Vodič kroz srednjovekovne žurke

Širom katoličke Evrope srednjovekovni čovek nalazio je načina da obogati svoju svakodnevicu. Negde između viteških turnira i udvaranja gospama i španskog golicanja i chilliranja na garoti zbilja tog vremena podrazumevala je masovne open air žurke gde se plesalo do smrti.

Iako deluje nestvarna, ova konstatacija potvrđena je u brojnim srednjovekovnim hronikama te se da zaključiti da su tzv. plesne kuge bile sastavni deo evropske povesti. Najučestalije i najmasovnije su bile od XIV do XVII veka i to se može smatrati zlatnim dobom evropske rejv scene. Kako bismo utvrdili zašto se stotine ljudi, raspalih od skorbuta i modrih od ujeda buva, okupljalo da igra danima na jari srednjovekovnog vazduha, vodimo vas u prestonicu zabave – Ahen (dan. Nemačka), juna 1374. godine gde ćemo iz svedočenja očevidaca otkriti odgovore na mnoga pitanja. Šta je uzrok ovoj pojavi, kakve su odlike i posledice, doznajemo na ekskluzivni i pomalo slobodnointerpretatorski način.

12825440_1165785906772668_2042972380_n

Kajetano (52), kardinal:

Dok se približavamo trgu gde par stotina ljudi mahnito igra uz vibrantne zvuke, uočavamo da se žbun ispred nas nervozno pomera. U njemu zatičemo gosta iz dalekog Rima u blještavoj crvenoj mantiji koji nam otkriva zašto se tu krije: „Porodi aspidini! Demoni su ih zaposeli, tresu se, skiče, onaj tamo se urolao u prašinu! Ne smem im se suviše približiti jer posmatrače biju dok im se ne pridruže u ovoj sotonskoj igri. Šta je razlog? Očigledno da je u pitanju kletva Sv. Jovana Krstitelja. Egzorcizam bih ja primenio, samo da nemaju vile…“ Bogobojažljivo nam je procedio i pokazivao dalje ka gradu. Napuštamo revoltiranog kardinala i pridružujemo se masi na trgu u potrazi za drugim objašnjenjima.

Irmendruda (32 ), krčmarica:

Ispred trga zatičemo dokonu krčmaricu. Dok razglaba po prstima nedeljnu prepelicu kaže: „Pazi gledaj, ja to sve objašnjavam ishranom. Ljudi su ovde imali problema sa pojavom ergota na žitu. Jeli su peciva od brašna koje je izgleda sadržalo opasnu gljivu claviceps purpura. Stanje koje nastaje od toga zovemo vatra Sv. Antonija. Ipak, nije ovo njihovo plesanje do iznemoglosti i smrti tako loše, tu i tamo uspem da im uvaljam bajato meso puževa. Rado ga jedu jer je kremasto.“ Uljudno odbijamo da se poslužimo njenim obrokom i ,omamljeni neprestanim truptanjem, nastavljamo dalje.

Leander (33 ), iscelitelj i travar
Budući da su ove žurke mesta gde ljudi dolazi iz svih krajeva Evrope ne čudi što nailazimo na čuvenog iberijskog iscelitelja. On nam zabrinuto kazuje: „Ja sam ovde iz eksperimentalnih pobuda. Moj uvid kazuje da je sve bolest nervnog sistema. Ona stvara njihov onirični doživljaj. Pogledajte ih samo kako reaguju na crvenu boju! Odmah postaju razdražljivi i nasilni. Imaju taj loš trip da se dave u crvenom moru krvi. Obratite pažnju da ne nose ni obuću. Ovde lečenje travama ne pomaže. Ja sam poneo neke pijavice, ako ustreba…“ Ljubazni travar se tad okrete i pridruži gomili koja je sada još jače poskakivala dok su se fantazmagorično orila imena svetaca.

Brojgel (46), slikar

I ovakve manifestacije ne prolaze bez fotkanja za koje je zadužen flamanski majstor. On nudi sasvim drugačije objašnjenje ovog ludovanja: „Ljudi su sve pogrešno shvatili. Ova igra potekla je iz bunta ne iz pukog ćefa i zabave u šta se sad pretvorila. Sve je počelo početkom X veka kao pobuna protiv visokih poreza grupe seljana koji su na Božićno veče igrali oko crkve u Bernbergu sabotirajući crkvenu službu. A sad moram da slikam ove razuzdane gospe okićene girlandom a da i ne spominjem da su neke od njih čak i obnažene.“ Objašnjava nam da njegove slike možemo videti na sabornom mestu aachennocu.com. i požuruje nas da se sklonimo u stranu.

Ekipa Italijana (14-18), besposličari i vagabundi

Nalećemo na neizostavni deo svake evropske plesne kuge. Grupa istripovanih momaka iz Kalabrije simulira borbu mačevima, skokove u more i ispijanje vrčeva vina. Za svoje ponašanje imaju objašnjenje: „Ovo što vi zovete manijom mi zovemo tarantizam. Znaš, to je kad te ujede tarantula ili, još gore, škorpija, pa ti onda otrovano mesto poigrava na ovu muziku. Najjače se provodimo kada počne naša tarantella sa hitovima kao Panno Verde, Cinque Tempi ili Moresca. To je neki miks pastirske frule i turskih bubnjeva. Onda se okupimo, formiramo tzv. prsten greha i osetimo čudnovate treptaje.“ Ostavićemo mladež Kalabrije da se razonodi i nastavićemo dalju potragu za iskazima svedoka ove multikulti fešte.

12834677_1165785913439334_667461027_n
fra Ditmar (18)

U razuzdanoj hiperventiliranoj gomili nalazimo čoveka koji je glavno ime ahenske scene. Fra Ditmar je čovek koji je spiritus movens ovog denserskog maratona. Sa nama je podelio svoje utiske: ”U početku je bilo beziizgledno. Nismo mogli da dobijemo potvrdu markgrofa da na njegovom feudu vaspostavimo žurku. Nakon mukotrpne rasprave i nebrojanih anatemisanja uspeli smo da dobijemo njegovu saglasnost. Objasnio sam mu da mi ustvari sledimo jedan određeni kult i da smo mi oni što se u Jevanđeljima kao magi pominju. Uz to, podmazali smo priču sa par zlatnika. Od tada plesanje bez prestanka je moglo da počne. Ako me pitaš da li je bezbedno mogu ti reću da postoje različita iskustva. U Mastrihtu se 1278. godine oko dve stotine ljudi survalo sa mosta u Mas budući da most nije izdržao njihov ritmični pritisak. Opet, oni mračniji učesnici su skloni da nestanu na hodočašću u Crnoj Šumi na ušću Rajne u Severno more. Svačega ima. Trentuno, osim neurotičnih kaluđerica nemamo većih problema.”

Sa fra Ditmarom zaključujemo naš izveštaj o ahenskoj plesnoj groznici a ukoliko želite da saznate kako je 1518. godine gospa Trofe digla na na noge Strazbur u najpoznatijoj plesnoj kugi i kako su gradske vlaste reagovale na to – stay tuned.

Advertisements

2 Comments Add yours

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s