Omnia

Sve teže sakupljaš delove sebe
Delove razbacane po celom svetu
U plavim izmaglicama severa
Ispod čistog neba pustinje
U neznanim proplancima iz snova
Među čoporima vukova
Među jatima albatrosa
U crvenim zalascima juga
Duša želi da telom oseti prolećne vetrove
Stigne do najviše tačke sveta
Dotakne nebesko ogledalo prošlosti
Ugleda obećanu drugu stranu
Oslušne simfoniju predstojećih godina
Utoli žeđ za daljinama, visinama i dubinama
Na konju na čijem se telu presijava zima
Držeći jakim rukama čvrsto barjak Poezije do poslednje sekunde
Sa verom u telo koje je nosi i koje se ne klanja
Na putu ka domu, ka hiljadu domova
Živeći život, voleći hiljadu života
Svaki u boji mastila, u boji ljubavi
U boji svake lepote sveta
Svake tuge sveta, ovog i svakog prethodnog i budućeg
Pod teretom priznatih vrednosti
Pod teretom nepriznatih vrednosti
Živeći svačiju borbu ličnog dobra i zla
Osećajući puls svačijeg srca
Grleći duše svetlih boja
Priznajući da jedino što je ikada vredelo
Što će zauvek da vredi
Nikada nije napustilo svaku poru
Kože žigosane prohladnim letima
Umrljane bojom nekog drugog sveta
Iscrtanu maštom nekadašnjeg deteta
Dok ne shvatiš da su svi delovi sveta
Oduvek
I zauvek
Na jednom jedinom mestu
Tamo gde i jesi

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s