Na kauču kod psihijatra – Početak moje terapije

-„Zašto mislite da život nema svrhu?“, upitao me je psihijatar dok sam sedeo na kauču u njegovoj prostoriji.

-„Pa,lepo, gospodine. Vi svi želite da se oženite, da imate ženu, decu, skupa kola, da putujete po svetu, da vam oči vide beli svet, da..“

-„A zašto da ne,to su stvari u kojima se uživa, na kraju krajeva?“, prekide me doktor.

-„E, vidite, tu ste se zajebali! Vi mislite da ćete ako se stopite u stado ovaca postati srećni! Pa zapravo i hoćete, jer vi ste svi glupi i samo vidite ono što želite da vidite, a to je ono što drugi imaju. Vi ka tome težite. Ne želim to, kažem vam“.

Zakašljah se, bacih pogled na psihijatra, netremice me je gledao, a onda nastavih da buljim u prljavi plafon. „Shvatate, zato i ne volim nikoga, i ne družim se ni sa kim! I nemam novca! Ni ne treba mi, žive i siromašni!“

-„Zar ne želite da imate novca, da živite lepo?“, upitao je psihijatar, ne skidajući pogled sa mog lica.

-„Ali ja mrzim bogate ljude. Mrzim njihove odevne kombinacije. Mrzim njihove debele stomake. Mrzim ih dok sede u foteljama, dok puše skupe cigare i pričaju o svom bogatstvu. Mrzim drugove i drugarice iz odeljenja. Znate, oni su svi odlični, oni, prgavi, glupi, imaju radne navike, i, da, uglavnom, to je njihov najviši domet… Ne postoji tu ništa avangardno, nisu oni pametni… Kad krenu da mi pričaju kako će da upišu poznate fakultete, kako će da se zaposle… Pa dođe mi da im smoždim glavu i klupu pored koje sede“.

Počeše polako ruke da mi se tresu, poput Parkinsonove bolesti, te nastavih. „Mrzim način kako žvaću, kako pričaju i kako gledaju.Te oči, te bogate, dobro osigurane oči maminih i tatinih mezimaca. Maloumnici. Nisu ni svesni koliko su primitivni. Nisu ni svesni.“

-„Čemu tolika mržnja prema svojim vršnjacima, dečko? Mlad si. Zašto?“, upita me doktor.

-„Ne, vi ne znate, isti su, svi oni su isti.Propašću, znate, meni to ne smeta, nije mi suđeno. Znate kako kažu, neke ptice nikada ne polete? E, to je to. Ja sam ta priča. Meni je suđeno da propadnem. Previše mislim. Ponekad sam toliko gnevan, mrzim ih, hoću da ih povredim. Ne treba mi ništa u životu, nemam zelju za time.“

-„Ali, zašto ih mrzite, pobogu onda?!“, povika psihijatar.

-„Zato što su već mrtvi“, rekoh ravnodušno.

-„Molim?!“, zaprepašćeno viknu on.

-„Mrtvi su. Njihove mizerne duše su već mrtve. Duša je mrtva, a telo ne vidi dalje od nosa. To su oni, krv im teče, a ne osećaju toplinu. Oni ne vide, ni drvo i list, niti oblake kako se kreću, niti Mesec kako sija noću. Oni uče. Oni se smeju međusobno. Oni se grle, ljube, jebu se kad mogu i to i žele. Oni se ne grče kao ja, zato što vidim sve ovo što oni ne. I krivo mi je što nisam kao oni. Da sam tako nonšalatan i arogantan, da se hvalim prosekom, da se hvalim kako imam pare, devojku, kako sam spavao sa devojkom na prvom sastanku. Ne želim to, ne treba mi. Umreću na ulici, sam bez ikoga i ičega, ali videcu ono što oni nikada neće. Poznavaću ljudske priče, i njihove jade i nemire, propale socijalne slučajeve. Znaću životnu priču moje majke, i tešku smrt moga oca. Znaću gde mi je sestra sve bila, i koja je mesta sve posetila. I to će mi biti dovoljno. A oni će nastaviti da uživaju u svojim jadnim životima!“

Nastala je tišina, nakrivio sam glavu i pogledao ga. Pisao je nešto. Onda je i otišao.

-„Zašto ste defetista?“, upitao je.

– „Ja defetista? Slušajte me, gospodine, ja nisam defetista. Ja sam realan i tvrdim činjenice. Vi gledajte na to kako hoćete. Isti ste kao i svi drugi. Ne vidite dalje od nosa. Slepi ste.“

Ustadoh i napustih sobu. Iz daljine se čuo psihijatar.

-„Vi ste sociopata, vratite se!“

-„Haha, čuj, „sociopata“, kao da je i bitno uopšte!“

Nastaviće se…

Pročitajte još: Jedinica vremena

Advertisements

One Comment Add yours

  1. Ko autor? Sta je ovo…I like it!

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s