Deset knjiga koje treba pročitati pre 18. godine

U okviru naše male akcije „Trougao“, donosimo vam Fidelovu listu 10 knjiga koje bi trebalo da pročitate do svoje 18-e godine…

1.

politikin zabavnik

Ultimativni broj jedan na listi je Politikin Zabavnik. Šta, reći ćete, pa to nije knjiga?! Nije, ali ko nije čitao Zabavnik bar u detinjstvu i mladosti teško da će biti radoznalog duha i široke opšte kulture.

Kad me klinci pitaju kako da se spreme za test opšte informisanosti kažem im samo čitajte Zabavnik, mada ako niste počeli da ga čitate od prvog razreda osnovne sad vam je već kasno.

U Zabavniku ima od svega pomalo ali sasvim dovoljno da vas pobudi da tražite dalje. Zabavnik me upoznao sa stripovima, sf pričama koje su osamdesetih i devedesetih bile stalni deo svakog broja, rokenrolom i mnogim zanimljivim ličnostima.

2.

stripovi

Broj dva koji je takođe obavezan su stripovi, i to svih vrsta. Moja generacija je na stripovima učila da čita, često smo na dosadnim časovima krili stripove ispod klupe ili u knjigama, i dobijali kazne zbog toga. Lično, sad bih svakom klincu koji čita stripove dao pet iz srpskog. Bolje čitati i loše stripove nego nikakve.

Naravno, ne može se odmah početi sa Dilanom Dogom, Diznijevi stripovi su recimo idealan početak za svakog klinca, znam matorce koji ih i sad čitaju, zatim Asteriks, Talični Tom, Iznogud i ostali francuski humoristički stripovi, od Bonelija prvo Zagor pa tek onda Dilan i Marti Misterija koji su ipak za malo starije adolescente.

Ako ne ostanete navučeni na stripove i posle 18. bar ćete steći široku opštu kulturu i upoznati se možda maglovito i sa nekim klasičnim književnim i filmskim delima od kojih stripovi često pozajmljuju zaplete, mada se dešavalo i obrnuto.

3.

edicija plava ptica

Edicije Plava ptica i KADOK (Klasična dela omladinske književnosti). KADOK je mnogo stariji, prva izdanja datiraju još od pre rata, i to onog Drugog svetskog, prvi urednik je bio Milan Č. Jovanović, profesor književnosti.

Razni su bili izdavači te edicije, a romani su bili raznovrsni, Žil Vern, Džejms Fenimor Kuper, Džejms Oliver Kervud, Zejn Grej, Valter Skot, Veniam Kaverin. Bilo je tu od istorijskih, avanturističkih, preko vesterna, pa čak i sfa. Tu je objavljen čak i roman „Grimizni ratnik“ Rozmeri Satklif koja nam je sad poznata po trilogiji o Devetoj legiji koju je objavila Laguna. Sve su knjige bile bogato ilustrovane i pravi praznik za oči.

Plava ptica nam je danas ipak poznatija, počela je da izlazi 70’ih a poslednje kolo početkom 90’ih.Svako kolo je imalo po 10 knjiga u kojima je obično bio bar jedan vestern, jedan sf, neki pomorski avanturistički roman, krimić. Pisci slični kao kod KADOKA Karl Maj, Džek London, Emilio Salgari, Aleksandar Beljajev, Robert Luis Stivenson, Artur Konan Dojl. Zanimljivo je da je u Plavoj ptici objavljen roman Mač od Šanare, koji je delimično kopija Gospodara prstenova, pre srpskog izdanja Tolkina, i da je to verovatno prvo delo epske fantastike sa kojim su se upoznali naši čitaoci i bilo veoma popularno.

Tu je objavljen i roman Zvezdani ratovi Džordža Lukasa, mislim da sam jedan od retkih ljudi koji je prvo čitao knjigu i gledao crtanu seriju Droidi, pa tek onda gledao film. Danas izdavačka kuća Makondo pokušava da na neki način kopira ove edicije nekim svojim ilustrovanim izdanjima klasičnih avanturističkih romana.

4.

galeb džonatan livingston

Mali princ, Plavi čuperak, Galeb Džonatan Livingston, Beskrajna priča, Rani jadi. Ako pročitate ova dela na vreme i što je važnije ako ih ispravno shvatite neće moći da vas pod stare dane impresioniraju pisci poput Koelja koji zapravo samo recikliraju sadržaje Malog princa. Sve ove knjige nas uče važnosti mašte i snova i poručuju nam da ostanemo deca u duši.

5.

branko ćopić knjige

Branislav Nušić i Branko Ćopić. Obojica su obavezna lektira u osnovnoj školi ali imaju još duhovitih knjiga koje vredi pročitati jer se i ne može reći da naša književnost obiluje zaista kvalitetnim humorističkim piscima.

Ćopić je ponekad potcenjen kao da je autor samo jedne dobre knjige,ili kao da je samo dečji pisac, a istina je da su čak i njegovi romani za odrasle vrh naše proze, ali ko još čita domaće pisce iz vremena komunizma, božesačuvaj!

6.

lovac u raži

Lovac u raži“ Selindžera je knjiga koja je u nekim zemljama obavezna školska lektira. Svakako je knjiga koju poznate ličnosti često ističu kao knjigu koja im je promenila život. Možda je s pravom stekla mitski status, možda i ne, prosudite sami. Ali svakako je bolje pročitati je pre 18. jer možda na vas neće ostaviti toliko dubok utisak ako je pročitate kasnije. Ostale Selindžerove knjige su nezaobilazno štivo za stariju populaciju.

7.

gospodar prstenova

Gospodar prstenova Tolkina. Još niste pročitali? Marš u biblioteku! Ne, stvarno, može čovek da ne voli epsku fantastiku, ali ovo je tako dobra priča u kojoj svi mogu da uživaju osim naravno onih nepopravljivih likova i likuša koji traže u knjigama realizam i duboke psihološke analize karaktera i snažne ženske likove.

Tolkina sam prvi put čitao u 7. razredu kad još nisam ništa znao o njemu, bila je to 1993. i niti sam znao koliko je popularan ni bilo šta drugo, svideo mi se naslov koji mi je bo oči svaki put kad stanem pored stola za kojim je sedela bibliotekarka pa sam se najzad odlučio da pokušam da pročitam tu ogromnu knjižurinu. I eto, sad ljude koji se oduševljavaju tom knjigom volim da smaram kako sam je čitao pre njih, a bogme tad kao klinac znao sam i da zasuzim na nekim delovima, neću da vam kažem kojim!

8.

stepski vuk

„Stepski vuk“ Hermana Hesea je koliko vidim u Hrvatskoj već lektira, a kod nas ispravite me, ali mislim da nije. Ima mnogo godina kako sam je čitao i možda neću ponovo, ali znam da je na mene tad ostavila jak utisak zbog kritike malograđanštine. Bila je to jedna od kultnih knjiga hipi pokreta, pis, brader!

9.

alber kami stranac

Proces , Stranac, 1984, Vrli novi svet. Ako vas školski obrazovni sistem ne nauči kako funkcioniše ljudsko društvo, a sva je prilika da vas neće naučiti jer se u obrazovanje ulaže manje nego u fudbalsku reprezentaciju ove knjige hoće. Neću ništa više da vam kažem, otkrijte dalje sami, najviše vrede zaključci do kojih sami dodjete.

10.

priče o niku hemingvej

„Priče o Niku“ Ernesta Hemingveja. Knjiga koja dokazuje da je stari Hem imao mnogo zanimljivijih dela nego što je smarački roman „Starac i more“. Nekad u vreme socijalizma bila je to neobavezna dodatna lektira za 8. razred, ja sam je dobio u drugom razredu za odličan uspeh od učiteljice Ruže, koja je znala da nas bije i kad ne zaslužimo, ali nas je svemu naučila.

Moje neskromno mišljenje je da su mu priče mnogo bolje nego romani, i ako vam se ova knjiga svidi kad budete malo stariji ne sumnjam da ćete uživati u Fanteu i Bukovskom.

Ljubav prema čitanju se ne stiče lako, čitajte bilo šta, bolje je nego ne čitati ništa!

U sledećoj epizodi: još jedan profesor (profesorka) književnosti, a potom sledi i čovek koji tvrdi da su prava u stvari kreativna nauka…

Advertisements

One Comment Add yours

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s