Ubistvo u raju (3. deo)

Susreo sam se  sledećeg dana sa Filipusom u pabu da popijemo pivo. Rekao je da se u Amsterdamu desila pljačka jedne manje  trgovinske radnje. I da, srećom, niko nije poginuo, ali da je velika suma novca uzeta.Policija nije uspela da stigne na vreme.

-„Prokleta neka je ova naša policija! Žale se na nas  što ne uspevamo da rešimo ni jedan smrdljivi slučaj, a oni ne mogu da uhvate nijedne pljačkaše, a kamoli dzeparoše… Jesi čuo za Berlinski zid?“, pričao je, pa se dolivao pivom, i ponovo poručio još jedno pivo. Nije se mnogo trudio da mi pomogne oko ubistva kod one kafane. Mada nije ni mogao više, ostario je. Nije ni čudo što se na njega žale.

Kasnije tog dana, otišao sam ponovo u kafanu. Ovaj put, kafana je bila pusta. Za stolom su sedeli samo Kasper i Alida.

-„Sedi, Alfrede“, reče ona uz osmeh.

-„Gde su ostali?“,  upitah.

-„Otišli su, hehe, otišli su, hehe“, rece Kasper smejući se glasno. Alida ga je ućutkivala i  govorila mu da se smiri. On se samo klatio.

-„Ne znam gde su otišli. Većina njih tako nekad ne dođe u toku dana. Eto danas sam ja sama sa Kasperom. Pazim malo na njega.“

Pomenuo sam joj ubistvo Hermana Husena. Nonšalantno je odgovorila:

-„Zaprepašćena sam povodom tog ubistva. Viđala sam tog čoveka nekoliko puta ovde,ali ne znam ko ga je ubio i što ga je ubio.“

-„Herman. Hahahaha. Herman. Hahaha“, dreknu  Kasper.

-„Prekini, Kaspere, rekla sam ti da ućutiš!“

Hm, o čemu ona? Zašto ga toliko smiruje? Ne shvatam. Odjednom, vrata se otvoriše. Udjoše dve gej osobe koje su igrale karte sa Bertom i Martom.

-„Slavlje, idemo!“, uzvikivali su.

Zatim posle njih udjoše i Marta i Berta Ingrid, gazda kafane Josen, Angela, njen muž Hubertus i četiri muškarca sa kojima me je upoznala Berta.

-„Slavimo, ljudi, slavimo! Bog je veliki!“, povika Josen.

Ubrzo su svi se skupili i pili, i veselili se. Berta je izbegavala da priča sa mnom. Razlog slavlju nisam uspeo da otkrijem. Svi su se grlili, ljubili. Prosipalo se pivo i vino po podu. Cigare su se palile jedna za drugom i muzika je svirala sa radija. Alida i Ingrid, igrale  su u krilima  Frederiku i Jakobu. Oni su ih hvatali oko struka dok su one u štiklama i perjem oko  vrata igrale i izvodile striptiz. Oni su  vadili pare pa  ih stavljali u njihove brushaltere i tako je veče teklo. Svi su bili pijani. Pričao sam sa Jorsom i  Frederikom. Sprijateljili su se sa mnom. Pričali su kako su jako srećni danas, i kako je ovo njihov poseban dan. Ingrid je izlašla iz toaleta, a odmah i Jakob posle nje, navlačeći pantalone.

Na kraju sam morao da odem, niko nije više ni bio sposoban za razgovor. Došao sam u stan, legao u krevet i mislio o Kasperu i slavlju koje se tamo desilo. Šta se zapravo zbilo to?

Sledećeg jutra, pozvao sam Filipusa i njegove kolege u restoran. Sa mojom pričom koju sam im ispričao u vezi sa tom kafanom, složili su se da nešto nije u redu. Filipus i ja smo te večeri otišli tamo ponovo. Zaseli smo sa istim ljudima. Baš istim tim  ljudima, samo su neki od njih nekada bili u toj kafani, nekada nisu.

Filipus je pričao sa Frederikom u vezi sa ubistvom. On je bio najkrupniji od svih njih. Bio je visok oko dva metra i veoma jak. Primetio sam da je pri svakom odgovaranju na Filipusova pitanja odgovarao znojeći se, i  neprestano trljajuci ruke o pantalone.

Primetio sam da je Kasper otišao u toalet, te sam otišao za njim, hteo sam da  ga  pitam neke stvari. Berta me je preslela, ponovo pijana.

-„Gde si, lepi, zar  ti nisam nedostajala?“

-„Zdravo Berta, heh,pa, šta im..“

Prisla mi je i počela da me ljubi, iz usta joj se osećao zadah cigara pomešan sa pivom. Odgurnuo sam je lagano od mene, privukao stolicu i rekao joj da sedne. To je i uradila. Brzo sam otišao do toaleta i kad sam ušao unutra, primetio sam Kasperusa kako gleda sebe  u ogledalo. Upitao sam ga šta radi, nije ništa odgovorio. Samo je gledao svoj odraz u  ogledalu.

-„Kaspere, hoću da mi kažeš da li si poznavao Hermana Husena?“ Nije mi odgovorio. Pitao sam ga ponovo. Nije ništa odgovorio. Ponovio sam. Ovaj put se samo nasmejao. Krenuo sam da izlazim, i kad sam otvorio vrata on reče:

-„OpicKarpisJuvenileDelinquentvde je pao vođa, pašće i drugi!“

-„Šta si rekao?!“, upitao sam ga iznenadjeno.

Nije odgovorio. Izašao sam. Izvadio pare, uzeo jedan viski  i otišao do stola. Berta je sedela u ćošku prostorije, pevajući nešto na francuskom. Filipus i ja smo razgovarali sa   Frederikom, Jorsom, Kortom i Jakubom. Niko od njih nije baš dobro poznavao dobro tog čoveka. Ili su bar oni tako rekli. Filipus je dao znak da  je vreme da podjemo, te sam se obukao i izašli smo napolje. Seli smo  u kola i krenuli

-„Mislim da razumem. Svi oni ljudi koji tamo izlaze su neka vrsta bliskih prijatelja. Neko od one četvorice je ubica, siguran sam. Svaki od njih se znojio, i nisu  me gledali u lice kad su odgovarali“, reče Filipus.

„Primetio sam da Berta peva pesmu  o  izgubljenom  ocu i da  joj je on jako potreban.P evala je da ih je ostavio, ili sam ja barem tako razumeo.“

-„Misliš da je Herman njen otac? Ali nema ni njegovo prezime, niti je rekla da ga  je poznavala.“

-„Ima nešto tu veruj mi, mislim da smo našli  srž problema.“

-„Moguće. Nisam znao da govoriš  francuski jezik“.

-„Ah, dečko moj, ne znaš ti još ništa o meni“, reče on i stisnu gas u kolima. Mesec je već odavno izašao.

Zašto Berta peva o svom ocu kad je rekla u razgovoru da su ona i njena sestra usvojene?

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s