Kutija

Duboko u šumi, odvojeni od sveta,  živeli su otac Tom i sin Robert. Tom se bavio teškim poslovima kako bi Robert imao da se prehrani i kako bi mogao da se školuje. Želja mu je bila da njegov sin postane dobar i plemenit čovek.

Jednog jutra otac je krenuo na posao i po starom običaju uzeo pijuk i otišao do obližnjeg rudnika. Pred njim je bio naporan dan. Robert tog dana nije išao u školu. Odlučio je da krene za ocem i da mu pomogne koliko je to bilo u njegovoj moći.

Put kroz šumu bio je naporan.Činilo mu se da su danima i danima pešači. Najzad stiže do rudnika i javi se ocu. Prihvatio se dečak posla. Rudnik je rudnik, a Robert samo dečak. Ne prođe mnogo vremena, a on se umori. Zatraži od oca dozvolu da odahne i prošeta šumom. Starina mu je dozvolila uz reči da se ne udaljava previše.

Šetajući šumom Robert je ožedneo, pa je rešio da potraži izvor gde bi mogao da se napije hladne vode.U potrazi za izvorom spazio je čudnu putanju i na kraju te putanje jaku svetlost koja kao da ga je tajanstvenim sjajem dozivala da joj se približi. Ubrzo ugleda izvor i zatrčao se k njemu. Tek što se napi hladne i bistre vode,izvora nestade, a na njegovom mestu se stvori mala drvena kutija. Robert je gledao začuđeno. Strah ga obuze i na trenutak požele da pobegne. Međutim, želja da sazna šta je u kutiji nije mu dozvoljavala da to učini. Dečak tada pomisli u sebi: „Biću hrabar! Moram da otvorim ovu kutiju! Živo me zanima šta je u njoj…“ Grčevito je uhvati o otvori. U ovom čudu ležalo je parče hartije, a pored njega olovka. Na dnu kutije je pisalo: ,,Možeš imati sve što poželiš! Samo zapiši ovde!“ Robert se ozari. Pomisli kako će na  jednostavan način izbaviti siromašnu porodicu.

Pala je noć. Otac i sin dođoše kući umorni i gladni. Kako nisu imali ništa za jelo, Robert uze hartiju i  zapisa sve što je želeo jesti. Takva gozba se odmah  i stvori pred njima. Otac beše u isto vreme i srećan i nepoverljiv. Predložio je sinu da da se okani te hartije. Plašio se da ih ne snađe neka nesreća. Ali…Robert oca prvi put ne posluša. Želje su se nizale, a pohlepa je bivala sve veća…

Vreme je prolazilo. Nekadašnji dečak izraste u prelepog mladića. Tada reši da otputuje daleko i otpočne novi život. Nemilice se razbacivao novcem i opijao. Dođe i dan kada se u Robertu javi jaka želja da vidi starog oca.

Kada je ušao u oronuli očev dom, zatekao je Toma kako bolestan leži. Sve u domu beše trošno. Otac je ležao na dotrajalom slamnatom krevetu, a preko nogu mu beše neka prostirka prozirna i razrešena. Robert je počeo da jeca. Uze hartiju i ispisa sve moguće lekove, najpoznatije lekare. Očekivao je da se ubrzo pojave čuveni doktori i lekovi koji će isceliti starinu. Desi se čudo! Hartija se pretvori u prah i nestade. Robert je tek tada postao svestan svoje nemoći. Ruke su mu bile vezane. Tom ga pomilova po kosi i izusti svoje poslednjereči: ,,Sine, ne kupuje se sve novcem! Čuvaj se, sine moj! “

Robert beše ogorčen. Izgubio je  i oca i jedinog prijatelja. Tako ogorčen otišao je do izvora gde je našao kutiju. Klečao je pored vode i molio da mu se stari život vrati, ali izvor je samo žuborio. Dok je brisao suze i osećao gorak ukus kajanja, preostalo mu je samo da shvati da je skupo platio pohlepu. Zbog nje je izgubio ono najvrednije.

(Tamara Djordjević, 2.nagrada srednja škola)

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s