Huan De La Albatros (3. deo)

Sekundu kasnije, Huan ugleda staru nakazu kako se poput Jaguara našao na ivici stola da bi se odmah potom bacio odozgo ka njemu. Huan De Albatros nije imao vremena ni da sastavi jednu misao u svojoj glavi…

Refleksno, uperio je cev pištolja ka vampiru koji je već bio na pola metra od svoje žrtve sa grimasom svirepog zla. Jedno zrno metka srebrnog ukusa obrisa Vampirev osmeh kao da ga nije ni bilo. Od siline udarca njegova glava zabila se u ivicu stola na kojem je još uvek ležao mrtvac. Da bi se potom stropoštao na kuhinski pod.

Detektiv poslat od strane jedne čudne devojke šokirano je posmatrao tog stvora očekujući da se probudi plamen svakoga trena. To se ipak nije desilo. Da li zbog toga što je bio radoznao ili samo naivan, napravio je jedan mali korak napred.

U očima stvora bljesnu maleni gejziri žutog plamena sa svetlo crvenim krajevima gutajući sve pred sobom. Huanu se nije dopadala ideja da se nalazi u blizini nekoga ko če uskoro da se pretvori u pepeo. Napravio je brza dva koraka unazad ne skidajući svoje krajne napregnute oči sa osedelog vampira.Poznati zavodnik učinio je pravu stvar u pravo vreme. Da se slučajno nije odmakao sada bi se vozio svojom Kijom pravo ka bolnici sa teškim opekotinama na licu i rukama… A morao bi i da objasni svoje oružje sa svemogućim mecima.

Dva plamička koja su izbila iz očiju donela su sa sobom i svoje drugare. Vatra je zahvatila celo telo u jednom jedinom treptaju. Trebalo je samo nekoliko sekundi da se vampir pretvori u neuspeo pokušaj kremiranja.

Telo je i dalje bilo u jednom komadu, ali prekriveno napuklom sagorelom kožom boje pocrnelog srebrnog prstena. Nije bilo čak ni dima. Najsablasniji deo prizora je bio u tome što mrtvi vampir nije imao ništa ispod otvorenih kapaka. Prazne očne duplje. Obojene mrakom.

Huan duboko uzdahnu…

Stajao je tu par minuta pokušavajući nekako da se dozove pameti, da se priseti razloga zbog čega je ubio tri vampira. Vampiri, pomisli on. Izgledalo je kao da mu je tek sada došla ta činjenica do glave. Obrisao je znoj sa čela kao mu je to sada bilo najbitnije. Još jednom je pogledao ka mrtvom vampiru pokraj svojih nogu.

Otjednom, u magnovenju misli ispred svojih očiju ugledao je onog kurira koji je doneo nešto ruskom mafijašu. Morao je munjevito da reaguje. Njegov posao nije još ni odpočeo a već sada je imao dovoljno razloga da se izgubi odatle koliko god imao goriva u svome automobilu.

Stresao se sa tom pomislju a onda se setio i onog artefakta. Rekla mu je da je taj predmet od presudnog značaja. Spas samog čovečanstva i sveta kojeg poznaje.

On se malo promoškolji u vratu. Pokušavao je da se otrese neprijatne jeze u svojim ramenima. Trebalo je sada zaobići to telo. U neku ruku mu je bilo krivo što se i ovaj nije pretvorio u pepeo kao i njegova deca. Pitanje zašto se to nije desilo ostalo je da visi u vazduhu. Nije želeo ni da sazna odgovor na to pitanje. Korak po korak, oprezno, sa pogledom ka spaljenom licu mrtvog mitskog strašila zaobilazio ga je stiskajući pištolj u ruci. Iz te blizine mogao je jasno da vidi crte, putanje vatre kuda je prošla.

Na jedan trenutak usmerio je svu svoju pažnju ka vratima ispred sebe. Pitao se da li će ga tamo sačekati još vampira ili samo obična ruska mafija.

Nečija ruka ščepala ga je za Adamovu jabuku. Čvrsto. Lepljivo. Hladno. A onda je osetio njegov smrdljivi dah pokraj svojeg levog uveta.

„Srebrni meci ubijaju mlade neiskusne moje kretene od sinova. Trebao si bolje da se pripremiš za ovo mali crvu jedan.“ Osetio je Huan i drugu ruku vampira kako polako gamiže prst po prst po njegovom stomaku, igrajući se kao sa detetom.

U njegovom umu sve je već odavno bilo završeno. Osetiće njegove zube na svome vratu a onda će doći mrak. Samo ako bude imao sreće.

Vampir prisloni svoju lepljivu hladnu smesu od lica na obraz Huana kao da je želeo još malo da se poigra sa njime. Sada su zajedno gledali u bela vrata ispred…

„Rečićeš mi dušo moja, ko te je poslao na moja vrata? Zar ne?“

Prosiktao je polušapatom uz sve jaču prisutnost smrada iz svojih usta, Huanu je tada i smrt bila podnošljivija od bljutavog groznog smrada kojem čini se nije bilo kraja. Zadrhtao je nevoljno i nekonrtolisano.

„Polako polako momče, nećemo sada da ronimo suze kao mali slatki mesnati dečaci koji razmišljaju samo o pitama svojih baka.“

Siktavi zvuk bez glasnih žica u potpuno spaljenom vratu više je zvučao kao šapat hladnog vetra koji je šibao po grmlju. I pored toga jasno su se čule reči na nemačkom.

Albatros je osećao njegove obe ruke na svome vratu, povučen unazad jedva je uspevao da ostane na nogama. Vampir je imao nešto nižu visinu ali je kičma u njemu imala nešto što ni jedan smrtnik nije. Rebra koja su mogla da se rastegnu kao po komandi, do željene visine. Jedan fijuk prekide Huanove užasnute misli.

Sa druge strane zatvorenih vrata neko je ispalio metak ka njima. To je bila smrt čija preciznost se merila sa hirurškim nožem. Zrno je proletelo tik pored Huanovog lica i pogodilo istu onu crnu tačkicu na čelu Vampira.

Zbunjenost na njegovom licu izbrisala je onaj pakosni osmeh, a onda je stisak ledene mršave ruke popustio. Huan je znao da mu se ukazala šansa koju mora da proba da iskoristi. Jednim snažnim trzajem lakta u spržene grudi Vampira uspeo je da ga se oslobodi. Hrabri detektiv uperi cev pištolja ka njemu i povuče oroz. Ništa se nije desilo. Čula se samo tišina. Prestrvljeno je pogledao u svoje bespomoćno oružje ali to je bilo jedino što je mogao. Hans pade na kolena.

Sekunda tišine. Kada je i ta sekunda otišla ka zaboravu tada se i vampir uputi za njom. Neočekivano rasprsnu se kao nekakav balon pepela u prečniku jednog metra.

Sticajem okolnosti Huan se našao na meti još jednom tom okrutnom demonu koji nikako nije želeo da umre. Sitan pepeo se nagomilao na licu detektiva i on se brzo otrese rukama uz prisutan osećaj muke u stomaku.Vrata se polako otvoriše.

Mogao je jasno da čuje škriputavi zvuk starih vrata čije su šarke davno trebale da se promene. Nesigurno i još uvek prestravljeno uz prave podrhtaje ispod grudi, prvo je uperio jedino oružje koje je imao, bez metaka, a onda i svoj pogled u istom pravcu.

„Neće ti trebati Anastasijina igračka za mene. Opusti se. Prošao si test.“

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s