Jutro je moj stari, dobri prijatelj koji me ponekad veoma nervira jer obožava da pali svetlo dok ja još uvek sanjam…

Sedela sam na stepenicama ispred kuće i gledala izlazak sunca. Volela sam jutra ali ne i da se budim ujutru. Nerviralo me je svetlo koje bi uvek iz moje glave brisalo snove i komšinica koja pušta preglasnu lošu muziku, ili kosi travu, ili grdi neku decu. Zato sam uvek spavala do podne sa jastukom preko glave da ništa ne čujem i ništa ne vidim. Kada se baš uželim jutra ostajala bih budna čitavu noć. Otvorila bih prozor i slušala mrak. Baš mnogo toga se čuje u tišini. Pitala sam se da li baš svi u gradu spavaju ili je ipak još neko budan i ako je budan šta zaboga radi ovako kasno. Kada sam bila mala nisam volela da dugo ležim u krevetu. Želela sam da zaspim onog trenutka kada moja glava dodirne jastuk. Ako to ne bi bilo moguće mislila bih kako sam jedino ja na svetu budna i kako je strašno i dosadno biti sam. Onda bih se setila da nije svuda noć i da su sigurno negde daleko od mene, ljudi u čijim je gradovima dan, budni. Zamišljala bih njihove živote i šta rade kada ništa ne rade. Neki su slikali cveće, neki su pili čaj, a neki išli u šetnju. Zabavljena svim tim životima koji nisu moji brzo bih zaspala.

Uvek sam mislila kako noć traje duže od dana. Činilo mi se kao da tada imam više vremena za sve knjige koje bih čitala, filmove koje bih gledala, muziku koju bih slušala i ljude sa kojima se dugo nisam čula, a koji verovatno spavaju. Obećavala bih sebi da ću im ujutru ili u toku dana pisati, ali uvek bih zaboravljala, ili ne bih imala vremena. Noć je duga, a dani su nenormalno kratki.

Pre nego što se prvi zraci sunca pojave, ali kada noć polako počinje da odlazi ostavljala bih sve te knjige, filmove, muziku i ljude sa kojima se dugo nisam čula i pripremala bih se da dočekam jutro. Jutro je moj stari, dobri prijatelj koji me ponekad veoma nervira jer obožava da pali svetlo dok ja još uvek sanjam. Ali kada ne spavam uživam u tome da skuvam kafu, izađem ispred kuće i gledam ga kako, zajedno sa suncem, dolazi. Gledala bih nebo, moje dvorište i ulicu kako se bude. Gledala bih kako posle mraka nastaju boje i želela bih laku noć svim onim ljudima iz dalekih gradova kod kojih više nije dan, a koji su mi, dok sam bila mala, pravili društvo.

Najviše sam volela kada je jutro, ali niko još uvek nije budan, ili bar ja mislim da nije. Čini mi se da kada se ljudi bude, čak iako ne ustaju iz svojih kreveta, ipak ostavljaju svoj trag na jutru i kvare ga. Uvek bih primetila kad jutro prestane da bude samo moje. Tada bih se vratila u kuću i gledala vesti, stanje na putevima i vremensku prognozu. Onda bih dugo sa Pablom (koji je pas nazvan po Pikasu ili Eskobaru, svejedno) razgovarala o politici, demokratiji i autokratiji.

Niko mi nikad nije rekao da ne mogu da ostatak dana provedem gledajući u nebo, pa bih obično to i uradila. Jedino bi povremeno zevanje ometalo moje brojanje aviona. Pitala sam se kuda idu i kada ću ja biti u njima. Jednog dana sigurno ćemo proputovati čitav svet i videti sva čida i sve obične stvari koje tamo postoje. Kad god bi mi ovako nešto palo na pamet pomislila bih: „Au, Jovana, stvarno svašta misliš kad ne spavaš. Možda bi to češće trebalo da radiš.“ Zamislila bih nas kako ulazimo u pogrešan avion i završavamo negde u Aziji. To bi bilo baš smešno.

Sada, dok ovo pišem, je 10 sati ujutru i komšinica kosi travu, i istovremeno sluša preglasnu lošu muziku, i grdi neku decu. Meni ne smeta, ja sam imala moje jutro koje drži sunce za ruku i pije kafu sa mnom. Jutro pre ljudi u kojem još uvek imam vremena za sve ono što ću kasnije zaboraviti. Ono malo dete u meni sada ne može da veruje da više ne mislim da je strašno i dosadno biti sam, da sada volim kada čitav svet spava…a ja zamišljam avione koji me vode.

Advertisements

One Comment Add yours

  1. StF1 kaže:

    Imam i ja komšinicu koja kosi travu, dok njen muž drži kabal – pod izgovorom da ne ume da kosi 😉 Sve ovo podseća na nedeljno jutro u Radničkoj ulici, još dok je bila slepo crevo, sva u hladu velikih lipa, a ne bulevar kao danas 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s