The Thin Red Line

Kako smo izgubili ono dobro u nama? Ili smo ga nekako pustili da nestane? Rasturili ga nemarno… menjali za nešto bezvredno?“ Tanka crvena linija obiluje ovakvim i sličnim poetskim pitanjima, za koja ne postoje pravi odgovori. Ovo definitivno nije film za gledanje u bučnom društvu, sa kokicama i pivom. Malo je toga što vas može „podići“, šta više, poseduje priličnu količinu depresivnosti. Sad se sigurno pitate zašto bih nekome želeo da preporučim ovaj film? Pored svoje umetničke vrednosti, ovo ostvarenje vas zaista može naterati da razmislite…

Radnja je smeštena u period Drugog svetskog rata, tokom borbe za Gvadalkanal. Film je baziran na priči Džejmsa Džonsa, koji kroz priču o životima vojnika, predstavlja i filosofsko i emotivno iskustvo rata. Ovde se ne radi samo o ratu, već i o ljubavi, veri i poverenju u sebe i druge, prijateljstvu, humanosti, moralnosti i sukobu čoveka sa prirodom.

dd100c03586e76fc4699ffb132a724d5Tanka crvena linija je jedan od retkih ratnih filmova koji ne idu iz scene u scenu epskih bitaka punih nasilja, pirotehnike i dima, krvi i prašine, već se radi o razmišljanju i analizi rata i humanosti. Po mnogima, radi se o jednom od najboljih ratnih filmova posle „Apokalipse danas„, koji nije klasična priča o „našima“ i „njihovima“ u kojoj se američka vojska glorifikuje na račun zlih Japanaca. Umesto toga, radnja filma je fokusirana na likove, čije misli, nade, strahovi i emocije pružaju potpuno novo iskustvo u ovom žanru.

Film je prvi put predstavljen par meseci nakon „Spašavanja redova Rajana“ i praktično zbog toga nije dobio pažnju koju po svemu zaslužuje. Radi se o dva potpuno različita filma – dok u „Rajanu“ gledamo velike scene američkog patriotizma, dotle u „Liniji“ vidimo šta rat može da učini od čoveka, njegove duše i prirode.

Tanka crvena linija nije lak film za shvatanje, jer koristi kompleksnu narativnu strukturu, do tada nekorišćenu u kinematografiji, kojom je reditelj želeo da ispriča tri priče:

  • jednu o kojoj se radi u knjizi po kojoj je film snimljen: njen naslov predstavlja aluziju na pešadince vojske Britanske Imperije u 19. veku, koja je, iako malobrojna, zahvaljujući naprednijem oružju uspela da „sačuva“ britansku civilizaciju od hordi njenih divljih podanika. Džejms Džons koristi ovu analogiju da ispriča kako mladi američki vojnici bez ikakvog vojnog iskustva brzo postaju iskusni veterani.
  • najveći paradoks rata: u nameri da se zaštiti „civilizacija“ i sve ono što smatramo vrednim, države su spremne da, bez okolišanja, pošalju mlade da se bore u ratovima. Tim činom potpuno apstrahuju činjenicu da će ih stvari i događaji koje tamo vide i dožive ubrzo pretvoriti u „divljake“ koje upravo sprečavaju da unište tu civilizaciju. Ukoliko smatrate da u ratovima postoje još gore stvari od toga (npr. genocid, zverstva nad civilima…), onda rat ne deluje iracionalan, ali činjenica o pomenutom paradoksu i dalje stoji…
  • čovek se ne razlikuje od prirode, već je deo nje, pa je tako i priroda istovremeno i lepa i okrutna (kao naša civilizacija i rat). Da bi ispričao te priče, reditelj Terence Malick koristi simbolične slike, flešbek, voice-over, scene bez dijaloga, dugačke fokuse na lica glumaca i menja tempo filma.

urlZahvaljujući dobroj glumačkoj postavi, portreti likova su urađeni odlično i uspevaju da potpuno ukažu na poentu filma. Tu se posebno ističe Nik Nolti u ulozi pukovnika Tola, bezosećajnog komandanta pešadijskih jedinica. U startu vam se neće dopasti i on je nešto najbliže zlikovcu u filmu. Nakon što je dugi niz godina proučavao ratove, bez prilike da u njima direktno učestvuje, on borbu na Gvadalkanalu vidi kao svoju konačnu priliku da se dokaže i zaradi čin generala. Vojnici su samo sredstvo koje će koristiti da dođe do tog cilja. U jednoj od ključnih scena, naređuje kapetanu (koga igra Elias Koteas) da frontalno napadne brdo koje kontrolišu Japanci. Kada mu ovaj sugeriše logičniju alternativu, pukovnik poviče na njega:

„Nećeš voditi svoje ljude oko džungle kako bi izbegao borbu!“, na šta mu kapetan odgovara:

„Živeo sam sa ovim ljudima dve i po godine i neću im narediti da idu pravo u smrt“.

Pukovnik je sačekao prvu priliku i oslobodio ga dužnosti, poslavši kapetana u Vašington, smatrajući ga preprekom za ostvarenje svojih snova.

The-Thin-Red-Line-Nick-Nolte-yellingZanimljivost je da je prilično teško razlikovati glumce jednog od drugog, jer su namerno birani da izgledaju slično. Većinom su istih godina, lica umazanog blatom i prljavštinom, glava pokrivenih šlemovima i nose iste uniforme. Takođe, glavne zvezde – Džordž Kluni i Džon Travolta – imaju veoma male uloge i pretpostavka je da je to samo zbog marketinga, budući da ih nećete videti duže od po dva minuta.

tumblr_m7ybrurR3d1rstprxo3_1280Glavne uloge tumače Sean Penn, Adrien Brody, George Clooney, John Cusack i John Travolta. Jedan od glavnih glumaca, James Caviezel koji je tumačio lik vojnika Witta i kasnije postao velika holivudska zvezda zahvaljujući ulozi Isusa Hrista u The Passion of the Christ, gotovo uvek spominje ulogu u Malikovom filmu kao najveću prekretnicu svoje glumačke karijere. Nakon sedmomesečne montaže, film je trajao punih 5 sati pa su producenti nagovorili Malicka da film skrati. Ovaj je to i učinio, pa su iz finalne verzije ispali glumci koji su uredno odradili svoj posao tokom snimanja filma: Billy Bob Thornton, Martin Sheen, Gary Oldman, Bill Pullman, Lukas Haas, Viggo Mortensen i Mickey Rourke.

ttr3Kada se Šon Pen sastao s Malikom, sve što mu je rekao bilo je: „Daj mi dolar i reci gde se trebam pojaviti“. Scenario su, između ostalih, dobili Robert De Niro, Robert Duvall i Tom Cruise. Kada se 1995. godine saznalo da Malik planira snimiti novi film, veliki broj glumačkih zvezda je pokušao doći na audicije. Malik je održao kratke audicije s Martinom Sheenom, Kevinom Costnerom, Willom Pattonom, Peterom Bergom, Lukasom Haasom i Dermotom Mulroneyjem koji su bili prvi izbor za glavne uloge u filmu. Reditelj se te godine takođe sastao i s Bradom Pittom i Johnnyjem Deppom.

The-Thin-Red-LineEdward Norton doletio je u Austin kako bi se sastao s Malikom, nakon što se pročulo da je ovaj ostao impresioniran njegovom ulogom u filmu Iskonski strah (Primal Fear). Navodno je i  Matthew McConaughey uzeo slobodan dan tokom snimanja filma Vreme ubijanja (A Time To Kill) kako bi se sastao s Malikom. I drugi su pokušali doći do kakve-takve uloge, uključujući Williama Baldwina, Edwarda Burnsa pa čak i Leonarda DiCaprija, koji je napustio set Romea i Julie u Meksiku kako bi se na aerodromu u Austinu susreo s Malikom.

clooneyVećina deo filma snimljen je u severnom Queenslandu (Australija). Zbog izrazito nepristupačnog terena, vožnja glumačke ekipe kamionima trajala je po dva sata. Malikov nekoknvencionalan način rada uključivao je snimanje pojedinih kadrova u ranu zoru, da bi se tek nekoliko nedelja nakon toga vratio da završi snimanje iste scene kadrovima u sumraku. Svojom reputacijom i radnom metodom reditelj je oduševljavao glumce, pa su Woody Harrelson i John Savage ostali čitav mesec na snimanju kako bi ga gledali dok radi, iako su već do tada sve njihove scene bile snimljene i završene.

the-thin-red-line-penn-still1Iako na prostoru SAD-a film nije ostvari zapaženiji finansijski uspeh, nešto malo bolje prošao je na međunarodnom tržištu, zaradivši ukupno 98 miliona dolara. Filmom su bili oduševljeni kritičari pa je film, među ostalim nagradama, dobio i Zlatnog medveda za najbolji film na filmskom festivalu u Berlinu i pokupio čak 7 nominacija za prestižnu filmsku nagradu Oscar: film, režija, adaptirani scenario, kamera, originalna muzika, zvuk i montaža.

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s