Sloboda

To nije mrak koji guta mene i moju svetlost. To nije mrak koji sputava, to nije detinjasti bunt i bežanje u tamu.

To je mrak koji obećava svoj kraj obojen svim bojama svakog sveta. To je ljudska potreba da samog sebe analizira, nagon za patnjom, to je ono što imamo svi, a što neki manje ili više priznaju. Jer, čovek se ipak najviše samog sebe plaši; plaši se onoga što bi mogao da sazna ako se spusti u mrak koji ne ulepšava, koji ne šminka stvarnost.

Godine nalažu samospoznaju.
Dani nalažu preispitivanje.
Minuti zahtevaju ljudskost.

Onaj koji stoji sam među ljudima, on je najusamljeniji, a poznaje sve oko sebe. Taj se vodi jednom jedinom Istinom, u koju se sliva nekoliko milijardi pojedinačnih Istina; taj čovek zna. Večiti je to teret, znati suštinu, a ne znati upravljati se normalno prema njenim odrednicama, poznavati ljude, a ne umeti predvideti njihov sledeći korak. Imati u glavi slikovite pejzaže i scenarije lepote, a ne doživljavati to oko sebe, već samo u sebi. Stanje u kojem odnos stvarnosti i mašte nije izbalansiran. Saznanje da neko drugi ne može da to zamisli, da ne ume da isprati, da ne da sebi slobodu koju zaslužuje. Jer, sloboda je skupa i usamljena, staza opasnija od svih životnih staza, tiha a preglasna muzika, ptica nenaviknuta na preživljavanje na čvrstoj podlozi, za život sposobna samo u visinama.

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s