Fidelov inventar pročitanih knjiga u 2016. godini – epizoda 3: Mart

Rej Bredberi je jedan od najvećih pisaca klasičnog sf-a, i prva njegova knjiga koju sam čitao je „Farenhajt 451“, takođe za svaku preporuku, ali jedan njegov roman posvećen običnom životu na Zemlji je s pravom omiljen među čitaocima svih vrsta (Apolo ekspedicija je jednu od lunarnih formacija nazvala po ovoj knjizi). MASLACKOVO-VINO-Rej-Bredberi_slika_O_38992461To je roman „Maslačkovo vino“. Ova dirljiva priča o zlatnom dobu detinjstva i magičnom letu 1928. ima i autobiografskih elemenata. Ali nije to razlog što mi se svidela knjiga, već njegove poetične rečenice kojima govori o letu kad je dvanaestogodišnji Daglas Spolding otkrio da je živ, ali i da jednog dana mora da umre. Zelengrad, u državi Ilinois, je velik i dubok kao i čitav svet koji se prostire izvan granica grada, Daglas i njegov mlađi brat Tom će otkriti u stvarima koje se ponavljaju svakog leta nešto više od običnih ustaljenih rituala. Ova knjiga definitivno pripada bratstvu onih knjiga za decu i osetljive kao što su Mali princ, Galeb Džonatan Livingston i slične. Otkriva nam magiju svakodnevnog života, koju samo posebne oči mogu da vide. Jedina mala zamerka prevodiocu knjige, koji je inače izvrsno obavio posao, da je Ahab kapetan iz Mobi Dika, a ne starojevrejski kralj, jer je Bredberi pisao i scenario za film po Melvilom remek delu pošto mu je to delo bilo opsesija od detinjstva.

„List na korici hleba“ je prva knjiga Srđana Valjarevića, objavljena davne 1990. To je roman-mozaik u 110 kaleidoskopskih slika. valjarevic1

Kao u svakoj njegovoj knjizi, ima izraženih autobiografskih elemenata i govori o odrastanju jednog mladića u urbanom miljeu krajem 80-ih godina. Mladić pripovedač ne želi da odraste, da sazri kao što se od njega očekuje, već uporno ostaje nezreo i reaguje kao dete.

Većina poglavlja počinje nekim pokušajem samodefinisanja, ili preko nadimka, ili preko neke osobine koju Jakob, glavni junak romana, poseduje ili kojom ga drugi etiketiraju.Poneka od ovih proznih crtica mladog Valjarevića bi mogla da prođe i kao pesma u prozi. Sve devojke se zovu Lidija, i kad se zovu drugačije, a svi drugovi su Emil i Oskar. Ova knjiga je svakako zanimljiva i kao nagoveštaj njegovih kasnijih dela po kojima je postao poznat.

U bivšoj SFRJ se poezija više objavljivala, više prevodila i više cenila. Tako sam naišao na knjigu iz 1989. „Tajne zanata“ Ane Ahmatove u prevodu Fikreta Cacana. Ova je knjiga izbor iz nekoliko njenih zbirki i predstavlja dobar uvod u njeno delo, na kraju knjige postoji kratko objašnjenje za svaku pesmu gde je nastala ili kojim povodom.

Tu su pesme posvećene razmišljanjima o pesničkoj umetnosti, pesme sa političkom notom, pesme posvećene tragično nastradalim članovima porodice (ističu se one posvećene sinu), pesme posvećene drugim pesnicima (Blok, Mandeljštam, Cvetajeva), kao i ljubavne pesme najzad (Modiljani). Siguran sam da postoje i bolji prevodi i izdanja koja obuhvataju više zbirki i pesama, ali u nedostatku drugih dobro mi je i ovo izdanje da zadovolji potrebu za poezijom:

U mojim pjesmama tvoj se glas vije,

U tvojim stihovima lebdi moj dah,

O, ima plamen kojega ne smije

Dotaknuti ni zaborav ni strah.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s