Ljubomir Bandović: Mladi, ne dajte da vam drugi kroje jer da su umeli skrojili bi sebi bolji svet!

Glumac Ljubomir Bandović nastupio je u prepunoj sali ubskog Doma kulture, u četvrtak, 3. marta, sa predstavom „Kontraš“, ostavivši oduševljenu ubsku publiku da, nakon smenjivanja smeha i gorčine u ovoj monodrami, Bandovića aplauzima vrati na scenu čak tri puta.

Ponjava se pozdravio sa oduševljenom publikom odigravši užičko kolo, a Ljuba Bandović se od nas rastao intervjuom koji je dao odmah posle predstave i obećanjem da će doći ponovo.

U razgovoru sa Asjom Čučković i Jelenom Pavlović, otkriva na koji način se pripremao za ulogu Hasana u predstavi „Derviš i smrt“, koliko mu je značila podrška Petra Kralja i koja mu je najteža uloga u karijeri. Govoreći o svom izgubljenom dečaštvu u svetu konvencija i stega, razgovarali smo o bluzu, kafani, knjigama kojima se vraćao, ali i o tome šta je to o sebi prećutao do sada.

Da li ste prvi put na Ubu?

Ne, bio sam sa predstavama „Eling“ JDP-a i sa „Čorbom od kanarinca“ Zvezdara teatra. Ovo mi je treći put i moram da kažem da nikada nemam mnogo vremena da prošetam i da vidim šta sve Ub nudi, ali oduševljavam se gostoprimstvom ljudi koji me ovde uvek sačekaju.

Predstava koju smo večeras videli „Kontraš“ je sa jedne strane satirična, sa druge komična monodrama. Gledajući je, smejali smo se, ali u određenim trenucima se možemo i rasplakati.

Da, kako kaže Duško Kovačević „Pozorište potkazuje život“. Život je sastavljen od tuge, sreće, boli, zaljubljenosti, umora, beznađa i šteta bi bilo da se te oprečne komponente ne pojave u predstavi koja se zove „Kontraš“.

Koliko je bilo teško uneti se u lik Ponjave?
Ovo mi je najteža uloga u karijeri, i psihički, i fizički. Prvo, zato što se čovek zove i preziva kao svi mi. Zato što ga muče problemi koji muče sve nas. Zato što se sa njim najlakše identifikujem. Svi smo upropastili svoj život, i kao narod, i kao pojedinci. Dozvolili smo da smo Ponjava, da nemamo kičmu, da o nas brišu pod, da nemamo integritet. Psihički mi je najteža ova uloga, pa i fizički, s obzirom na to da sam sam na sceni.

„Kontraš je pitka, vesela, i gledljiva komedija naravi Duška Premovića, sa bravuroznom Ljubomirom Bandovićem u ulozi neponovljivog Ponjave – bivšeg vulkanizera, simpatizera, i samoukog intelektualca u oba pravca. Predstava je nastala kao omaž svim onim, nama znanim i neznanim, iskrenim idealistima; dragim sugrađanima, a ponekad, i nama samima. Nama, koji živote provedosmo baveći se, i boreći sa svim i svačim, a često, ponajmanje onim, što je tu, pred nama, svojim duhom, porodicom, i sopstvenim poslom.“

Odigrali ste preko 70 likova tokom dosadašnje karijere, ali interesantno je da niste tipski glumac. Igrali ste i pozitivne i negativne likove. U kojim ste se bolje snašli?
To je pre pitanje za vas, za publiku, teško ja to mogu da ocenim. Igrao sam mnogo više pozitivaca nego negativaca i posle svih tih dobrica, prijaju mi negativne uloge.

A koji Vam je omiljeni koga ste igrali?

Vratilo u „Snu letnje noći“, Hasan u „Dervišu i smrt“, Porfirije u „Zločinu i kazni“ . Svi su mi dragi, ali ova trojica su favoriti.

Da li možda postoji neka uloga koju priželjkujete, a niste do sada imali priliku da igrate?

Voleo bih Đorđa Džandara da igram, u komadu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Duška Kovačevića.

f10702d6b0de75bec6fe019cbf4fd657
Bandović kao Sava Odžačar u „Klaustrofobičnoj komediji“

 

Kada ste govorili o uzorima, najčešće ste pominjali Batu Stojkovića i Petra Kralja. Izjavili ste jednom da biste voleli da igrate neke uloge koje je igrao Bata Stojković, a to se ste i ostvarili zamenivši ga u „Klaustrofobičnoj komediji“ sa ulogom Save Odžačara.

Da, oni su, po mom mišljenu, postavili lestvice zaista visoko. Ljudi me često poistovećuju sa Batom Stojkovićem. Igram Savu Odžačara u Zvezdara Teatru sa Kalustrofobičnom komedijom i to je za mene velika čast.

Koliko Vam je značila podrška Petra Kralja, s obzirom na to da je i on igrao Hasana ’72?

Mnogo mi je značila. Ja sam sa Perom razgovarao posle svoje premijere „Derviša i smrt“ u Narodnom pozorištu i on me je pitao: „Je l’ znaš da sam ga ja igrao?“ Ja sam mu odgovorio da znam, a on mi je na to rekao: „Ništa ja tu nisam razumeo, a ti si to tako odigrao… Šta si mu uradio?“ Njemu se dopalo to što ja sve vreme imam osmeh na licu u toj ulozi, kako je Meša i napisao. Spremajući tu ulogu, negde sam pročitao da je Meša lik Hasana stvorio po uzoru na svog oca. Otac mu je uvek bio nasmejan čovek, a dobar. To se samo može poželeti, da igraš jednog tako slobodnog i hrabrog čoveka, kao što je bio Hasan.

Nikola Ristanovski kao Ahmed Nurudin i Ljubomir Bandović u ulozi Hasana u predstavi "Derviš i smrt" u režiji Egona Savina.
Nikola Ristanovski kao Ahmed Nurudin i Ljubomir Bandović u ulozi Hasana u predstavi „Derviš i smrt“ u režiji Egona Savina.

Koliko su nagrade koje ste dobijali (nagrada Zoran Radmilović, Ivo Serdar…) opterećujuće za jednog glumca i da li zahtevaju neku vrstu identifikacije sa onim čije ime nagrada nosi?

Zanimljivo pitanje. Neke glumce uljuljka nagrada, pomisle da su bogom dani, pa posle te nagrade nastave da budu samo „dovoljni“ na sceni, a neki drugi glumci, među koje i ja spadam osećaju neku vrstu obaveze i odgovornosti jer shvataju te nagrade obavezujućim, kao neku vrstu poverenja koja im je data i to poverenje moraju da opravdaju. Identifikacija sa Zoranom Radmilovićem, ne usuđujem se da o tome razmišljam.

Retki su trenuci svoje uloge kojie ste igrali hvalite. Uvek nešto zamerite.

Da. U nekim sam godinama kada u meni počinje da se rađa potreba za autorstvom, tako da uvek imam neki kritički stav, ne samo prema ulogama koje igram, nego i prema celini u kojoj sam igrao.

Imate li nekog omiljenog glumca?

Omiljeni glumac mi je Ljuba Bandović (smeh). Mnogo ih imam, od Pavla Vujisića, preko Bobe Aligrudića, do Miće Tomića… Od svih njih kradem zanat.

„Čim izađete na scenu sa tim što imate u sebi, odmah to postaje opšte dobro. Više nije samo vaše, tako da ljudi imaju prava to da koriste na različite načine. Neko će večeras čuti nešto, videti moju suzu, a neki mladi glumac koji je večeras sedeo u sali će videti tehničku neku stvar koja će mu se dopasti, pa će ukrasti.“


Izjavili ste da su „Ljudi ono što ćute o sebi“.

Da.

Šta ste to do sada prećutali o sebi?

Večeras? (smeh) Prećutao sam da imam temperaturu.

Izjavili ste i da se „Muškarci plaše gubitka dečaka u sebi“. Da li ste ga Vi izgubili?

Jesam. Svi smo ličnosti dok smo deca, a kada porastemo, uzmu nas konvencije, društvene norme, postulati i principi i prestajemo da budemo ličnosti.

11130298_1658583567698178_1536827721726286520_n

Je l’ postoji neki ventil za Vaše „dečaštvo“?

Naravno. Počinje sa kafa, a završava se sa na.

Mladima bih poručio: Drž’te se sebe, ne dajte da vam neko kroji jer taj neko da je umeo sebi bi skrojio bolji svet! Držite se svoje generacije, svojih drugara, prijatelja! Svađajte se, tucite se, ne slažite se, ali se volite, nemojte da se mrzite! Nemojte da slušate ove starije jer, kažem, oni da su znali nešto ne bi danas planeta ovako izgledala kao što izgleda.

Šta trenutno čitate?

Trenutno čitam Ferdinanda Osendovskog „Zveri, ljudi i bogovi“. Priča je o begu jednog intelektualca za vreme boljševizma u Rusiji, o jednom begu pred vlašću i jako je zanimljivo jer Osendovski u ovoj knjizi menja žanrove i ide čak do naučno-fantastičnog. Kada govorim o omiljenoj knjizi, uvek kažem to je „Derviš i smrt“ i vraćao sam joj se više puta spremajući se za ulogu.

Oduvek ste obožavali bluz, kako ste rekli „bez obzira da li je on nastajao u delti Misisipija, ili u bifeu na obodu grada iz grla umetnika sa zlatnim zubima, kao što je južnjački uz koji ste zatvarali kafane.“

Volim bluz i sve što ima veze sa njim. Kao što su Džoni Li Huker, Čarli Paton, Džimi Hendriks bluz, tako su bluz za mene i Toma Zdravković,Vida Pavlović,Ljiljana Batler…

Kakvi su Vaši dalji planovi?

U maju se nastavlja serija Vojna akademija u kojoj tumačim lik kapetana Žarača, a u septembru ću učestvovati u centralnoj ceremoniji povodom obeležavanja 130 godina SANU.

Ljubomir Bandović je rođen 1976. godine u Andrijevici u Crnoj Gori.Odrastao je u Vranju, gde je igrao u lokalnom pozorištu „Bora Stanković“. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zapažene uloge ostvario je na scenama većine beogradskih pozorišta Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Belefu, kao i u mnogim domaćim TV serijama i filmovima. Njegov angažman na televiziji i filmu: Crni Gruja, Lift, Vratiće se rode, Ono kao ljubav, Vojna akademija, Jesen stiže, dunjo moja, S.O.S – spasite naše duše, Neprijatelj, Sestre… Dobitnik je mnogih značajnih nagrada i priznanja. Uloge koje je ostvario na matičnoj sceni JDP-a: Jaša (Višnjik); Žorž (Prljave ruke); Englez (Buba u uhu); Dr. Gol (Lulu); Pospanko (Brod za lutke); Medvedev (Na dnu); Lomajer (Arapska noć); Fedrina ljubav (Sveštenik). U JDP – u trenutno igra Zverkova (Zapisi iz podzemlja), Porfirija Petrovića (Zločin i kazna) i Lihta (Razbijeni krčag). U Zvezdara teatru je Sava odžačar u Klaustrofobičnoj komediji.

Razgovor za Zabavište vodile: Asja Čučković i Jelena Pavlović

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s