Čovek u visokom dvorcu Filipa K. Dika

on

Tokom 90-ih sam pročitao sve što je u ubskoj gradskoj biblioteci bilo od SF žanra. Na moju žalost bilo je vrlo malo knjiga, sve iz čuvene edicije Polaris s kraja 70-ih i s početka 80-ih. Politika kuće je bila restriktivna što se tiče nabavke knjiga tog žanra a čini se da se ništa nije promenilo ni danas.

Jedna od knjiga koja je ostavila dubok utisak na mene je bila „Čovek u visokom dvorcu“ Filipa K. Dika. Tad još nisam znao ništa o njegovoj zanimljivoj biografiji niti sam gledao film Blade Runner pa sam knjizi pristupio bez bilo kakvih predrasuda. I oduševila me svojim originalnim idejama. Danima posle čitanja bio sam pod utiskom i razmišljao sam ozbiljno da se i sam bacim na pisanje sf-a, toliko mi je bila inspirativna.

k-bigpicU knjizi se opisuje za to vreme veoma subverzivna vizija Sjedinjenih Američkih Država u svetu u kome su u II svetskom ratu pobedile nacistička Nemačka i njeni saveznici. Petnaest godina posle rata pobednici kuju zavere jedni protiv drugih a pojavljuje se knjiga koja govori o paralelnom svetu u kome se rat završio drugačije. Glavni junaci su obični ljudi koji otkrivaju da su žrtve jedne surove iluzije.

man_in_the_high_castle_mapObjavljena davne 1962. bila je jedna od prvih knjiga sa takvom temom alternativne istorije i postaće u narednim decenijama neprevaziđeni uzor mnogim sličnim delima. Sam pisac je obožavao da se poigrava sa tim temama i svet njegovih dela je uglavnom mračan i pesimističan po ljudsku vrstu. U tom univerzumu neretko glavnu reč vode multinacionalne korporacije i autoritarne vlasti dok je glavni junak neprilagođeni pojedinac koji je sam protiv svih. Ponekad mi se čini da bi Kafka da je pisao sf radio to baš na način kako je to činio Filip K. Dik, toliko je njegov svet kafkijanski u mnogim elementima.

the-man-in-the-highOvom knjigom je skrenuo pažnju na sebe i dobio najveću nagradu u svetu sf književnosti Hugo 1963. Imaće posle toga i uspone i padove, dela koja je pisao samo zbog novčane oskudice ali i bisere kao što su Ubik, Sanjaju li androidi električne ovce i slično. Često je u svojim delima pisao i o uticaju droga a i sam ih je koristio, doživeo je i viziju božanskog bića koja ga je inspirisala za nekoliko uglavnom slabijih dela. Kad mu je počeo konačno pristizati ozbiljan novac od filma Blade Runner preminuo je iznenada od moždanog udara.

Holivudski producenti su posle njegove smrti ekranizovali još nekoliko njegovih romana i priča te su tako nastali filmovi Total Recall, Screamers, Minority Report, Impostor, Paycheck, A Scanner Darkly, Next, Radio Free Albemuth, The Adjustment Bureau.

U februaru 2013. objavljeno je da će ova knjiga doživeti svoju televizijsku adaptaciju kao mini serija u čijoj produkciji će učestvovati i Ridli Skot.

themaninthehighcastleKod nas nažalost nije previše objavljivan jer je dugo smatran subkulturnom pojavom i potcenjivan kao pisac ali valjda dolaze bolja vremena za recepciju ovog klasika sf-a koji bi u današnjem vremenu mogao da se tumači i kao realista.

Advertisements

3 Comments Add yours

  1. Odlična knjiga i mislim da mi je ona bila prva knjiga na temu alternativne istorije. Šteta je što se knjige Filipa K. Dika slabo izdaju kod nas. Upravo ova je izdata u jednoj ediciji sa popularnom cenom, ali ostale knjige je vrlo teško naći, iako je izdavačka kuća Algoritam štampala 3 Dikove knjige.

  2. mijat kaže:

    Ovo poslednje izdanje je uglavnom rasprodato a posto je Algoritam hrvatski izdavac njihove knjige je teze naci u Srbiji
    http://www.vulkani.rs/f27897f0-137f-4595-ad12-b9ce09b49d5c/COVEK-U-VISOKOM-DVORCU-OUTLET.aspx#.UjxXltLZFmM

  3. StF1 kaže:

    Naišao sam na zanimljiv komentar vezan za nemački jezik i SAD: „Kod pomena Sjedninjenih Američkih Država interesantna je jedna anegdota: svi znamo da je zvanični jezik SAD-a engleski, ali malo ko od nas zna da je engleski to postao, tako što je pobedio nemački za samo jedan glas. Da je istorija bila drugačija, bila bi i sudbina nemačkog, gledajući rast i moć SAD-a. “ 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s