Neljudima

Tu gde gori večna vatra vaših blatnjavih srca,
Tu gde se rđa stapa sa metalom vaših mozgova,
Tu gde se izvija dim od vaših sprženih jezika,
Tu doći ćete kada potražite Istinu posle Kraja.

Naći ćete svoj Moral visoko na pijedestalu Evolucije
Kojoj zahvaljujete za ispravnost dela svoje dece,
Koja žive život u beloj boji svetle budućnosti,
Koja klečeći zrače svetlošću roditeljskih oreola.

Naći ćete svoje crne fantom maske nad plamenom Ljubavi
I miris njihovog topljenja nateraće vam suze na zaslepljene oči.
Osetićete svaki deo bola ljudi manjih od vas,
Svaki lanac koji ste im oko zglobova vezali, urezivaće vam se u hladnu kožu.

Niste priznavali Drugačije, ali priznavali ste Ispraznost;
Hrišćanski ste kamenovali poljupce dok su vaša deca grlila Raskalašnost;
Vaši sinovi kupovali su nečije kćeri pod prigušenim svetlima Megalomanije,
Vaše kćeri prodavale su se nečijim sinovima u mrakovima ljubavi kojoj ste ih učili.

Razdvajali ste svaki zagrljaj žene i žene,
Bacali ste usrdna prokletstva na zagrljaj muškarca i muškarca,
Dok ste crkvene praznike ponizno poštovali crvenim novčanicama,
Simbolima skromnosti i razumevanja bivstvovanja vašega.

Mislili ste da ćete doći u vrtove Raja posle sve mržnje?
Vaš Bog je voleo vas kao što ste i vi voleli druge.
Vaša Duša živeće u onakvoj svetlosti kakvu ste vi slali drugim Dušama.
Nećete čuti Muziku Anđela jer čistu Muziku svog Srca niste slušali.

Ove odvratne zmije svuda oko vas, vaša su Čistota Uma.
Osećate li miris paljevine? To čeka vas, dragi naši gosti,
Kasno je za Oprost, na mestu ste gde nema Milosti!
Vremena ste dovoljno imali, ništa večno nije.

Razmislite zašto ne čuste umilni glas Anđela,
Razmislite zašto ne stigoste pred Kapije Večnosti,
Setite se svojih tamnih, Đavoljih misli,
Da li vam je žao? Kajete li se? Kasno je!

Vaši okovi su ubili decu vašu, a vaša deca tuđu decu –
Dobrodošli u Sodomu svog milostivog podučavanja!
Ovu paklenu vrućinu u venama sami ste zaslužili,
Prejake reči vaše zatrpale su stazu do Istine.

Osećate li Kraj da se bliži? Sada, u Smrti, otvorite srce,
Kada već u Životu niste tako hteli. Sada već ne biste smeli
Da tražite put nazad, jer on skriven je iza noževa vaših licemernih misli,
Čujete li topot konja? Pregaziće vas kao što vi za života gazili.

Vaš Moral sa pijedestala pao je prvim topotom istoga konja,
Jer bio je istinit i čvrst kao i vaši oreoli kojima ste se ukrašavali
Za spoljašnju svetinu, za licemerje masnih, užasnih lica, ubiće vas…
…Prokletstvo usađeno u srca dečaka i devojčica.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s