Fidelov inventar pročitanih knjiga u 2016. godini – epizoda 4: April

Mi, Srbi, volimo da u svemu budemo najbolji, pa tako imamo potpuno neosnovano ubeđenje da smo najduhovitiji narod na svetu iako se naš poslednji veliki humoristički pisac ubio skokom s mosta pre više od 30 godina, a trenutno najpopularnija humoristička serija(A & A) je potpuno iskopirana od Gala. Pozitivno je što makar umemo da prepoznamo tuđe kvalitetne programe i dela pa su tako u oseci naših dobrih serija i pisaca kod nas postali popularni Britanci. Mućke, Monti Pajton, Daglas Adams, Teri Pračet imaju kultni status među ljubiteljima humorističkog programa i literature.

Svih ovih autora i serija teško da bi bilo ili teško da bi to izgledalo tako da nije bilo Pelama Grenvila Vudhausa. Svi Britanci ga priznaju za svog najvećeg i najvažnijeg humorističkog pisca, i danas kradu njegove fazone u serijama i filmovima, a nagrada za komični roman nosi njegovo ime (kolika li im je produkcija humorističkih romana kad imaju nagradu za taj žanr, a kod nas godišnje možda bude jedan takav roman. Toliko o humoru među Srbima).

Naravno, nisam ni ja znao za Vudhausa do pre nekoliko godina jer zamislite na srpskom jeziku postoje samo tri prevedena romana od 70-ak koliko je napisao. Jedan je objavljen 1967. u Sarajevu, a druga dva u novom prevodu 2004.

Pretpostavljam da njegov najpopularniji serijal o mladom plemiću Bertramu Bertiju Vusteru i njegovom batleru Dživsu u komunističko vreme nije mogao naići na dobar prijem kod kritike, ali zašto se ne objavljuje sad verovatno je razlog što izdavači misle da se ne bi prodavalo. A mislim da greše jer sam se čitajući knjigu „Hvala ti, Dživse“ (inače prvu iz serijala) iskreno nasmejao mnogo puta. Vuster, koji je tipičan praznoglavi mladi pripadnik aristokratije, upada iz nevolje u nevolju dok ga na kraju iz svega ne izvuče džentlmenov lični džentlmen njegov prepametni sluga Dživs (po njemu nazvan i internet pretraživač Ask Jeeves).9928818 (1)

A sve je, bar u ovom romanu, počelo od Bertijeve želje da svira bendžo, što se nije svidelo ni njegovim komšijama ni Dživsu, koji je čak dao otkaz i napustio svog gospodara. Ako dođete do te ili do druge još ređe knjige „Jutro donosi radost“ u izdanju „Pune kuće“ pročitajte, nasmejte se, a ako ne verujete meni pogledajte listu omiljenih knjiga Hjua Lorija, Vudhaus je i njegov omiljeni pisac.

Druga knjiga koju sam čitao su „Pisma I“ Čarlsa Bukovskog u izdanju LOM-a i prevodu Flavija Rigonata koji već decenijama našu kulturu oplemenjuje prevodima ovog pisca. Već su izašla dva toma, a ovaj prvi sadrži pisma iz perioda 1959-1969. Pisma su naravno probrana i delom skraćena već u američkom izdanju koje je napravio Seamus Cooney 1995. jer je Bukovski imao ogromnu korespondenciju, a mnoga pisma su se protezala na desetak stranica.

Čitao sam biografiju Bukovskog ali ova knjiga mi je tek upotpunila sliku o njegovom životu, pogotovo u periodu 60-ih kada se on nakon decenije u kojoj je bio izgubljen za književnost najzad zaista posvetio pisanju.

Šezdesete su godine kada Bukovski gradi svoju slavu kao pesnik u Americi. Koliko je on bio čovek posvećen književnosti jasno je i iz ovih pisama u kojima najviše govori o problemima stvaralaštva, pisanja, svojim idejama za priče, potrebi pisanja romana i strahu od pisanja istog, kritikuje druge pisce, divi se malim, nezavisnim izdavačima i piscima kao što su Kafka, Dostojevski, Selin, Fante. Neka pisma su poetska, Bukovski se u njima nije pridržavao pravopisnih pravila, u nekima opet ima crteža, i ti crteži su takođe objavljeni u knjizi. Govori on i o svojim porodičnim odnosima, o svojoj ćerki Marini, vrlo retko o politici. U poslednjem pismu govori o svojoj „paklenoj“ odluci da u pedesetoj godini da otkaz u pošti i živi samo od pisanja.

“Nikada se nisam osećao dobro u gomili i to je počelo u osnovnoj školi, osećao sam kako se oni međusobno dodiruju, kako razumeju jedni druge, ali da ja tu ne pripadam. I sada, u četrdeset petoj, otkrivam da i dalje ne pripadam, jebeš dramatičnost, ali ono najgore je što ne pripadam čak ni onim najboljima, živima, kao da sam nekim odvratnim trikom zauvek odsečen, ili sve to umišljam, ili je to neka vrsta ludila, ali čak me i oni dobri ostavljaju na cedilu i osećam se kao budala. I znam da sam budala jer osećam ono što znam, i moja bivša žena je besnela na mene zato što sam se smejao svojoj gluposti i svojim greškama, a to nije dobro: smejati se kad padneš, i ubrzo me se otarasila kada joj se učinilo da čovek nije tako dobar kao njegove pesme, pa ipak mora da nije baš shvatila pesme, jer su čovek i pesma bili jedno isto. I tako je uzela svojih milion dolara i udala se za Eskima.“

Treću pročitanu knjigu sam uzeo na preporuku  drugarice. U pitanju je domaći autor, David Albahari i njegov roman Ćerka. Izbegavam domaće pisce jer mi se čini da je velika kriza u našoj umetnosti, a i na studijama sam postao svestan klanovskih odnosa na našoj književnoj sceni.

Moj prvi susret sa ovim piscem nije loše prošao. Očigledno je da poseduje zavidnu zanatsku veštinu, ali i određenu distanciranost i hladnoću. Ovo je njegov najprovokativniji roman oko koga se podigla velika buka kad je izašao pre 6 godina verovatno zato što niko nije od njega to očekivao. Sećam se da je jedna koleginica koja je 90-ih smatrala Albaharija najboljim domaćim piscem bila jako razočarana tolikom količinom vulgarnih i lascivnih reči i izraza.

image

Ima u ovom romanu i pornografije, i klišea, ali ako ne zameramo nekim poznatim francuskim autorima koji su se zahvaljujući takvoj namernoj provokaciji proslavili u svetu zašto bismo njemu to uzeli za zlo, ne može se o pornićima govoriti na latinskom.

Moj je utisak da se Albahari dobro zabavio pišući ovaj roman o krizi srednjih godina jednog profesora. Ako ne shvatimo ovaj roman previše ozbiljno, već ako ga prihvatimo kao jednu ironičnu karikaturu intelektualca u srpskom društvu doći ćemo do pravog načina kako ga treba čitati i razumeti. U tom smislu treba posmatrati i bezimenost likova, pisac nije želeo da zapamtimo imena likova već njihove uloge u ovoj farsi, igrokazu koji se završava sumnjom da li je sve što se odigralo bilo samo san ili bunilo.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s