Jednog dana ću prestati da sanjam i proveriću da li je istina sve što znam

Imam tu neku teoriju da svi ljudi mogu da budu sve što požele. Piloti, automehaničari, slikari, alkoholičari, političari, kriminalci, hirurzi, konobari, vajari, profesori, pisci, psiholozi, ludaci… Bez problema bih sela u avion kojim upravlja slepa osoba, ako ta osoba stvarno veruje da može da leti.

Biti nešto i gledati izlaske i zalaske sunca i popiti koje pivo dok prolazi dan je sasvim dovoljan život.

Sanjam snove u kojima smo negde daleko pored mora. Slušamo talase i gledamo u mrak. Mi smo već 1000 puta bili na Kubi, u Španiji, Australiji, Kini, Japanu, Indiji i Aljasci. Znam gde su najbolja vina i gde ima najviše zvezda. Znam gde kiša najduže pada i gde se pije najlepša kafa. Jednog dana ću prestati da sanjam i proveriću da li je istina sve što znam.

U mojoj utopiji svakog jutra idem na bazen na kojem nema nikoga. Samo sunce, voda i ja. Rešavam ukrštene reči i sve ih znam. Pijem najlepšu kafu na svetu. Čitam knjige i gledam filmove. Uveče je nebo vedro i vide se sve zvezde. Pivo je dovoljno hladno i nije mi vrućina. Pakla cigara je uvek puna. Nema previše ljudi i nije mi dosadno. Niko me ne nervira. Čuje se dobra muzika. Ne treba mi više od 7 minuta da zaspim.

Nekad razmišljam o nekim prijateljima koje dugo nisam videla. Ne znam šta sada rade, da li su srećni i da li još uvek izbegavaju da piju belo vino zato što im je onda bilo loše. Ne znam da li su konačno preboleli alergiju na mačke i sve one osobe koje ih više ne vole. Ne znam da li se još uvek ljute što zaboravljam da se javim i odgovaram na poruke. Ne znam gde su, ali zamišljam kako ih srećem na ulici, ili u prevozu, a onda dugo pričamo o sasvim običnim stvarima. Oni ponovo piju belo vino i sve su preboleli. Pričala bih im kako i dalje planiram da imam polja jagoda i kuću daleko od grada. I, da, oni uvek mogu da svrate u posetu. Obično se sve što zamišljam nikada ne dogodi.

Nekad danima glumim scene iz serija i filmova.

Ja sam Džim Morison iz filma The Doors. Ja sam Isus iz filma Stradanje Isusovo. Ja sam Pikac iz serije Vratiće se rode i treba mi 200 dinara za lekove. Boli me glava.

Ja sam slepa osoba koja upravlja avionom.

Vodim duge izmišljene razgovore sa Tolstojem i Pikasom, Hemingvejem i Dalijem, Markesom i Moneom. Oni govore o oblicima i bojama, i rečima i rečenicama, a ja želim da svaki put mogu da zaspim za manje od 7 minuta. Pričamo o novim filmovima, knjigama i slikama, o modernoj umetnosti koju nimalo ne razumem.

U nedostatku utopije skinem naočare za vid, stavim naočare za sunce i ne vidim da nije svaki dan sunčan. Izmišljam priče i onda ih govorim nepoznatim ljudima. Ukoliko mi poveruju ispričam im još jednu i tako sve dok ne shvate da ih lažem. Onda se branim jer nije laž ako ja u to verujem.

Slepa osoba upravlja avionom.

Čekam svoje dane u kojima sedimo pored mora, slušamo talase i gledamo u mrak.

Do tada biram da budem pilot, automehaničar, slikar, alkoholičar, političar, kriminalac, hirurg, konobar, vajar, profesor, pisac, psiholog, ludak.

Gledam izlaske i zalaske sunca, pijem pivo i imam sasvim dovoljan život.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s