Kako me je kapitalizam naučio da ubijem

Nisam dugo sedeo sam u kafani. Prišao mi je jedan stariji čovek i seo za šank pored mene. Imao je crno poslovno odelo, belu košulju i pivski stomak podupren čvrsto zategnutim kaišem. Imao je crne lakovane cipele i zlatan zub u vilici. Počeo je da priča o tome kako mu je bio težak dan i kako je jedva dočekao da dođe ovde. Pitao sam ga čime se bavi. Odgovorio je da je vlasnik velike „poslodavajuće“ firme u Njujorku. Prokleti kapitalista. Vidi se da je zelenaš. Zelenaš koji pije viski i sedi pored mene sa zlatnim satom oko ruke.

Pošto je popio više čaša, počeo je da priča o tome kako je uspeo u životu i sa kakvim ženama je sve spavao dok je bio u Parizu. Pričao je kako je sve dolazio do para i kako izrabljuje zaposlene u svojoj firmi za minimalac dok se on bogati. Pomenuo je da je kupovao stare antikvitete iz Afrike koji su procenjeni na nekoliko miliona dolara. Onda je ustao, bacio poveću sumu novca, platio piće i meni i njemu i povukao me.

Kada smo izašli, sunce je zalazilo na horizontu, a vetar pirkao. Seli smo u jedan mercedes crne boje. Odvezao nas je pravo do velelepne vile. Prošli smo kroz velika gvozdena vrata i ušli u dvorište. Ne bih da pominjem dvorište, ali bih ga uporedio sa Artemidinim vrtovima ili velikim gradskim parkom.Vila je iznutra bila previše skupa za moje jeftine reči. Samo sam seo na fotelju i čovek, tj. vlasnik ugledne firme sipao mi je piće iz staklene boce. Bio je to prokleto skup viski koji se kupovao u specijalnim pakovanjima o kojima je sirotinja mogla samo maštati. Sedeo je naspram mene i pokazivao svoje skupocene antikvitete. Samo sam sedeo i gledao. Nisam ga slušao. Taj pivski stomak, taj zlatni sat. Sedi na parama taj podmukli prevarant. Stotine ljudi radi za njega, muči se da bi njegova pohlepa bila zadovoljna. Smrad za tim crnim božanstvom izbijao je iz njega. Gnev me je obuzimao i ruka mi se tresla. Naglo ustadoh, zgrabih jednu od skupocenih staklenih vaza, zamahnuh iz sve snage i udarih ga po glavi. On pade sa stolice na leđa i osta u tom položaju. Nije se pomerao, samo se lokva krvi širila ispod njegove glave. Lagano sam izašao iz vile osećajući olakšanje.

Sunce je odavno zašlo, a vetar je i dalje pirkao. Kao da se ništa nije promenilo. Osim jednog mrtvog kapitaliste. Svet zapravo nije mario za tog matorog čilagera. Spasao sam mnogo ljudi, zar ne? Ili ću ja zapravo otići u zatvor?

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s