Sasvim običan dan

Sasvim običan dan iz Tamarinog, Jovaninog i Draganovog ugla

Bili smo, tog običnog dana, na putu ka drugoj galaksiji.
Bilo je toplo, miris ozona oko nas. Ponela sam sa sobom ukrštene reči.
Vodio me je tamo već mnogo puta pre.
Mnogo smo svetlosnih godina prešli tim našim starim svemirskim brodom.
I zvezda smo mnogo ukrali usput.
I mnogo cipela izgubili u crnim rupama.
Vodio me je tamo već mnogo puta pre
i uvek sam se iznova divila svemu.
Gledala sam tu masu.
Gledala sam je bez reči i bez daha
i uvek razmišljala o tome kako me podseća na nešto.
I shvatila sam, tog obićnog dana, da njegova galaksija liči na suncokrete.
A volela sam suncokrete jer ih je volela i moja mama,
a ona me je onda podsetila na maline
i mogla sam da ih vidim, rumene i zrele.
Osećala sam kako se tope u mojim ustima.
Tako sam volela maline!
A tog sam ih trenutka zavolela ponovo.
Još više.
I suncokrete…
I mamu…
Rekla sam mu, tog običnog dana, za suncokrete.
Njega su, naravno, podsećali na Van Goga,
a Van Gog je u njemu probudio onog slikara koji je nekad bio.
Odlučio je onda, tog običnog dana, da me naslika,
a ja sam sedela samo.
Nepomično.
Strpljivo.
I gledala sam njegove ruke.
Tako sam volela te ruke!
Mogla sam da ih gledam do sledeće jeseni barem,
ali je on završio crtež.
Nacrtao me je mnogo lepše nego što sam zapravo bila.
Znao je to,
ali me je uveravao posle da me on stvarno tako vidi.
Znala sam da laže
i svi bi drugi mogli reći isto,
ali smo crtež izgubili u crnoj rupi.
Seli smo onda, tog običnog dana, na ivicu galaksije.
Pričali smo dugo i tiho.
O pticama
O moru
O jabukama
O zimi
O jastucima
O Italiji
O plivanju
O vetru
O Čajkovskom
O utorku
O Kralju Suncu
I o svemiru, naravno.

Univerzum-Slike_Svemira_8
Zavolela sam, tog običnog dana, i njega ponovo.
Još više.
I njegovu galaksiju.
I činilo mi se kao da oduvek znam za nju.
Kao da sam se, eto, rodila tamo.
I vratila sam se, tog običnog dana, kući.
Možda to i nije bila moja prava kuća.
Ali vratila sam se.
I zakasnila sam malo.
Svratila sam usput da kupim maline.
I suncokrete.

 

 

 

U sasvim običnim gradovima, za sasvim običnim šankovima pije se pivo i pale cigare.
Nikada ništa skuplje od piva nije se našlo za šankom.
Mada, moram da priznam, pio mi se viski onda. Kad sam videla koliko košta, nije mi se više pio.
Za tim običnim šankovima prolaze obični dani, mada više noći.
U razgovorima se otkrivaju tajne univerzuma, ali se zaborave i zato se sutradan svi pitaju:
„Šta smo ono sinoć pričali?“Drunk_by_Valances_Irons
Jednom sam za tim običnim šankom krivim slovima napisala:“Piši o ljudima koje poznaješ čitav svoj život, sve što znaš od njih dolazi.“
Jednog takvog običnog dana, ljudi koje poznajem čitav svoj život i ja smo zalutali u Pablin, kafanu blizu železničke. Na železničkoj čekam autobuse koji me voze na Ub, koji me voze tamo gde pripadam.
U Pablinu rade Plavušica i Crvena, naše omiljene konobarice. One pamte da dolazimo, one pamte šta pijemo, one pamte kad odlazimo.
Obične dane kojima nisam u svom omiljenom gradu ja provodim tamo. Svi kao da znaju zašto sam došla, šta tu radim i koliko mi treba da osećam da je Ub blizu.
Čekam da svane dan, čekam da padne noć i dugo razmišljam o tome koliko će mi još trebati da prebolim svoj grad. Koliko će mi trebati da prestanem da čekam da se vratim. Koliko će mi trebati da prestanem da se sećam.
Čekam Ub da mi se vrati, čekam vas da svratite na pivo!

 

 

 

 

Existence_Beheading2

Ukus toga nikada nije bio ovako dobar.
Miris nikada nije bio jači.
Navire mi sreća na usta…
I ne, nije to ni ona pitka voda iz Afrike, niti radnici u Severnoj Koreji.
Nije Kim Jong Un bio moj Bog.
Niti je to dobro, niti jako.
Nije to sva sabrana ljudska glupost na ovom svetu.
I sve je tako tiho, a para uši…
Nije to dobro…
Nije…
I dižemo ruke,slava komunizmu!
I dižemo ruke za sve mrtve!
To ce biti rekvijem posvećen ljudima umrlim za svoje poroke.
Nije…
Nije ovo primitivizam, nije ovo život.
Zato poklekni, obični smrtniče i plači!
Svemoćni smo u rukama slabih, prosečni smo u rukama velikih.
Nije ovo što mislite da je.
Nije ovo hladno pivo niti iskorišcena pasta za zube.
Zubi su nam i dalje beli…
Nisu nam ovo snovi
Niti smo ovo mi…
Niti…
Niti…

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s