Snovi od vune

Bila je to jedna od onih teških somotskih noći pritisnutih iscrpljujućim sjajem nabrekle lune koja jedino što je obećavala jeste brojanje barem do 999 ovaca, a onda odmanjivanje stada unazad.

U pomoćnoj varijanti to je moglo da se zaustavi i negde na polovini ukoliko bih misli preusmerio na to šta sam drugima obećao a neispunio. Tada bi mi postojeću tamu prekrio novi sloj nervoznog mraka koji bi mi pao na oči i ubrzano uvukao u isprekidani san običajno ispunjen ljudolikim stvorenjima sa četri noge i šest ruku koje ti gamižu po koži. To je onaj san sa porodične grane savesti koju redovno sečem ali ona uporno izraste i pored nezalivanja. Taj koji me dovodi do neumerenog znojenja od koga dobijem svrab, od čega se opet probudim i dodjem na početno mesto izbora – brojati ovce ili presabrati sve životne minuse i isplanirati novu kastraciju otežale grane. Izabrao sam brojanje, sa dva gutanja pljuvačke izmedju cifara jer sa tri obično sve izmešam, dok sa jednim ubrzavam nešto što efikasno deluje samo ako se radi sporije. Do 200 je sve bilo sinhronizovano sa prazninom uma, i nijedna jedina reč mi nije uletela u numerički niz, ali je u blizini četvrte stotice nešto počelo da zapinje. Znao sam da će ako se sada nadovežu neki fragmenti iz neispunjenih tudjih snova i dela moje realnosti, noć biti mnogo duža, a onaj džidžibulj tj. svi krakati džidžibuljci sa prekobrojnim udovima razmileti i prikucati me za krevet. To bi značilo otelotvorenje more bez prava na pomilovanje neophodnog odmora. Ne, nikako nisam smeo da dozvolim da ovcama primat preuzmu moji gresi, no chance. Blejanje i mekoća belog krzna je neuporedivo bolja od kljucanja u savest. E neću! Ali već na 401 je pojačano lučenje pljuvačke ukazivalo da je samo pitanje broja kada će se stado razbežati da ga nikad više ne nahvatam. Kod 407 je sve bilo izgubljeno. U ovce se umešala Ona i po ko zna koji put izgovorila:

„Oću se udam!“

Njene krupne, sjajne, crnje od svemira oči su mi se zabile u čelo, polako prelazeći niže na jezik koji mi je odmah utrnuo i prekinuo brojanje, da bi preteći počele da kruže oko mog srca koje je sa jednim i po otkucajem u sekundi već hvatalo tutanj. Znao sam, tačno sam znao da će se pojaviti baš Ona jer osim što me mučila na javi, znala je nekako da nadje tajni prolaz do mog Ja i u moja četiri neosvojiva zida iako sam stalno menjao password na ulaznim vratima. Opet je došla da joj dam čvrsto obećanje da ću ranije obećano, što je nju ludu činilo radosnom, zapečatiti pomešanom krvlju sa naših zasečenih nadlanica a onda u garantnom roku od 90 dana nataknuti prsten i stati na mrtvački bračni kamen koga još zovu i groblje lične slobode i disanja punim plućima. Ona je u stvari opet svratila da mi oduzme pravo na vazduh. Gušenju je spontano i čvrsto pristupala uvek kad me vidi, ali ovo noćno dežurstvo je bilo vrhunac njenog lovačkog sadizma. Znao sam da je to njen emotivni revanšizam za moje hvatanje krivina u složenom lavirintu obmana da izbegnem neizbežno. Ledja i repovi par ovaca koje su laganim korakom odlazile u nepoznato, bili su siguran znak da predstoji jedan već vidjeni mučan dijalog u kome je ona uvek vodila monolog a ja slušao poluzaspalih ušiju.

„Želela bih san bez snova, u stvari san ne jedne letnje, nego svih godišnjih doba noći, san u kome se odvija stvaran život guranja pod istim krovom i ćebetom, san sa mojim velikim stomakom u kome nije pojedena lubenica vec tvoja humanitarna donacija iz ljubavi, san o zimovanju gde ćeš me konačno odvesti bez zastrašivanja da ću sigurno polomiti ruku ili nogu a ti ne želiš još i fizičkog invalida, san o tome da ti mami otmem tron ali poslušno ti i ja zajednički nasledimo i doktoriramo na njenom kuvaru, san bez snova o nužnosti nasilnog ulaženja u tvoju glavu kad sve možemo lepo dogovorno rešiti na javi, uz svedočenje matičara i kumova „.

To mi je rekla. Sve isto kao i pre osim promenjenog redosleda njenih snova u kojima u stvari ako ja razumem ona želi da čvrsto spava a da joj ja čuvam te šašave ideje. Samo ne razumem kako misli da sam ja zadužen za ovaploćenje takvih maštarija. I ko uopšte više veruje u snove? Doduše, ja nju zaista volim, ona je predivno rasna, ima dušu meku kao najsladja pereca, u dozvoljenim granicama je pametna, lepa taman da je izbezumim što gledam ružnije od nje, umilna poput dobro odgojene kućne mačke ali oštrih kandžica neke nedovoljno istrenirane tigrice, ume da ćuti kad treba da govori, i priča kad treba da ćuti što je dobro za nekog ko voli da vaja vredan ćup iz sirove gline. Ali ja nisam spreman da budem vezan.

„Šta vidiš sada na meni, i da li ti se to dopada?“ prošaputa mi u uho.

„Mmmm, vidim ono što znaš da najviše volim da vidim, i hajde skidaj to sa haltera, iako znam da ti u stvari ne postojiš, osim što si se kvarno ušunjala u moju noć“.

„Dakle, leva čarapa koja će skliznuti sa moje noge poslužiće da ti vežem ruke“.

„Tvoja želja, ali ne baš svaka je za mene zapovest, vezuj!“.

„E tako, čvrsto si vezan…a ova desna će sve čvršće da ti šašolji vrat ukoliko noćas ne pečatiramo naš višegodišnji prećutni dogovor da ovome mora nekako doći srećan kraj, čiji izvor vodi ka dva putića uz šansu da izabereš onaj životu mio „.

„Bolje da umrem nego nešto da mi se desi, to je moj konačni odgovor“.

„Znači, neće me ženiš?“

„Ne pada mi na pamet“.

„Mislim da ozbiljno grešiš. Zbog ovakvog odgovora sam ti unapred rezervisala jedno mesto u paklu „.

„Ljubljena, živeti bez tebe jeste pakao, ali raj života sa tobom ne podrazumeva silu“.

„Ček, oslušni“.

“ Šta? ne čujem ništa“.

„Bogić se javlja“.

“ Deminutivni Bog ili Bane?“

„Biraj koga hoćeš, obojica će ti reći isto, ali došao je trenutak konačne spoznaje – ukoliko me ne oženiš, raspisaće se vanredni parlamentarni izbori“.

“ Šta? Kad pre, zar opet???“

„Ne znam da li ti je milija moja leva, ili možda moja desna čarapa ali će ti svakako koža biti oguljena, bilo da me zaobidješ, bilo da na izborima pobedi levica ili desnica, a pakao svakako nećeš izbeći. Dakle, izbori ili brak?“

„Ne daj, spreči to, ne izlazi mi više iz sna niti života, samo ne daj da iko pobedi i da moram da glasam za iste!!! Jasam uzate u vjeki-vjekov“.

Da, tako je. Od tada nemam noćne more, ona i ja spavamo zajedno čvrstim snom bez iluzornih snova ali sa čistom savešću, i imamo stado od 999 ovaca ovde na Novom Zelandu. Bog-ić je blagoslovio!

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s