Fidelov inventar pročitanih knjiga u 2016. godini – epizoda 6: Jun

Ah, taj raspust konacno. U junu sam započeo mnogo knjiga ali završio samo tri. Prva je omladinska epska fantastika “Zmajeve kosti” od Patriše Brigs. Žene autori epske fantastike uvek izazivaju čuđenje, mada je jedan od prvih serijala (Zemljomorje) delo velike Ursule Legvin, i dalje se ovo područje smatra zabranom bradatih debelih muškaraca.

ZMAJEVE-KOSTI-Patrisa-Brigs_slika_O_48179741Neopravdano se među mnogim fanovima epske fantastike u Srbiji ova knjiga etiketira kao dečja (valjda zato što nema detaljno opisanih scena nasilja ili seksa), a ja bih je pre svrstao u tzv. “omladinsku književnost” kako se u vreme komunizma nazivala literatura koju je recimo objavljivala edicija Plava ptica.

Ovu bih knjigu zaista mogao da zamislim u toj ediciji sa nekim finim ilustracijama Boba Živkovića na primer.

“Zmajeve kosti” nisu remek delo, ali je knjiga osvežavajućeg pristupa jer je ispričana u prvom licu te tako neposredno možemo pratiti razvoj i sazrevanje ličnosti glavnog junaka koji je specifičan i zbog toga što se pola svog života pretvara da je priglup i usporen u strahu od svog oca. Kada dođe vreme da preuzme nasledstvo to će biti razlog da pokušaju da mu ospore pravo na presto. Priča je ispričana zanimljivo, radnja je dinamična, jedina je mana što je sav taj svet u kome se dešava radnja nekako stereotipno zamišljen pa mi nije bio posebno upečatljiv.

Patriša Brigs je buckasta Amerikanka širokog osmeha rođena 1965. u Montani (inspirativnoj državi kako se čini) i najpoznatija je po serijalu urbane fantastike o Mercy Thompson.

Druga knjiga je “Korto Malteze” našeg pisca Vladimira Pištala, koji je dobitnik NIN-ove nagrade 2008. za svoj roman o Tesli. Ova novela inspirisana jednim od najpopularnijih stripova svih vremena, da se izrazim bombastično, izašla je još 1987.

toile-pratt-corto-a-venise-40x40U to vreme Prat još nije završio svoj rad na ovom stripu, to će se desiti dve godine kasnije, a 2015. je objavljen prvi strip album o melanholičnom mornaru čiji autor nije genijalni Italijan i biće još nastavaka, da li na žalost ili na sreću, videćemo.

Novela Vladimira Pištala kombinuje mnoge motive iz stripova o Kortu i pojavljuju se skoro svi važni sporedni likovi. Atmosfera ove novele je pomalo pratovska, a pomalo podseća na Crnjanskog i njegov Roman o Čarnojeviću pogotovo po svom lirskom izrazu i neobičnim konstrukcijama rečenica. Radnja se dešava na Haitiju i prisutni su svi elementi klasične avanture, ali nam Pištalo ne daje šturi scenario za neki budući strip već svoju verziju. Sve je tako dobro poznato, a ipak malo drugačije.

Najduže sam čitao „Belu gardu“ od Bulgakova. Ovaj ruski klasik za razliku od mnogih pisaca nema dva slična dela. Tako je ovaj roman potpuno drugačiji od „Majstora i Margarite“ i od „Psećeg srca“, koje sam ranije čitao. I ovaj roman zbog svoje tematike nije bio isprva objavljen u SSSR u celini sve do 1966, ali je u Francuskoj objavljen još 1925.

BELA-GARDA-Mihail-Bulgakov_slika_O_38947957Roman opisuje haos u Kijevu za vreme Oktobarske revolucije prateći sudbine dvojice braće i sestre iz porodice Turbinih. Događaji se odvijaju tokom 1918. i 1919. kada se u Ukrajini sukobljava nekoliko različitih vojski, Nemci koji su u povlačenju, hetmanova vojska, Petljurina, a sve vreme se nad njima nadvija pretnja boljševika iz Moskve, koji se u romanu zapravo i ne pojavljuju.

Bulgakov uspeva da se ne svrsta ni na čiju stranu već predstavlja dosledno ta smutna vremena u kojima su pojedinci za godinu dana promenili tri različite uniforme. Turbini su porodica srednjeg staleža o čijem političkom opredeljenju ne saznajemo mnogo ali po portretu cara u stanu možemo pretpostaviti, braća Aleksej i Nikolaj, doktor i oficir, i sestra Jelena, udata za prevrtljivog Talberga, koji će pobeći bez nje iz Kijeva. Bulgakov koji je bio često optužen kao protivnik komunističkog režima zapravo u ovom romanu uopšte ne kritikuje komuniste, već opisuje antisemitizam ukrajinskih nacionalista, kukavičke oficire hetmanove vojske koji su ostavili regrute i mlađe oficire na cedilu kad je Petljurina vojska opkolila Kijev, i opštu atmosferu bezvlašća i nasilja u gradu.

Meni se najviše svidelo to što je istorijske događaje predstavio kroz živote takozvanih malih ljudi koji nisu nikakvi faktori koji utiču na zbivanja i koji se zbog toga osećaju kao da ih melje mašina zbivanja.

Ovaj roman je imao i svoju dramsku verziju Dani Turbinih, koju je Bulgakov napisao po narudžbini za Moskovski umetnički teatar nakon dobrih reakcija na prva dva poglavlja romana, koja su bila objavljena u časopisu Rusija. Ta je predstava postala pozorišna legenda u SSSR, između 1926. i 1941. izvedena je 987 puta, a kažu da je Staljin gledao preko 20 puta.

Pročitajte još: Fidelov inventar pročitanih knjiga u 2016. godini – epizoda 5: Maj

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s