Плаве рефлексије

Док му је фреквенција спорадичног детлићевог клепетања по тврдој ораховој грани стимулисала бубне опне, поглед му је све дубље тонуо кроз отворе олисталих крошњи. Из зеленила је провиривало усталасано мајско небо, попут океана прошарано паперјастим траговима небеске пене.

2016-05-24 10.32.47
Огледало живота као да тера на закључак како постоји дан и у свемиру. Око нас је мрак, а ми у њему далеки фењери што се ту и тамо упале и згасну. Негатив дана постајао је све јаснији. Ми смо тек искре у ноћи, свици неке далеке сфере што одразима вара слушаоца и посматрача. Наш дан је илузија, а наша Земља тек ситна риба у океану тамном што се горди и пресијава плаветнилом живота и бљешти једино одразом вечитог светла које му звезда преноси. Великим рибарима мора да је умрсила већ многе мреже. Не сумњам да би творац радо ухватио одбегла јата галаксија и да то жели јер се од момента стварања свака његова креација одметнула и кренула вођена засебним путем у непознато. Велика доколица несумњиво је била брижна мајка свих светова.
Гледао је немо неко време не трепћући, а кад су му се у по бела дана почеле привиђати звезде у плавим барицама, пренуо се, спустио је поглед, осмехнуо се ведро и радосно удахнуо мирис озона који се ширио кроз ваздух ношен кишоносним ветром.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s