Fidelov inventar pročitanih knjiga u 2016. godini – epizoda 1: Januar

Prva pročitana knjiga je „Crvendać“ Jua Nesbea koju sam počeo još prošle godine. Ovo nije prva knjiga tog norveškog pisca koju sam čitao pa sam otprilike znao šta mogu da očekujem. Još jedan, što bi rekli tvrdo kuvani krimi’ sa simpatičnim inspektorom Harijem Huleom, koji se u svakoj knjizi bori sa alkoholizmom, depresijom i suicidalnim mislima. Reklama Lagune kaže da je baš ova knjiga najbolji norveški krimić svih vremena. Ne znam da li je zaista tako ali da je dobra knjiga jeste. Ono što mi se najviše sviđa kod ovog pisca je što kroz njegove knjige zaista možete da upoznate Norvešku jer zločini koje opisuje nisu samo zagonetke koje glavni junak treba da reši, već su uglavnom u vezi sa nekim društvenim problemima koje ova skandinavska zemlja ima, te se mogu čitati i kao poluangažovani romani.

199807-10150105802263282-7238371-n-1
U ovoj knjizi se pisac bavi bolnom norveškom ranom iz II svetskog rata, ulogom Kvislinga i njemu odanih Norvežana u nacističkom pokretu. Osim toga kvalitet ove knjige su njena uzbudljivost, odlično komponovana priča i upečatljiva slika Osla, koji kroz Nesbeove romane možete upoznati bolje nego kroz neke turističke vodiče. Očekuje se i holivudska ekranizacija knjiga iz ovog serijala.

Druga knjiga „Naivan. Super“ je takođe delo jednog norveškog pisca, Erlenda Lua. Od ovog po nekima kultnog pisca već sam čitao dve knjige „Prohujalo sa ženom“ i „Dopler“, i ostavio je na mene dobar utisak, ali ne toliko da bih ga dizao u zvezde. Ovaj roman nasuprot prva dva je po meni izuzetna knjiga, i ako niste već čitali ništa od njega možda bi sa ovom knjigom bilo najbolje početi.

Glavni junak je student filozofije koji u svojoj 25-oj godini doživljava egzistencijalnu krizu i predstavlja neku vrstu alter-ega pisca. U skladu sa naslovom knjige on postavlja tobože naivna pitanja o svetu i svom okruženju, i po tome pomalo podseća na Volterovog Kandida. Posebno ga fascinira tema relativnosti vremena, o čemu je čitao u knjizi izvesnog profesora Pola kome će na kraju poslati i pismo sa pitanjem o smislu života.

Knjiga je duhovita, simpatična i pravi odmor za dušu. Poželeo sam posle čitanja da je imam kako bih s vremena na vreme pročitao neko poglavlje.

Treća i poslednja knjiga je zbirka priča „Vino mladosti“ Džona Fantea. Nju sam čitao u malo dužem periodu uporedo sa drugim knjigama. Fante je jedan od mojih omiljenih pisaca pa možda i ne mogu da budem objektivan jer mi nijedna njegova knjiga nije ni slaba ni loša. Ovo srpsko izdanje LOM-a je specifično jer osim priča iz zbirke „The Wine of Youth“ ima i tri priče koje ranije nisu objavljivane ni u jednoj zbirci.

vino-mladosti-dzon-fante-475156

tumblr_mly3prlM3C1s0ny32o1_1280Ukoliko ste čitali ranije objavljene romane prepoznaćete u većini priča teme i motive koji su u romanima detaljnije razrađeni. Ali nisu ove priče samo skice za kasnija dela, imaju izuzetnu vrednost i same po sebi, pogotovu „Smejte se Diberu Lenonu“ i „Žena za Dina Rosija“.

Prvih 11 priča su smeštene u Bulder, Kolorado, i govore o ocu zidaru, katoličkoj školi i sanjarenjima o prvoligaškom bejzbolu. Poslednje tri priče su u ambijentu Los Anđelesa,ali kako pisac naglašava on ne govori o Bel Eru, Holivudu i Pasadeni, već o Bunker Hilu „i niko nije slavan u ovoj knjizi“. Poslednja priča je u stvari skica za „Upitaj prah“ , na trenutke deluje toliko lirski i emotivno da liči na pesmu u prozi.

Advertisements

2 Comments Add yours

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s