Malum – 3. deo

Stigao sam kući. Izuvao sam se kada mi je Izabela prišla.

“Pobogu, Danijele, šta si radio do sada?”

Digao sam pogled sa cipela.

“Krenuo sam kući prilično rano, u stvari. Međutim, usput sretoh Markusa, svratili smo do birtije i raspričali se… Izvini, kako je Rijenon uradila test?”

Slegla je ramenima i sela na kauč.

“Nije dobro uradila. U zadnje vreme ne uči koliko treba. Sada spava.”

Uzdahnuo sam i krenuo ka kupatilu da operem zube pre spavanja.

“Bice u redu, ne brini se” rekoh.

Ujutru sam skočio na noge čim sam otvorio oči. Brzo sam pojeo doručak i krenuo ka radnji. Od kada je dečko koji je radio dao otkaz, sami moramo da radimo na kasi. Brisao sam prašinu sa tkanina kada sam čuo da neko ulazi. Bila je to Alison, žena koja stalno kupuje u našoj radnji i vec smo postali nešto kao prijatelji.

“Zdravo, Danijele, kako si danas?”, zapahnuo me je miris njenog parfema.

“Eh, u redu sam. Šta te dovodi u moju radnju?”

Neko vreme je ćutala, pa prestadoh da brisem prasinu i pogledah je.

“Danijele, vec mesecima dolazim u tvoju radnju jer me je gospodin Sibli zamolio. Nije mogao da zna da li bi mu ti odgovarao, i zato je mene poslao, da te upoznam”, rekla je nervozno.

Gledao sam je u neverici.

“Pametno, veoma pametno”, rekao sam, a zatim ustao i prišao joj.

“Imaš nešto još da mi kažeš?”, pitao sam dok sam koračao ka kasi.

“Sibli smatra da bi trebalo da odgonetnemo šta piše u poruci koju nam je Imo ostavila. Pored toga, trebalo bi da znaš, sinoć je ubijen covek. Nemamo razloga da verujemo da ima veze sa ubistvom Imo, ali Sibli ima takav osećaj.”

Potvrdno sam klimnuo glavom.

ThinkstockPhotos-462324647

“Gospodin Sibli će te čekati u birtiji oko 2 sata posle podneva”, rekla je brzo i izašla.

Srce mi je lupalo u grudima. Sačekao sam da Izabela stigne i preuzme posao, a onda se uputio ka kafani. Gospodin Sibli je već bio tu. Pio je kafu i čitao novine. Kada me je video, ustao je da se rukuje sa mnom. Seli smo i naručio sam kafu.

“Nemamo puno vremena, gospodine Olden… Čim popijete kafu, krećemo!”, počeo je nervozno.

“A za šta to nemamo puno vremena, smem li da pitam?”

Konobar je prišao nasem stolu i spustio šoljice sa kafom.

“U gradu je Antoni Metmet, čovek koji se bavi misterijama, šiframa, moj stari prijatelj. Možda bi nam mogao pomoći sa porukom koju nam je Imo ostavila”, reče gospodin Sibli.

Klimnuo sam glavom i ispio gutljaj kafe.

“Jednu stvar i dalje ne razumem: kako vi znate da je Imo vama stavila tragove? Kako znate da je bilo kome ostavila tragove?”, pitao sam gospodina Siblija.

Slegnuo je ramenima.

”Nisam ni u šta siguran, ali poznajuci Imo, verujem da jeste. Moli je uz nju od malih nogu, zna je dobro i takođe veruje da je Imo nešto ostavila. Verovatno nije nama lično, već bilo kome ko je u stanju da dekodira njene poruke.”

Sat vremena kasnije, našli smo se ispred male kuće sa zeleno obojenom fasadom.

Sibli pokuca na vrata. Izašla je niska žena obučena u plavu haljinu.

“Sibli smatra da bi trebalo da odgonetnemo šta piše u poruci koju nam je Imo ostavila. Pored toga, trebalo bi da znaš, sinoć je ubijen čovek. Nemamo razloga da verujemo da ima veze sa ubistvom Imo, ali Sibli ima takav osećaj.”

“Dobar dan,kako vam mogu pomoci?”, rece.

Zatim ugleda Siblija i siroko se nasmesi.

”Gospodine Sibli,kakvo iznenadjenje! Nisam vas odmah prepoznala!Udjite,udjite!”

Usli smo u kucicu i zapahnuo me je miris rucka.

“Dosli ste da vidite Antonija,je li? Odmah cu ga pozvati da sidje”, rekla je uzbudjeno.

Ocigledno ju je nasa poseta obradovala.

“To je Mari, Antoni kod nje odseda dok je ovde. Prijateljica je moje mame, kao mali sam se druzio sa njenom cerkom. Takodje je jako dobra Antonijeva prijateljica”, obavestio me je Sibli.

Mari stade na stepenice i povika Antoniju da sidje. Uvela nas je u dnevnu sobu. Seo sam na kauc naspram staklenog stola, a Sibli pored mene.

“Odmah cu vam doneti nesto da pojedete”, obavestila nas je Mari i otisla u drugu sobu,ne ostavljajuci nam sansu da je odbijemo.

Sibli se nasmejao i rekao mi da je Mari izvrsna kuvarica. Culi smo da se neko priblizava sobi i usao je veseo starac.

“Ooo,ko je to dosao meni u posetu? Nadam se da si dosao jer sam ti nedostajao, a ne zato sto ti treba neka usluga… Haha,salim se, salim se. Ko ti je ovaj gospodin?”, starac sede preko puta nas.

Gledao me je u oci dok je cekao Siblijev odgovor.

“Ovo je gospodin Olden, pomaze mi da resim slucaj ubistva male Imo. Verujem da si cuo za nju?”

Antoni klimnu glavom potvrdno i namrsti se.

“Da,da, kako da nisam. Ceo grad samo o tome prica. No, bio sam ubedjen da se mala ubila. A sta ti,mali, ima time da se bavis uopste? I sta radis sa ovim matorim gospodinom,zar nisi mogao naci nekog ko je blizi tvojim godinama?”, rece Antoni.

Bilo mi je jako neprijatno; medjutim, Sibli se samo nasmejao njegovim recima.

“Zabavljao sam se sa Imo, zato se time bavim, Antoni”, rece kako bi se opravdao i nastavi:

”I da,svi misle da se ubila; medjutim, gospodja koja radi za njenu porodicu godinama, Moli, i ja isto tako, ne verujemo da je to istina. Gospodin Olden je ovde jer verujemo da bi nam bio od pomoci. Treba nam usluga. Imo je ostavila poruku, nasla ju je Moli. Verujemo da bi nam ti mogao reci sta znaci.”

article-2379985-1B04662B000005DC-667_634x423

Izvadio je papiric i pruzio ga Antoniju. U sobu je usla Mari i donela nam gulas. Mirisao je divno i odmah sam poceo da ga jedem.

“Ko je kao Bog?”, Antoni procita poruku naglas.

“Razumem zasto si je meni doneo,ne verujem da je sirota devojka htela pitati ko je kao Bog?; ne,ali trebace mi neko vreme da shvatim znacenje ovoga”, rece Antoni.

Mari je ukljucila radio.

“Volite klasicnu muziku?”, pitala nas je i sela ma kauc pored Siblija i mene.

“Prija mi”, odgovorio sam.

Zadovoljno se nasmesila kada je videla da smo pojeli sve i pozurila da odnese tanjire.

”A o cemu vi to pricate tako ozbiljno?”, pitala nas je dok je vracala tanjire u kuhinju.

“Nije to nista, Mari, sve je u redu”, viknu Antoni, a onda nama rece:

“Pa,gospodo,cim budem odgonetnuo ovu poruku,javicu vam.”

Sibli ustade, i ja ucinih isto. Pozdravili smo se sa Mari i Antonijem i otisli.

“Veoma ljupka zena,Mari”, primetio sam.

“Dobro si primetio. A sada nam preostaje samo da sacekamo da nam Antoni javi sta znaci poruka. Do tad,dovidjenja!”, razisli smo se i ja sam krenuo kuci.


Prvi i drugi deo Maluma, pročitajte ovde:

Malum – 1.deo

Malum – 2.deo


Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s