Hodorovski u Beogradu

jodorowsky-s-dune

U sredu 30. decembra 2015. u Klubu Polet u Beogradu  održane su projekcije dva filma posvećena liku i delu famoznog francuskog strip autora i režisera Alehandra Hodorovskog. Ovaj nesvakidašnji čileansko-francuski reditelj, dramski pisac, glumac, muzičar i spiritualni guru obeležio je epohu filmske psihodelije ostvarenjima „The Holy Mountain“, „El Topo“, „Santa Sangre“…

Prvi dokumentarac „Jodorowsky: Dune“ predstavio je beogradskoj publici nesuđenu ekranizaciju kultnog književnog serijala „Dina“ Frenka Herberta, koju je Hodorovski pripremao u saradnji sa Gigerom, Dalijem, Mebijusom, Dejvidom Karadinom, Mikom Džegerom, Orsonom Velsom, i mnogim drugim velikanima. Projekat mu je preotet i predat Dejvidu Linču, Džordžu Lukasu i Stivenu Spilbergu, ali i pored toga što nikada nije snimljena, verzija koju je pripremao Hodorovski izvršila je kasnije veliki uticaj na brojne filmske stvaraoce. Ogromna investicija je propala, ali je za sve generacije ostavljen standard SF-a – Mebijusova knjiga snimanja iz čijih su slika inspiraciju i estetiku kopirali svi velikani žanra. Dokumentarac „Hodorovski: Dina“, sastoji se iz novijih intervjua i starih snimaka koje su Hodorovski i saradnici zabeležili u vreme rada na velikom projektu.

Pored dokumentarca „Hodorovski: Dina“, u Klubu Polet  prikazan je i „Dance of reality“ (La danza de la realidad), poslednje u nizu ostvarenja Alehandra Hodorovskog, snimljeno 2013. godine. Njegov  film “La Danza de la Realidad” predstavlja njegov trijumfalni povratak, u vidu fantastičnih memoara, koji su svojevrstan miks autobiografije, politike, mučenja i fantazije. Najveći broj scena je snimljen u njegovom rodnom gradu Tocopilla, siromašnom čilenaskom selu,u kojem se i posle toliko decenija gotovo ništa nije promenilo, kako Hodorovski navodi. Ono što je interesantno jeste da je reditelj za ulogu svog staljinistički brutalnog oca uzeo svojeg najstarijeg sina Brontisa.

“Ovaj film je pun psihomagije. Moj sin igra moga oca. Psihomagija! Dečak u filmu se plaši mraka, kao što sam se i ja plašio, te se iz tog razloga oboji u crno. Psihomagija! Više se ne plašim mraka”, kaže Hodorovski kroz smeh. “Ljudi kažu da sam lud. Nisam lud. Samo pokušavam zalečiti svoju dušu. Slušaj, nemoj patiti, ja sam ovde. Nisi sam, zato što si sa mnom. Ali ja kažem: Ja sam sa tobom i slušaj šta će se desiti. Bišeć umetnik. I putovaćeš. I bićeš srećan.” 

 

Hodorovski nije protagonista dobra i zla, heroja i herojina. Dobro i zlo su  kosmičke sile istog intenziteta ali se individualno tumače pri dostizanju ličnog balansa.  Sveobuhvatnost i kompleksnost tumačenja simbola koje Hodorovski nudi u svim svojim filmovima i predstavama, gotovo je nemoguće sagledati. Njegova umetnost je virilna, falusna, strasna i produkt  je više libida nego razuma. Tako bi je trebalo i doživeti.

Izvor: https://www.facebook.com/groups/531336910225538/

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s