Moć govora – o rečima

urban fest

Može li umetnost biti apejron modernog doba? Nova besmrtnost, nepropadljivost i na kraju rodilište svih bića i stvari? Između priče i ćutanja, dva uzdaha i na stopu između dve misli-dilema je. Da li ću gospodariti svojim rečima na prostorima duše i sferama uma, ili ću im se potčiniti, pustivši ih iz grudi da lete u svet?

Ptice moje, belih krila i zlatnog kljuna, ne zazirite međ’ dim i pustoš, zgarišta i korove. Nežna su vam krila, a površni umovi i zaključane duše oštro seku. Budete li, ipak, letele visoko, bude li vam nebo polovilište, svemir će vam luka biti. Rastite, ptice bele.

Ja osećam u grudima lupkanje vaše. Dodirnem vas dlanom. Neka.. Rastite još malo. Punite krila raskošem, kljun zlatom bojite. Hranite se mišlju mojom i putujte putem ideja mojih. I nemojte me nikad raniti. Ja predajem krunu gospodara vama. No, poletite li van-ostavite je. Vi blago u kljunu nosite. A taj sluh koji reči čuje, a blago ne vidi- ništa je drugo no gluvoća.

Ja se plašim govoriti mnogo. Plašim se da će mi iz grudi ptica ponestati i iz mojih usana slivaće se korov. Ranim li nekoga-raniću i sebe. Moje reči nikad oružje ne smeju biti. Uvek dodir-lagan i lepršav. Nežnost mog glasa biće moj put. Ptice bele, ali zlatnog kljuna, vodilje moje. Ipak, darovaću svetu reč. Dobro jutro ! Kad dovoljno otkrovimo duše-iskorenićemo pustoš. I shvatićemo-jednom- šta je dobro i šta je jutro. Hvala ! I biće uvek dobro. I biće uvek jutro.

(Sonja Mijatovic – Moć govora – o rečima, 2.nagrada, kategorija Odrasli)

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s