen od strane agenata DOPS, Odeljenja za društveni i politički poredak, političke policije koja mu je pokvarila gledanje nekog filma u bioskopu, uhapsivši ga pre nego što je krenula odjavna špica. Posle dve godine, preuzima Komunističku partiju Brazila.

I onda, februara 1968. godine, Karlos Marigela osnova ALN (Ação Libertadora Nacional), koja posle samo par meseci rada kidnapuje američkog ambasadora Charles Burke Elbrick-a, u akciji sprovedenoj zajedno sa Revolucionarnim pokretom 8. oktobar (Revolutionary Movement 8th October – Movimento Revolucionário 8 de Outubro — MR-8).

Policiji se nije svidela uspešna serija oružanih pljački i otmica koju je imala ALN, pa donose odluku da eliminišu Marigelu. Za datum njegove smrti uzima se 4. novembar 1969, kada je stradao u „klasičnoj sačekuši“, odnosno policijiskoj zasedi postavljenoj od strane Sérgio Paranhos Fleury, njegovog starog poznanika iz DOPS-a.

Uticaj „Priručnika za urbanog gerilca“ najlakše se može pratiti kroz život i delo popularnog dueta Bader – Majnhof, o čemu je snimljen film „The Baader Meinhof Complex„. Lepa Nemica i ne tako lepi sunarodnik poseduju sve kvalitete koje „Priručnik“ predviđa: hrabri su i odlučni, spremni na fizički sukob, pametni i dobri taktičari.

Prava je šteta što to nisu iskoristili na neki drugi način, nego organizujući skoro beskrajnu seriju spektakularnih otmica, postavljanja bombi i političkih ubistava. Lista je preduga da bih je ovde predstavljao, a već pokazujem dobru tendenciju skretanja sa teme, ako je tema uopšte i postojala.

„Priručnik“ još kaže da urbani gerilac treba da živi među običnim svetom, ponašajući se, oblačeći i govoreći na način koji ne izaziva sumnju, niti može praviti razliku u odnosu na druge ljude. Upada u oči ako gerilac nosi skupa odela, jarko ofarbanu kosu, ili na bilo koji drugi način odstupa od radničkog i proleteskog miljea u kojem se nalazi. Gerilac za život mora zaraditi kroz običan i pošten posao, ali ako pobudi sumnju kod organa reda, mora biti spreman na sakrivanje i život u podzemlju.

Urbani gerilac ima dva cilja: fizičku eliminaciju protivničkih lidera, kao i oduzimanje imovine velikim industrijalcima i ostalim izrabljivačima radnika i poštene inteligencije. Mali deo oduzetog, da ne kažem otetog ili ukradenog, imao je pravo da zadrži za sebe, dok je većinu prilagao revolucionarnom pokretu kojem je pripadao. Da bi ispunio ciljeve, morao je znati kako da dođe do oružja ili ga sam napravi, zatim da se kreće brzo, pojavljuje i nestaje iznenada, poznaje teren i bude u posedu važnih i korisnih informacija.

37Frakcija Crvene armije (RAF, The Red Army Faction ili Red Army Fraction, nemački: Rote Armee Fraktion) osnovana je 1970. godine kao urbana gerila koja je nameravala da sruši državne elemente koji su smatrali fašističkim. Postojala je sve do 1998. godine, a njeni najpoznatiji predstavnici bili su Andreas Baader, Gudrun Ensslin, Horst Mahler i Ulrike Meinhof. „Priručnik“ Karlosa Marigele bio je nepresušan izvor ideja za kapitalno delo Ulrike Majhof, pod nazivom „The Urban Guerrilla Concept“.

Ova gospođa prijatnog izgleda, pored nebrojenih obijanja banaka i sličnih načina brzog namicanja preko potrebnog kapitala, poznata je i po pokušaju otmice sopstvene dece. Zajedno sa ostalim članovima RAF-a, decu je otela od oca, sveže razvedenog od nje i sa starateljskim pravom dobijenim bez po muke, s namerom da ih pošalje u Palestinu, gde bi od malih nogu bili u treningu Palestinske oslobodilačke armije – PLO. Međutim, otac je to sprečio i uz medijsku pomoć novinara Stefana Austa, presreo ih negde na Siciliji i vratio u toplo porodično gnezdo, umesto da odu u ruke vekovnog jugoslovenskog prijatelja, Jasera Arafata.

Kada znate na šta se taj pojam prvobitno odnosio, verovatno se zapitate kako je došlo do trenutka u kome se urbanom gerilom smatraju pozitivni likovi koji zapuštene javne površine pretvaraju u bašte i vrtove? Tu spadaju i oni koji koriste zidove i prostore koriste za promociju sadržaja kao što su muzika i pozorište, za šta inače ne bi imali novca da to urade u galerijama, salama i ostalim adekvatnim mestima.

Dvadeset prvi je vek i prošlo je doba kada je fizička eliminacija rešavala neki problem, ako se uopšte može reći da nasilje bilo šta rešava. Današnji gerilci borbu protiv sistema vode na potpuno drugačiji način. Svojim obrazovanjem, inteligencijom i kreativnošću žele da sruše trule vrednosti i lažni moral, dokazujući ostalim građanima da promene društva polaze iz promene svesti pojedinca.

„Priručnik“ Karlosa Marigele ostaje kao svedočanstvo na jedan haotični period u razvoju zapadne civilizacije, a njegove ideje su podsećanje na događaje za koje ne bismo želeli da se ikada više dese.

Za one koji forsiranje predrevolucionarnog stanja doživljavaju kao hard core, preporučujem čitanje „Priručnika za ratnika svetlosti“, poznatog petparačkog autora Paula Koelja. U toj knjizi ćete naći mnoštvo korisnih saveta u stilu „Ratnik svetlosti ponekad padne. Kako bi ležanje sveo na minimum, potrebno je da odmah potom ustane“ i sličnih „kuvarice, manje zbori da ti ručak ne zagori“ mudrosti.

Priznajem da sam vas na početku teksta slagao, sve u želji da dođete do ove rečenice. Penzosi će vam pokazati kako se prave kokteli, ali ne Molotovljevi, nego naši, domaći, koje ni drogirana izgladnela svinja ne bi stavila u usta. Zato budite sa nama i dalje – bespotrebno znanje, 0 poena.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s