Kampanja

Vreme je oblačno sa kišom koja pada ukoso nošena blagim vetrom sa reke. Laganim korakom, držeći crni kišobran u desnoj ruci, on korača, ali ne brzo, iako mu vetar baca hladne kapljice u oči od kojih više žmuri nego što gleda.

Crni kaput je svetlucav, a najviše spreda, dok cipele skupljaju kapljice kiše. Njegov korak je lagan, lice bledo, tek izbrijano, a proseda kosa uredno podšišana odaje određenu dozu autoriteta. Kretoh za njim autom i kad ga sustigoh, otvorih prozor i rekoh:

„Gospodine, uđite.“

Nije bilo naređenje, ali odmah je ušao te smo za deset minuta bili u našoj ispostavi u stanu. Uveo sam ga u stan gde su operativci radili u dnevnoj, ali mi smo ušli u sobu desno od

Major ga je pogledao i odmah mu naredi:

“Sedite, predsedniče.“

On sede, i reče:

„ Hvala majore, odavno se nismo videli.“

„ Da, nego, kako ide posao predsedniče?“ upita major.

„ Odlično, kampanja ide uzlaznom putanjom. Ali majore, ja još nisam predsednik.“

„Ha, ha, ha. Bićete. Nego gospodine, da znate, da nastavite sa radom i ne zaboravite da mi dostavite nedeljni izveštaj.“

„Neću.“ On odgovori,a oči mu zasijaše kao kapljice na kaputu koji nije skinuo.

„Vidimo se onda.“ reče major.

„Vidimo se majore.“ otpozdravi gospodin u crnom kaputu, lagano razvukavši usne u neprirodan osmeh.

(Nenad Sandić – Pohvala za književno otkriće konkursa)

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s