Okean

Uveren u to da je pesniku za disanje potreban samo mrak,
Posmatrao je svoj život kako pored njega prolazi.
„Ove noge su moje, ali moja staza nije pod njima“,
Šematski je objašnjavao drugima.
Uveren u to da dalje od grešaka ne može,
Predao se nesreći do tačke pucanja.
U očima mu se gasila volja,
U duši se dizali zidovi.
Pred Dobrotom je padao na kolena,
Ali sam je u sebi nije osećao.
Ljudi su odlazili od njega dok je uporno
Obavijao svoj lik tamom.
Godinama je svoje pesme bojio tugom celog sveta,
Ne shvatajući da mu je to izjedalo telo do iznemoglosti.
Pao je jednog dana pred svim što je uradio i što nije uradio,
Pao je leđima na tvrd kamen temeljac kretanja ni od čega.
Kako je teško prefarbati tamne boje bojama svetlim!..
Probijao je svoje granice udaranjem glave o zid,
Svesno, nesvesno, podsvesno…
Dočekivao je jutra ležeći u sećanjima, gledajući u plavetnilo novog dana,
Prisustvo odsustva odvajalo mu je razum deo po deo,
Dok jednog jutra nije probao da zadrži dah i vidi da li može da ne uspe.
Iz sećanja je skočio pred naletom straha, straha za sebe
I pred hrabrošću da korakne na novo, mekše tlo.
Setio se svojih lepih stihova koji su već osvetljavali one manje lepe,
Isplivali su iz krajnjeg ćoška razuma i čvrsto i hrabro stajali na pijedestalu.
Setio se citata svog omiljenog pisca – ’da je neko drugo ćutanje uplovilo’ –
To ćutanje sada peva najlepšu pesmu sa visina,
Ta je pesma miris mora i sveži dah planina,
Neotkrivena stranica jedne zaboravljene knjige,
Nepreplivana dužina okeanskih širina.
Klatno je otkucalo časove hladnih pesama koje mute perspektivu,
A on je ustao i zatvorio prozor koji je puštao vetar februara.
Pred novim vratima stajao je sam sa četom prijatelja iza sebe,
Koji su ga nemilosrdno rukama bacali napred.
Vreme je da se krene u svet pod zastavom Lepote,
Koju je tek sada čvrsto držao u ojačalim rukama.
I tada je razumeo ljude koji mu rekoše da ne mogu da shvate,
Da tu stazu ne žele da prate,
Razumeo je sve.
Oslobodio se tuge i besa, san mu je tek tada došao na oči,
Jedan lak san o danima koji dolaze,
San o životu koji tek sada počinje.

Advertisements

One Comment Add yours

  1. Hvala lepo, sama ne bih znala da izaberem 😀

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s