Ubistvo u raju (2. deo)

Sledećeg jutra, ustao sam i otišao u restoran preko puta  motela. Poručio sam  jedan sendvič i kafu. Čitao sam novine iz restorana. Sve je bilo isto. Svaki tiraž novina jednoličan.

Nisam shvatao zasto ljudi  bacaju pare na to. Američki predsednik Ronald Regan je na televiziji i dalje Sovjetski Savez nazivao „imperijom zla“ i  ništa drugo se ne dešava. Uveče sam se našao sa Filipusom kod  Vondel parka. Seli smo u kola i otišli  do kafane „Crni Jozef“. Tamo smo zatekli iste ljude da sede za istim stolom i gazdu kako sedi za šankom. Dva gej muškarca nisu bili te večeri u kafani, te su debela Berta i Marta igrale i smejale se kod radija. Seli smo za šank i pozdravili se sa gazdom. Ćelav čovek sa brkovima, u  belom sakou i sa zlatnom ogrlicom.

-„Dobro veče“,rekao je Filipus,“ovo je moj  kolega Alfred.“ Gospodin sa šanka mi pruži ruku.

„Počastvovan  sam da sam upoznao vašeg kolegu. Ja sam Josen. Josen  Erman, vlasnik ove kafane. Dopustite mi da vas častim pićem!“ On pucnu prstima i konobar  je već sipao viski u tri čaše. Zatim Josen nastavi.

„Slušaj momče, ja nemam mnogo da ti kažem.Znam da su to veče većina njih ovde bili pijani. Ja sam bio van grada i samo sam primio poziv od policije da dodjem do svoje kafane. Svi ljudi koji su bili ovde se ne sećaju baš toliko šta se ovde desilo. Možeš slobodno da pitaš ako mi ne veruješ. Tog čoveka nikada pre nisam vidjao, niti je ranije dolazio ovde.“

-„Kako mogu da vam pomognem?“

-„Došao sam sa Alfredom u vezi sa slučajem ubistva  koje se desilo kod vas u kafani. Hoću da mu objasnite malo više o tome šta se  ovde zbilo. Dok ja popijem viski, naravno“. On se nasmeja, sede na stolicu, nasloni se na šank i poče da pije.

-„Slušaj momče, ja nemam mnogo da ti kažem.  Znam da su to veče većina njih ovde bili pijani. Ja sam bio van grada i samo sam primio poziv od policije da dodjem do svoje kafane. Svi ljudi koji su bili ovde se ne sećaju baš toliko šta se ovde desilo. Možeš slobodno da pitaš ako mi ne veruješ. Tog čoveka nikada pre nisam vidjao, niti je ranije dolazio ovde.“

-„Da li  je možda ikada iko komunicirao odavde sa njim, pošto vidim da imate stalne mušterije?“

On  se brecnu, proguta knedlu, pa reče:

-„Ne znam.. ja ne  poznajem ove ljude ovde baš.A sada me izvinite, moram da idem. Imam neke poslove da  uradim. Poslužite se sa još pića, ako hoćete. Na moj  je račun. Dovidjenja.“

On ustade i izadje iz kafane. Svi oni ljudi su pušili, pili, samo sada sa promenjenim mestima i  izmešani. Marta je pričala sa tranvestitima, muškarci  su bili polupijani i  pevali su neke pesme. Muškarac i zena, koji su prošli put bili sami, pridružili su im se, zajedno pijući viski i pivo. Veseleći se zajedno.

-„Deluješ zamišljeno“, reče jedna od debelih sestri bliznakinja koja mi je prišla.

„Um, pa ne,samo gledam sve ove ljude…Deluju baš veselo, zar ne?“

-„A da, oni su dobro društvo, ništa retko da se vidi.Uzgred, ja sam Berta,a ona tamo devojka što priča sa onim trandžama je moja sestra Marta“, reče ona.

-„A pa drago mi je da  smo se upoznali, Berta. Vidim ovde stalno izlaziš?“

-„Da, pa znaš, ovo je pusto predgradje, i većina ljudi koja ide u kafane, izlazi ovde. Većina  njih se ovde  poznaje.“

-„Razumem“, nasmeših joj se. I ona uzvrati istim. Nastavio sam. „Čuo sam da je bilo ubistvo ovde u kafani, strašno, zar ne?“

-„O da, bila sam te večeri tu.Zapravo, svi ovi ljudi koji vidiš ovde su bili tu.“Ona se brecnu na trenutak, pregrize usnu, pa nastavi.“Ali, hahaha“, ona groknu, pa se postide. Posle nekoliko sekundi nastavila  je: „Većina  nas je bila te noci užasno pijana, pa se retko ko seća ičega.“

-„A čemu toliko slavlje, kako to da ste baš svi bili pijani?“ upitao sam, sumnjičavo.

-„Ne znam, jednostavno su svi bili jako srećni i  euforični, te smo slavili dobro. Izvini,  sestra me zove, odoh ja sad!“

Pozdravio sam Bertu i pozvah Filipusa da krenemo. Popio je malo više, te sam ja morao da ga vozim kući. Valjda zato što je pio na gazdin račun, te je morao da se posluži. Simpatičan  je Filipus.

Sutradan,  i dalje je televizor  u restoranu preko puta  moje kafane pričao istu priču. Mihail Gorbačov je uvodio demokratizaciju u Sovjetski Savez. Sovjeti su počeli da slabe, delovalo je. Odjednom, devojka iz restorana prebaci na  drugi kanal.

„Čuo sam da je bilo ubistvo ovde u kafani, strašno, zar ne?“

-„Kao što možete da vidite, iza mene se nalaze hiljade i hiljade ljudi koji sede na Berlinskom zidu. Danas je dan kada je ovaj zid postao irelevantna stvar. Ljudi slave, izvikuju. Došao je kraj. Komunisti su izjavili da je prolaz slobodan, i da svi oni koji hoće mogu da pređu. Oko stotinak stanovnika Istočne Nemačke prešli su danas granicu  sa Čehoslovačkom. Vođa Sovjetskog saveza, Mihail Gorbačov, izjavio je da..“

Ugasio sam cigaru, platio i izašao. Seo sam u Filipusova kola i odvezao se do „Crnog Jozefa“. Okolina mesta  oko kafane  je, kao i obično, bila pusta. Ušao sam unutra i  poručio pivo. Berta je sedela za šankom sama, delimično pijana.

-„O, zdravo Alfrede, ponovo si došao?!“, reče ona.

-„Pa da, došao sam da nešto popijem.“

Kafana je bila ispunjena istim onim ljudima koji su bili i juče. Čudno. Oni kao da žive ovde, pomislio sam. Marta, Bertina sestra, koja je nosila neku cvetnu haljinu do kolena, sedela je za stolom sa muškim tranvestitima.

-„Zašto me ne upoznaš sa svojom sestrom? Deluje baš simpatično.“

Ona ugasi poluispušenu cigaru, uhvati me za ruku i teturajući se do stola upozna me sa njima.

-„Drugari, ovo je moj prijatelj Alfred. On je ispektor, ali izlgeda da ne obavlja baš dobro svoj posao, pošto ne izlazi iz ove naše kafane“, reče ona i grohotom se nasmeja. „Alfrede, ovo je moja sestra Marta, ova plavuša što vidiš ovde je Ingrid. Odmah pored nje su  Eva i Alida.Mi smo  svi ovde kao jedna porodica pošto se dobro poznajemo“. Oni klimnuše glavom, i ja ih otpozdravih.

-„Pa, moje dame, šta ima novo kod vas?“,upitao sam.

-„Slavimo pad Berlinskog zida! Živeo kapitalizam i sveta Amerika!“, reče Eva, sa veoma izraženom muškom facom. Imala  je neku vrstu sjaja na licu. Imala je i traku oko glave i cvet  na uvetu. Ona podiže onu čašu vina i svi učiniše isto. Svi otpiše po gutljaj pa nastaviše.

-„Danas je poseban dan. Danas slavimo dan kada  nećemo više strahovati od prljavih komunista. Uskoro će Sovjeti pasti i zapad će pobediti!“, reče Ingrid, nešto lepša od Eve.Imala je crveni karmin i muštklu u rukama. Imala je i bisernu ogrlicu oko vrata. Delovala je najprefinjenije od svih ovde.

Razgovor se nastavio tako. Pričali smo o  rasturanju komunizma u Jugoslaviji i  Rumuniji, o  dobrim alkoholnim pićima i jeftinim cigarama. Sve dok onaj dečak koji je sedeo prvi put kad sam došao u kafanu s dva  gej muškarca, Martom i Bertom, nije ušao u kafanu. Hodao je jako čudno. Zatvorio je vrata  kafane. Uzeo je stolicu, približio stolu i seo. Držao je glavu pognutu. Nije ni treptao.

-„Hej, Kaspere, ovo je naš prijatelj Alfred“, obrati mu se Alida. On nije ništa odgovorio. Samo je lagano klatio telo, levo, pa desno i sve tako. Većina je nastavila razgovor. Berta koja je sedela do mene, nagnu se  i poče lagano da mi šapuće.

-„On je autističan. Majka ga je ostavila, pa su ga ljudi  koji žive u okolini  oblačili i hranili. Živi sam. Niko ne zna gde. Dođe tako, nekad ispruzi ruku i traži ti da mu daš gulden. Često izgubi kontrolu pa ne ume da  se ponaša, ali većinu vremena je tih i povučen. Slabo priča. Jako je glup. Hahaha“, zavrsi Berta i otpi još jednu čašu vina. Bilo mi je žao tog klinca. Niko sa njim nije pričao niti mu je ko dao da šta pije.

Sati su tekli  i tekli. U kafanu su kasnije došla ona četiri muškarca sa  parom koji je prvo veče sedeo sam. Berta  ustade, uhvati me za ruku, pomazi po kosi, nasmeja se i odvuče do njih. Upoznala me je i sa njima. Zvali su se Frederik, Jors, Kort i Jakob. Mladi par se zvao Hubertus i Angela. Angela je bila izuzetno lepa. Imala je crveni ruž, i bele zube. Dugu, plavu kosu i zlatnu ogrlicu. Nosila je crne štikle i belu haljinu. Izgledala je kao seks simbol broj dva posle Merlin Monro. Gledala me je pomalo prezrivo. Moja prisutnost  nije im se dopala.

-„Opet si pila Berta. Zar opet?!“, uzviknu Angela prekorno.

-„Opusti se, Angela, neće ništa biti“, uzvrati Berta.

Otišao sam do vrata, pokupio kaput, pozdravio se sa svima i otišao. Nisam hteo da se zadržavam tamo više. Dok sam išao kući, zapalio sam cigaru. Nešto definitivno nije bilo u redu sa onim ljudima. Šta zapravo Angela hoće od Berte?

(…nastaviće se…)

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s