Ubistvo u raju (Kraj)

-„Kasper nije hteo. Kasper nije hteo. Kasper je nagovoren da uradi to. Kaspera je tučen. Kaspera je bio tučen.“

Ja mu priđoh, kleknuh  pred njega, izvadih iz džepa gulden i dadoh mu jedan. On  ga uze, stavi ga u džep i nastavi da se klati.

-„Ko te je tukao, Kaspere“?

-„On. On me je  tukao. Moj brat, Husen. On je ubio mog oca. On je ubio našeg vođu, mog oca.“

-„Ko je ubio tvog oca“?

-„Jozefa? Moj brat Husen  ga je ubio. Ubio ga je! On je hteo da bude glavni. Mene je maltretirao. I vikao je na mene. Vikao je na sve u kafani. Vikao je i na moju Alidu. Vikao je na moju lepu Alidu.“

-„Spomenuo si da te je neko nagovorio da ga ubiješ. Ko, Kaspere?“, upitao je psiholog.

-„Alida, tukao je i Alidu. Onda je bio to veče pijan. Ona mi je dala uže i rekla mi da ga zadavim oko vrata“. Jecao je klateći se sve jače i jače. „To sam i uradio. Izašao je napolje na zadnja vrata. Izašao je na zadnja vrata. I ja sam izašao. I rekao je da će ponovo da me tuče  kad se vrati unutra. I okrenuo se da povraća i ja sam uradio to. Uradio sam. Alida mi je rekla to. Moja Alida. Alida. Alida.“

Obavestio sam Filipusa i seli smo sa patrolom i odvezli smo se do kafane. Kad smo stigli, otvorili smo vrata i svetlost dana  prodre unutar zadimljene i mračne prostorije. Ušla je tama  u raj. Ušla je tama i  svetlost je nestala. Sve je prekinuto. Svi su sedeli i dalje, nemo gledajući u nas.

-„Svi mirno. Ovde smo da uhapsimo Alidu. Pravog ubicu Husena.“

-„Ne!  Ali nisam ga ja ubila.To je bio onaj mali retardirani. To je bio onaj Kasper. On ga je zadavio.“

-„Nemaš prava da se braniš. Kriva si. Platićeš za to što si manipulisala osobom koja nije mentalno zd0ee92318f96fa85946d3d91278154a82rava. Platićeš!“, vikao je Filipus.

Vezao joj je lisice i odvlačili su je  iz kafane. Niko se nije pomerio. Samo su netremice gledali. Možda zapravo i nisu toliki  bili bliski na kraju.

Odvezli smo je u stanicu. Kasnije je priznala da je to uradila. Pravdala  se da je on tukao i nju i Kaspera. I da je vikao na sve njih. Ali da joj je jako žao i da nije htela to da uradi.

Izgleda da je to bio kraj. Uspeo sam da obavim ovaj posao dobro. Zadovoljan sam.  Kaspera će zbrinuti u domu za decu ometenu u razvoju. Mali će biti na sigurnom. Sad se  nalazi na dobrom mestu. Biće on dobro.

Sutradan sam se se pozdravio sam Filipusom i njegovim kolegama. Ceo dan mi se zahvaljivao. Spasao sam mu posao. Matori je sada na sigurnom. Navikao sam se na Amsterdam i ljude ovde. Amsterdam ima dušu. Zapalio sam cigaru i sedeo u parku pijući kafu.  Nedostajaće mi ovo mesto.Vezao sam se i ne ide mi se. Ali moram, posao zove. Odlučio sam, pre nego što se vratim u Roterdam da svratim još jednom u onu kafanu.

Otišao sam do motela, spakovao stvari u kofer. Uzeo stolicu i seo na terasu. Sipao sam  sebi viski i zapalio. Čekao sam da sunce zađe, a onda sam napustio motel. Platio sam  račun,  seo u kola i otišao do kafane.

Parkirao sam se i ušao. Bilo je to  kao da sam prvi put ušao. Bilo je kao da  sam se  posle dugog puta vratio kući. I svi su bili srećni. Svi su bili tu, sem Alide i Kaspera.

Uzeo sam viski i seo sa  Bertom, Martom i Ingrid da pijemo. I smejali smo se i šalili. Rekao sa im da idem sutra. I da se verovatno neću vraćati. Bilo im je baš krivo. Razočarali su se.

Čaše viskija su se nizale jedna za drugom. Prestao sam odavno da ih brojim. U glavi je počelo da mi  se vrti. I njihova lica pocela su da mi se mešaju. Svi su i dalje bili srećni i smejali su se. I ja sam sa njima. Berta mi je  prišla u jednom trenutnku  i sela mi u krilo. Počela je da me ljubi i miluje. A onda je ustala i po njoj su svugde bili povraćka. Shvatio sam da je bila moja. Onda sam ustao i izašao na zadnja vrata kafane da povratim. I jesam. Nije  mi bilo dobro. Boleo me je stomak. Kako  ću se sad vratiti u Roterdam.

-„Nije trebalo nikada da dolaziš ovde“, reče neko i ja se okrenuh.

Ispred mene se pojaviše svi članovi ovog raja. Tu su bile debele sestre, Berta i Marta, Kasper, Frederik, Jors, Kort, Jakob, prelepa Angela, njen muž Hubertus, Ingrid i  Eva.

Nisam mogao da odgovorim. Bio sam isuviše pijan.

-„Vidiš, Alfrede, mi smo mafija i našeg  šefa Jozefa ubio je Herman. Njegov naslednik. Kasper je bio njegov drugi, bolesni sin. Berta i ja smo bile njegove ćerke. A ovi ostali ljudi koje vidiš su većinom naša porodica. I ti si sve upropastio. Sve je bilo lepo. Ništa nije trebalo da se desi. Sve bi bilo u redu da ti nisi umešao svoje prste. Sve one pare koje imamo, a  uopšte ne radimo zarađujemo pljačkanjem. Mi smo opljačkali sve one radnje za koje policija nema ideju ko je počinio. Zato ceo dan provodimo u ovoj kafani. Ona je naša  kuća i naš dom. A onda si ti došao“, reče Berta.

I dalje sam pokušavao da se održim na nogama. I nisam dobro video. Odjednom, Berta mi priđe, poljubi  me u usta, otkri nož i zari mi ga u grudi. Oštar bol prože mi se venama i celim telom. Pao sam na zemlju sve teže i teže dišući. Tresao sam i i bol je bio nesnosan. Gej par se glasno smejao.

-„Bravo Berta, to je tako seksi bilo! Bravo, moj dečko i ja smo ljubomorni na tebe!“,reče jedan od njih.

Gledao sam ih. To su bili ljudi ovog predivnog raja. To su bili članovi mafije koji su živeli u ovoj maloj ostvarenoj utopiji. To je trebao da bude samo njihov mali raj. I noge i ruke su mi bile nepokretne i  telo  ledeno. Oni su samo stajali i gledali me. Bili su prelepi. Delovali su kao ljudi koji  će večno živeti  u ovoj kafani. U ovom raju gde žive  samo đavoli.

Nisam više osećao ništa niti su mi oči dozvoljavale da vidim.

Bilo je prohladno veče u Amsterdamu. Voz za Roterdam je već odavno otišao.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s