Baskija: poslednji bastion panka

Pank muzika nastala je sedamdesetih godina prošlog veka, kao odgovor na burne političke prilike tog doba (era Margaret Tačer u Engleskoj, primera radi), a razvila se iz proto panka, roka i njegovih brojnih derivata. Blisko povezana sa radikalnom „levicom“, koja delimično naginje anarhiji, pank muzika predstavljala je protest mladih zbog uslova života, rastućeg fašizma i sveprisutnog šovinizma, ali i kao oštra kritika vladajućih struktura. Tako na primer, iako ime sugeriše drugačije, pesma God save the Queen je sve samo ne predlog za novu himnu Engleske.

Nećete mi, nadam se, zameriti što u isti kontekst stavljam rok, pank i slične pravce, a ako baš zamerate, poslednja od tri tačke u ovoj rečenici biće i kraj čitanja teksta… Vrhunac popularnosti na našim prostorima pank je doživeo tokom ’80ih i na samom početku ’90ih (o čemu bi se moglo pričati i pisati danima), da bi sada ostalo svega nekoliko grupa, koje bi mogli nazvati reprezentativnim primercima.

Šta više, ni razvijeni Zapad ne može se danas pohvaliti postojanjem uticajnih pankera, što se u potpunosti može razumeti imajući u vidu da je EU rešila sve probleme mladih, a naročito zaposlenost, i omogućila im obilje prilika za srećniju budućnost. Isto se odnosi i na Srbiju, regionalnog vojno-političko-ekonomsko-sporsko-kulturnog lidera, čiji „džidipi“ vrtoglavo raste iz sekunde u sekund, a nezaposlenost mladih se meri u promilima.

U zemlji gde se svakodnevno nešto dešava istorijski i po prvi put još od trenutka kada je čovek ovladao tehnikom crtanja po zidovima pećine, muzički ukus kreira zvanični bend Žandarmerije, čiji naziv tera Mocarta da se centrifugira u grobu, a za rokere, pankere i masnokose metalike zadužen je omiljeni državni bend koji nosi ime po slavnom slikaru.

Iako Vinsenta boli uvo šta oni rade, recimo samo podatak da su od 2006. na ovamo svaku vladajuću ideologiju doživljavali kao baš onu koji i sami propagiraju u svoja četiri zida, te da su sasvim blizu da pretvore u delo svoje napore da postanu redovna stavka u budžetu (za čitaoce koji se razumeju u budžetski proces, ako uopšte takvih ima na ovom sajtu, ta rečenica biće izvor neiscrpne zabave, pa ih ovom prilikom srdačno pozdravljam i pozivam da uz čašicu lakog pića bistrimo teške teme vezane za kašnjenje memoranduma o budžetu za 2016. godinu i posledicama koje to ima po planiranje na lokalu…). Eto, pa ko sme da kaže da ovde električne gitare nisu mainstream? Đule sigurrrrrno ne.

Po mojoj skromnoj proceni, koncerti Partibrejkersa uskoro će biti zabranjeni zbog Canetovih političkih stavova, izjava u javnosti i društvenih aktivnosti (zamislite, taj lik se drznuo da protestuje što u Zrenjaninu tekuća voda nije ispravna za piće, i to već nekoliko godina, što neizostavno navodi na zaključak da ta prljava metalika mrzi premijera i njegov dvor koji svom nezahvalnom narodu sprema ukusnu reformu tortu), tako da će, po svemu sudeći, biti ispunjeno proročanstvo koje je davne 1998. godine izrekao Toza Rabassa:

Dolazi vreme kad kad će se rock ‘n’ roll slušati u zemunicama, pored šporeta i uz gibanicu. Bendovi će uskoro promocije svojih izdanja praviti idući u kućne posete..

U takvoj konstelaciji snaga, ne ostaje nam ništa drugo nego da se okrenemo scenama na kojima pank rok i dalje živi, a bendovi puštaju rifove koji skidaj farbu sa automobila i kamenac sa zuba. Jedna egzotična zemlja na samom zapadu Starog kontinenta u sebi čuva skrivene dragulje kao što su crnoputi Bask i odlična alternativna scena. Nastavak teksta donosi par podataka o najpopularnijim grupama, pa ako ste stigli do ove tačke, zašto ne odvojite i par minuta čitanja koji donose upoznavanje sa:

Negu Gorriak jedna je od najpopularnijih baskijskih grupa, poznata i van granica svoje otadžbine. Pored autorskih pesama, izdali su i album sa obradama stranih pank, rok i hip-hop pesama na baskijskom jeziku, od kojih je „Small man, big mouth“ od Minor Threat posebno upečatljiva. Radi se o grupi na čiji rad je politika imala jak uticaj, a oni se nisu plašili da svoje stavove iznesu javno (pa jbt, ni Đule se ne plaši da u pro-vladinim dnevnim novinama pohvali predani rad na izradi reforma torte..).  Osnovani tokom ’80ih, Negu Gorriak su posebno aktivni bili u vreme tzv. „post-Frankove demokratije“, kada je zvanični Madrid sprovodio tihu represiju nad Baskijcima, i to ne samo na tvrdom jezgru ETA. Danas su nešto manje aktivni, ali i dalje nastupaju na festivalima i protestima levičarskih i anarhističkih grupa, zajedno sa italijanskom Banda Bassoti.

Soziedad Alkoholika (umetnici ranije poznati kao Amonal), petočlani je bend koji postaje izrazito aktivan krajem ’80ih, da bi 1990. objavili demo pod nazivom „Intoxicación Etílica“, a potom slede LP „Soziedad Alkoholika“ i EP „Feliz Falsedad„. U početku samo lokalna atrakcija, „Udruženje alkoholičara“ već duže vreme nastupa u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj. Eksplicitni tekstovi, posvećenost socijalnoj borbi i direktan protest protiv establišmenta odlika su ove grupe, koja je do sada prodala oko 400.000 nosača zvuka širom sveta.

Kaotiko je najmlađa od do sada pomenutih grupa, nastala krajem 2000-e, kada tri muzičara (Aguayo, Fonta and Aguayiko) završavaju karijeru u Kaos Etiliko i započinju novi projekat. Već u septembru 2001 objavljuju svoj prvi album „Mundo kaotiko“, kome sledi „Raska y pierde“ iz aprila 2003. Sa pomenuta dva albuma kreću na voju prvu turneju, sa koje nastaje DVD „Destino escrito“. Kao već etablirana grupa sa dobrom bazom fanova, Kaotiko 2008. objavljuje do sada najuspešniji album „Adrenalina“, na kojoj sarađuju sa pomenutom Banda Bassotti i zajedno obrađuju višedecenijski hit „Luna Rossa“. Zahvaljujući saradnji sa Soziedad Alkoholika, nastaju nove stvari, na kojima se primećuje i uticaj The Clash (naziv albuma je „E.H. Calling“, jasna asocijacija na „London Calling“). Kaotiko je poznat po tehnički odličnom sviranju, pa se uticaj „šutki“ i bacanja pevača sa bine u publiku ne primećuju na nastupima uživo.

 

Nastupi ovih grupa nabijeni su energijom, a brojno fenstvo nema ništa protiv:

U sledećoj epizodi, Sava Petronić predstavlja skrivene dragulje turkmenistanskog trip-hopa.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s