Milan Kovačević, autor romana Sâd: Džojsa vidim kao književnog izumitelja

Milan Kovačević rođen je 1987. godine u Novom Sadu. Osnovne i master studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U dva navrata bio je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. Piše prozu i poeziju, eseje i parodiju. Živi u Novom Sadu.

Pre dve godine Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ iz Sombora priredila je prvu promociju njegovog debitantskog romana „Sâd“, na konkursu za ediciju Golub, koja podrazumeva izdavanje knjige mladog književnog autora koji nema prethodno objavljena izdanja.

U razgovoru sa Draganom za naš magazin Milan je govorio o svom romanu Sâd, o temama koje ga zaokupljaju, ali i o vrlo teškom položaju mlađe generacije pisaca. Kako kaže, pretražujući tekstove o Bloom’s Day -u, primetio je naš sajt, s obzirom na to da je njegov pomenuti roman prvenac inspirisan baš „Uliksom“, a radnja se takođe dešava u toku jednog dana. Posebno mu je drago što vidi da Zabavište posvećuje pažnju mladim umetnicima koji danas u Srbiji, prema Milanovim rečima, ne dobijaju dovoljno prostora – ako ga uopšte i dobiju. Budući da je roman objavljen u malom tiražu, od strane nekomercijalnog izdavača, do sada nije uspeo da dopre do šire publike.

Naslov romana je simboličan – Sâd.
-Sâd u naslovu manje se odnosi na Novi Sad, koji predstavlja svojevrsnu pozornicu dela, a u mnogo većoj meri simbolizuje zametak, seme stvaralaštva, mogućnost postanka.

Odakle interesovanje za Džojsa?

-Džojs me je inspirisao, pre svega, svojim jezikom i svojom eksperimentalnošću. On je poslužio kao stilska inspiracija za ovo delo, a inače,  najznačajnije u vezi sa Džojsom je to što je on, po mom mišljenju, u stvari prekršio sva pravila i konvencije u  književnosti i pre svega ga vidim kao jednog književnog izumitelja. To je ono što me je najviše impresioniralo kod Džojsa.

Kaži mi nešto o Uliksu kao inspiraciji za tvoju knjigu?

-Uliks je za mene predstavljao stilsku inspiraciju za „Sâd“ i u stvari sam primenio ono što je Džojs uradio, a to su stilske varijacije što je rezultiralo time da je svako poglavlje napisano različitim stilom.

“Moja želja je bila da napišem jednu vrstu atipičnog Bildungsromananalik na Džojsov Portret umetnika u mladosti, a u formi Uliksa, tako da on obuhvati jedan dan i to onaj dan u kojem bi se konvencionalni Bildungsromanzavršio, odnosno koji, na neki način, predstavlja dan velikog DA u ovom romanu, trenutak u kome se donose odluke, ishodište jednog procesa, razvitka i sazrevanja, a u ovom slučaju i zastranjenja, pošto junak odbacuje formalno obrazovanje i, zapravo, gubi veru u institucije formalnog obrazovanja.”

Zašto si se odlučio baš za takvu tematiku?

-S obzirom na to da mi je ovo prvi roman, onda je, po mom mišljenju, nekako  i prirodno da bude autobiografski, tako da je, ta tematika, jednostavno, rezultat jedne lične unutrašnje potrebe. Sad već mogu sa sigurnošću da kažem  da se u ovom romanu naziru neke teme koje su me kasnije zaokupljale i polako prerastale u opsesiju, a to su grad i obrazovanje.

Nagradu si dobio 2014. godine. Da li su tokom ove dve godine tvoja očekivanja ispunjena?

23034 - Promocija romana Sad
Sa promocije Milanovog romana u Gradskoj somborskoj biblioteci

-Nisu, nažalost. Nakon trogodišnjeg čekanja na objavljivanje prve knjige, ponadao sam se da će mi nagrada u budućnosti olakšati taj mukotrpan proces – što se, nažalost, nije dogodilo. Dešavalo se da nisam nailazio ni na kakve odgovore od strane izdavača – ili su unapred odbijali, ili sam nailazio na potpuno ćutanje.

Kakve su bile reakcije čitalaca?

-Uglavnom pozitivne. Moja čitalačka publika je malobrojna, moram priznati, tako da se postavlja pitanje koliko je reprezentativan uzorak. Ni u samim književnim krugovima nije bilo značajnijih reakcija na roman.

 

Radnja romana se odvija tokom jednog dana, devetog septembra 2010. godine, od osam časova ujutro, kada se Sima Gazibarić probudi u svom krevetu, do jedanaest sati uveče, kada Sima u istom krevetu utone u san. To je dan velikog Da: čvorište u kome se sustiču sve tačke bića, svi putevi i bespuća. Dan je to u kome bi se konvencionalan Bildungs roman završio; ipak, Sâd je tek početak – ili samo nagoveštaj početka – nikako kraj…Glavni junak, Sima Gazibarić, dvadesetdvogodišnji student ekonomije, sanjalačka je i zamišljena priroda. Gazibarić je nezadovoljan momak, u priličnoj meri razočaran institucijama formalnog obrazovanja, svestan promašenosti izabrane profesije; potcenjen i neprimećen, teoretisanju naklonjeni mudrijaš, poetskim ispadima i filozofskim monolozima skloni slobodni mislilac zatvoren u samog sebe.
Trenutak kada u novinama ugleda čitulju svog profesora filozofije iz gimnazije Gazibarića trgne iz ravnodušnosti. Eterična sen filozofa – senka čuđenja, nemira, dovođenja u pitanje – kao da lebdi nad Simom tokom čitavog dana: šapat nevidljivog podstrekača, koji srcu ne dozvoljava da se ulenji; stvaralačka savest koja bodri i raspiruje duh; probuđeno čemu?, odakle? i kuda?.

 

Kakvo je onda uopšte tvoje mišljenje o položaju mladih stvaralaca u Srbiji i da li nagrade znače mladim piscima?

-Nagrade poput ovih mnogo znače mladim piscima jer nam pružaju mogućnost da izađemo na književnu scenu, jer su nekada konkursi  za objavljivanje debitantskih ostvarenja jedini način da mladi autori svoje knjige objave. Njihov  položaj, generalno, kao i uopšte čitava situacija u domaćoj književnosti, nažalost, nisu najsjajniji. Neću reći  da su beznadežni, ali za pisca je danas, izgleda, mnogo važnije koje uticajne ličnosti poznaje i sa kime je u prijateljskim odnosima, nego šta piše, na koji način i koji su njegovi književni kvaliteti.


Da li ima bilo kakvih izgleda za objavljivanje u celini tvoje zbirke „Splin subotom uveče“? Reci mi nešto više o toj knjizi.

-Zbirka se, pre svega, bavi snovima. Izrasla je iz želje da se ispitaju područja sna i da se zadre ispod svesti u područje iracionalnog. Sâd je inspirisan Džojsom, a zbirka Kafkom i njegovom pričom „Seoski lekar“. Značajnu inspiraciju su mi,takođe, pružili Nabokov i Bruno Šulc. Zanimljivo je da sam, iste godine kad sam za „Sâd“ dobio nagradu Gradske biblioteke, pozvan i iz Matice da objavim tada nedovršenu zbirku priča, ali nisam mogao da istovremeno dve knjige objavim kao prvenac.

milan-kovacevic-roman-sad
Koji su tvoji planovi za budućnost?

-U toku protekle godine uspeo sam da napišem novi roman. Sada imam dve neobjavljene knjige i iskreno se nadam njihovom objavljivanju. I dalje ću nastaviti da pokušavam na razne načine, ugledajući se na omiljenog mi Martina Idna, ali ako se nešto dramatično ne promeni, plašim se da ću biti prinuđen da počem da pišem na engleskom (o čemu najozbiljnije razmišljam), ili makar sam sebi da budem prevodilac.

 

Roman Sâd možete naručiti preko Kupinda, po ceni od 500 dinara, uz besplatnu dostavu poštom u vidu preporučene tiskovine na sledećem LINKU
Više o autoru i samom romanu pronaći ćete: OVDE

 

Pročitajte još: Prikaz romana „Slasna polja“ Nemanje Milićevića

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s