Ubistvo u raju (4.deo)

Sledećeg dana našao sam se sa Filipusom u  njegovom omiljenom pabu.Zapalio sam cigaru i slušao ga.Rekao je da je dobio dozvolu da privede svakog od njih, ali da to ne bi bilo lako izvesti, niti bi bilo  efektivno.Ja sam mu rekao  da Kasper zna nešto i da jedino ostaje da smislimo način  kako da ga nagovorimo da priča.Filipus spomenu da u  njegovoj inspektorskoj stanici radi psiholog koji je  obučen da razgovara sa osobama sa posebnim potrebama.Dogovorili smo se da se odvezemo jedno veče do kafane.I da ga privedemo.Samo tako ćemo  moći da  ga privedemo, a da ne ostavimo traga.Tako smo i uradili.U jedan sat do ponoći, nalazili smo se  u zamračenom delu ulice i čekali da  prođe Kasper.Nekoliko puta  su izazile Ingrid i Elida,pa se vraćali.Dva gej para  su izašla.Počeli su da se ljube sve dok odjednom nije naisao Kasper.

-„Uplašio si me retardirani! Budi malo  tiši! Uf, kako me nerviraš!“ Uhvati svog decka za ruku, te ga odvuče u kafanu.

Kasper nastavi dalje, i tik što je prošao pored naših kola, ja izadjoh,zgrabih ga sa ledja  i stavih mu ruku na usta.Filipus je otvorio vrata i ubacili smo ga na zadnje sedište.

-„Nije nas niko video od njegovih, daj gas!“,viknu Filipus i ja  pritisnuh stopicu.

Posle nekoliko sekundi, pogledao sam u retrovizor i video Kaspera kako se skupljeno na nogama na sedištu klati napred nazad, obgrlivši svoja kolena.Tresao se grcevito.

-„Kaspere, izvini.Morali smo ovo da uradimo.Ovo je za tvoje dobro“.Nije mi ništa odgovorio, samo je počeo  jače da se klati.

-„Elaide,gde je Elaida?!?Elaida?!“ počeo je da viče.

Stavili smo ga u pritvor, dok ne svane.Rekao sam mu da je sve u redu, i da će sve uskoro proći.

-„Kaspere,obećaj mi daćeš sutra da odgovaraš  na pitanja koja će ti psiholog postaviti“.Nije odgovorio.Prišao je rešetkama i ispružio mi ruku.Nisam imao ništa da mu dam.On me je i dalje gledao i držao ruku ispruženu.Ja izvadih  pet guldena iz dzepa i stavih mu u ruku.On ih stavi u dzep i odgovori mi.

-„Hoću“.

Ja se nasmejah i  legoh u fotelju naspram ćelije i pokrih se ćebetom.

-„Tu sam ja, nema šta da brineš, ništa ti se neće desiti“.

Ugasio sam  svetlo i legao.Posmatrao sam ga.Sedeo  je u ćošku  ćelije sklupčan i klatio se.Gledao je u zemlju obgrljenih ruku oko kolena.Da li je on zaista siroče?

Sutradan sam kupio sendvič meni  i Kasperu i poneo u policijsku stanicu.Izveo sam ga napolje u park i dao mu sendvič.Nije jeo.Samo je gledao u zemlju pognute glave.

-„Pa ništa onda poješću ja tvoj sendvič ako ti

nećeš“,nasmejah  se ja, ali on samo stavi svoj sendvič meni u ruku i pođe ka stanici.Ustao sam, bacio sendvič u kantu i potrčao za njim.

Stigao sam ga kod stanice.Naišao je i Filipus, upoznao nas sa psihologom i uveo nas u jednu prostoriju sa  samo jednim  stolom i dve  stolice, jednom naspram druge.Psiholog je seo na jednu, a Kasper na drugu.

-„Pa kako se zoveš ti?“,upita psiholog,ali Kasper nije odgovorio.Samo se klatio i gledao u plafon.“Je l’ ovo uobičajno kod njega da ne odgovora?“

Ja se setih,pa  izvadih  pet guldena te mu pružih a  on ih uze i stavi u dzep.

-„Zovem se Kasper.Imam  devetnaest godina“.

-„Da li znaš zašto si ovde,Kaspere?“

-„Ne“.

-„Kako se osecas,Kaspere?“

Pogledao je u mene  i ćutao.Dao sam mu ponovo  dva guldena  i on odgovori.

-„Ne znam šta radim ovde.Alida me traži.“

-„Ko je Alida?“

-„Osoba koja me jedina voli od svih njih.“

-„Evo ja ću odgovoriti, pošto nemam toliko para za bacanje.To  je manja grupa ljudi koja zivi u predgradju Amsterdama.Svi oni izlaze u jednu kafanu i tu provode većinu vremena pevajući, pijući i pušeći.Elaida je jedina koja brine  o njemu tamo i  voli ga“.

Psiholog zatim upita Kaspera da li zna nešto o ubistvu.

-„Ubijen je..Bio sam tu.“Tresao se.

-„Ko ga je  ubio,Kaspere, ko?“,upitah ja.

I u tom trenutku Kasper pade sa stolice i obruši se na zemlju.Pozvao sam brzo hitnu pomoć  i ispratio  ga  do bolnice .

Izgubio je samo svest.Sad je dobro, leži  u krevetu  u bolnici.Pustiće ga uskoro.

Izašao sam iz bolnice, seo u kola i odvezao se do  kafića „Crni Jozef“.Ušao sam i čim sam seo za šank da  popijem pivo, prišla mi je Alida.

-„Jesi li video Kaspera?“,upitala je.

Rekao sam joj da nisam.Razočarano se nasloni na šank pored mene i  uze jednu čašu vina.Ustao sam i seo pored Jakoba i Eve.Pričali su i pili pivo.Njih dvoje su u nekoj vrsti veze.Vole se samo kad popiju.Piju samo kad vesele.I to se dešava s vremena na vreme.Ovog puta nisu  bili opšte prisni.Vodili su samo normalan razgovor.Povremeno sam se ubacivao  da i ja kažem koju reč.Bili su uglavnom to fini ljudi.Uvek su imali para, a nisu nigde bili zaposleni.Ceo dan su provodili u ovoj kafani.Nešto ovde nije bilo u redu.Ali bilo je sve skladno.Kao da nije ništa ni trebalo da se menja.Ništa nije trebalo da poremeti ovu harmoniju života.Izgledao je kao prljavi raj.Raj iz kojeg su  tekli pivo i vino.Raj pun dima.Raj pun divnih ljudi.Pun   mentalno zdravih ljudi sa bolesnim idejama.Svi su bili mračni, puni tajni.I  to je bila lepota.Faliće mi ovo mesto jednom kad se sve ovo završi.Faliće mi.

Zazvonio mi je telefon i ja sam se javio.Bio je Filipus i rekao je da moram hitno da dodjem u stanicu.Pozdravio sam se sa  svima i brzo se vratio kolima do tamo.Ušao sam u prostoriju i psiholog je  pričao sa Kasperom.

U  ruci je držao hrpu  guldena.Dade mu jednu novčanicu i upita ga  da li je poznavao Husena.Kasper je potvrdio.

-„U kakvom je odnosu bio Husen sa ostalim ljudima iz te kafane?“

-„Bio je naslednik.Hteo je da bude vođa.Hteo je da bude glavni.“

-„Glavni čega?“

-„Njih.“

Psiholog ga je upitao kojih

njih.Ali Kasper  nije odgovorio.Ovaj mu stavi još dva  guldena u ruku i ponovo ga upita,ali dobio je isti odgovor.

-„Ko ga je ubio,Kaspere,da li znaš?“

Ovog puta on mu stvi punu  hrpu guldena na sto.Kasper  uze pare i  stavi ih na kolena.Potom pogleda mene, trepnu nekoliko puta, pa pogleda psihologa i potom ispruzi  svoje blede ruke na sto.One  počeše da se tresu.

-„Hoćeš da kažeš da si ti ubio Hermana?“,dreknu psiholog

Kasper  naglo ustade sa stolice i pare mu spadoše sa kolena.On otrča brzo do ćoška sobe i sklupča se , ponovo obgrli svoja kolena i poče da se klati

Prethodni delovi priče:

Ubistvo u raju – 1.deo
Ubistvo u raju – 2.deo
Ubistvo u raju – 3. deo

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s