Možda bi trebalo

 

Pre par godina zvezde su mi pričale o danima pre ljudi, kada nisu padale zbog naših želja. Možda mi zapravo ništa nisu govorile. Možda mi se sve to učinilo zbog bezbrojnih piva koja su ispunjavala moje noći sve do jutra, kada su ulice dočekivale moje korake i prve zrake sunca.

Dani su mirisali na kiše koje su bojile neba i ulice dok smo mi mamurni u tišini ispijali kafe i palili cigare. Zaboravljali smo na vreme uz bezbrojne partije jamba koje smo stalno gubili. Mene je interesovalo da li zvezde padaju čak i kada je jedino što želim da nekad i mi pobedimo. Sve ređe sam ih viđala i sve manje ih je bilo. Možda se to dogodilo zbog onih snova koje sam tih dana sanjala. U njima sam bila u nepoznatim gradovima u kojima su padale kiše i ljudi su pričali meni nepoznatim jezikom. Možda je samo trebalo da pijem manje piva.

Pre par godina sunce nas je izbegavalo. Svaki minut njegovog pojavljivanja mi smo koristili za bar jedan sat sedenja na klupama. Dugo su te klupe slušale naše razgovore i ne znam da li su na kraju one dosadile nama ili mi njima. Tih dana sam volela da ustajem ujutru, pijem kafu, čitam novine i glumim odraslu osobu dok na licima ozbiljnih političara crtam bradu i brkove. Pročitala sam da sudoku i ukrštene reči poboljšavaju pamćenje, a moje je bilo užasno. Nikad nisam znala da li se nešto dogodilo leti ili zimi; da li su pale 23 zvezde ili 23 kapi kiše; da li smo pili pivo ili špricer. Umem da pamtim samo boje i to koliko smo se smejali ili možda svađali. Možda je samo trebalo da pijem manje piva.

Ove godine uglavnom izbegavam jutra i retko čitam novine. Ne glumim više odraslu osobu od kako su mi ona deca rekla: „Dobar dan, teto.“ Redovno proveravam koliko zvezda ima na nebu i nadam se da će ih uvek biti za sve želje. Ponekad, dok sedim sa sobom na klupi, se pitam da li ljudi mogu da postanu ptice. Klupe mi pričaju o danima pre dve godine kada nisam razmišljala o tako čudnim stvarima. Možda mi zapravo ne pričaju ništa. Možda mi se sve to čini zbog bezbrojnih piva koja ispunjavaju moje noći sve do jutra kada ulice dočekuju moje korake i prve zrake sunca.

Možda bi samo trebalo da pijem manje piva.

Advertisements

One Comment Add yours

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s