Tišina ispunjena kafama i cigarama

Tišinu smo ispunjavali kafama i cigarama. Kroz dim smo gledali ljude koji su dolazili, i odlazili, i vraćali se, i ponovo odlazili. Bolela me je glava i nije me preterano bilo briga što sam u poslednjih mesec dana jednu istu knjigu čitala 3 puta. Više me je brinulo što joj je kraj svaki put bio isti. Na prašnjavim stolovima sam crtala krugove, kvadrate, trouglove i pravugaonike.

„Da možete, o čemu biste snimili film?“

„O nama.“

O ljudima koji svaki sat umeju da pretvore u 8 uveče i svaki dan u subotu, svako godišnje doba u leto, čak i onda kada trče po snegu i gađaju se grudvama. A kada dođe ponedeljak i 7 ujutru i leto se pretvori u jesen tišinu su ispunjavali kafama i cigarama.

Jednom sam rekla kako više neću da upoznajem ljude jer u mom mozgu nema mesta za nova imena, datume rođendana i sve ono što bi ti novi ljudi mogli da žele, vole i budu. Onda sam naučila kako ljudi koji su zauzeli sva mesta u mom mozgu ne moraju tu i da ostanu. Počela sam da zaboravljam sve ono što su želeli, voleli i bili. Sačuvala sam imena da ih se setim ako se vrate. Sačuvala sam i datume rođendana da ih baš tada sanjam kako zajedno sa mnom negde piju pivo.

Zato me sada boli glava.

„O čemu biste snimili film?“

„O nama.“

O ljudima koji skoro sve zaboravljaju i skoro svega se sećaju.

Neko mi je pričao priču o čekanju. U toj priči ti posle čekanja čekanje nedostaje. Toliko se navikneš da čekaš, da posle toga ništa drugo ne znaš da radiš. Moj, verovatno ne baš trezan zaključak, bio je da, u međuvremenu, dok čekaš, možeš sve. Zato sedim za prašnjavim stolom, crtam krugove, kvadrate, pravugaonike, trouglove i čekam.

Mnogo vremena gubim na uvek iste knjige, a nikad nisam pročitala Anu Karenjinu. Uvek gledam slične filmove i nikad mi neće biti jasno  zašto najviše volim one koji se završavaju onako kako ne želim. I uvek slušam iste priče, i uvek volim iste ljude, i uvek sanjam iste snove, i uvek čekam iste stvari.

Uvek isto odgovaram na pitanja.

„O čemu biste snimili film?“

„O nama.“

O ljudima koji dolaze, i odlaze, i vraćaju se, i ponovo odlaze. Pretvaraju sve dane u subotu. Dugo čekaju i mnogo zaboravljaju. Čitav život čitaju jednu istu knjigu, a tišinu ispunjavaju kafama i cigarama.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s