Provedite leto uz knjigu: Varijanta 1 – opustite se

Ko još čita knjige na raspustu kad ima 16 godina ili malo više? Ali hajde da se pravimo da takvi srednjoškolci postoje, pa da im preporučim nešto što sam ja čitao tih godina, u mlađem kamenom dobu, što bi rekla najpopularnija profesorka biologije iz ubske gimnazije.

Sad vam neću preporučivati ništa što bi moglo da vam promeni životna shvatanja, to ste verujem već čitali, ako ste pratili ranije tekstove na ovom sajtu. Idemo na spisak knjiga koje pripadaju lepoj književnosti i izazivaju čitalačku groznicu.

U srednjoškolskim danima sam prosto gutao naučnu fantastiku oduševljavajući se raznim idejama o budućnosti ljudskog roda. Posebno bih izdvojio knjigu „Kraj detinjstva” Artura Klarka.

Artur Klark_670x0

Vrlo posebna sf knjiga, koja se ne iscrpljuje u opisu novih dostignuća već ima jednu emotivnu komponentu i govori o jednom mogućem kraju ljudske rase. Knjiga je objavljena 1953. i smatra se klasikom ovog žanra, inspirisala je Pink Floyd da napiše odličnu pesmu istovetnog naslova, a 2015. je emitovana i tv mini serija po ovom romanu.

Za one koji vole serijale preporučio bih Frenka Herberta i njegove knjige o Peščanoj planeti Dini. U gimnazijskoj biblioteci je nekad bilo prvih 6 knjiga i sećam se da sam ih sa oduševljenjem čitao nekog davnog raspusta. Iako serijal ima još knjiga prema utiscima svih koji su ih čitali prvih 6 je najbolji deo. Ovo po meni nije baš čista naučna fantastika, jer je nauka najmanje prisutna, a mnogo se govori o moći religije, o nastajanju jedne nove religije, fanatizmu njenih pristalica, kultu ličnosti, pogotovo u prvim knjigama u kojima je glavni junak Pol Muad’Dib. I ovaj je serijal ekranizovan, ali ne preterano uspešno.

Za one koji vole istorijske romane preporučio bih dva romana potpuno različitog pristupa. Prvi je Quo Vadis poljskog pisca Henrika Sjenkjeviča, koji je za taj roman i dobio Nobelovu nagradu. To je jedan od prvih istorijskih romana koji je zaista zasnovan na istorijskim činjenicama i pisac je dugo proučavao to istorijsko razdoblje, ali razlog velike svetske popularnosti je naravno ljubavna priča i hrišćanska poruka.

umbertoecoPotpuno drugačiji pristup, manje patetičan a više filozofski, ima Umberto Eko u romanu Ime ruže, koji je samo uslovno istorijski, a više je roman misterije smešten u srednji vek. Do tad su uglavnom romani kriminalističke sadržine bili smešteni u savremeno doba, a posle uspeha ovog Ekoovog romana imamo čitavu poplavu romana slične sadržine smeštene u doba od Rimskog carstva pa nadalje. Naravno, Eko nudi mnogo više od misterije i krimića što morate dokučiti sami.

Ne treba čitati samo ozbiljne knjige. Danas kad poželimo da se nasmejemo prvo pomislimo na neku seriju ili film, a zaboravljamo da postoji čitavo more humorističke literature. Na prvom mestu bih izdvojio Terija Pračeta, čiji je serijal o Disk svetu naopaka slika našeg sveta. Ne mora se čitati redom, a svaka knjiga je dobra, mada naravno postoje neke koje se izdvajaju, i uz koje sam se bukvalno smejao na sav glas kao što su „Mali bogovi”, “Kosač”, “Sestre po metli”.

2015-03-12T155857Z_1509672020_LM1EB3C189Z01_RTRMADP_3_BRITAIN-PRATCHETT

Takođe je veoma zabavan humoristički serijal romana Sju Taunzend o Adrijenu Molu. U ovih 8 romana ona je predstavila život i razvoj jednog tipičnog predstavnika engleske srednje klase sa vedre strane. Spolja ovi romani izgledaju kao najpovršnija moguća zabava, ali ako se malo udubite primetićete ironične komentare na račun britanskog društva od vremena čelične ledi pa do danas.

broj_1-citat-alan_fordDomaćih pisaca humorista je sve manje, pa moram da zavirim u komšiluk. Nenad Briksi je sjajan hrvatski pisac i prvi prevodilac Alana Forda na ovim prostorima. Zbog njegovih prevoda smo i zavoleli taj strip. Njegov serijal romana o Timothy Tatcher-u je imao velikog uspeha, a roman Mrtvacima ulaz zabranjen je ekranizovan i u bivšoj SFRJ i u Čehoslovačkoj skoro istovremeno. Taj smetenjak stalno upada u neke nemoguće smešne situacije, a radnja je dinamična od početka do kraja.

I Bukovski ima jedan veoma zabavan roman koji je parodija krimi žanra. U „Šundu“ ili „Pulp-u“, zavisno od izdanja, Bukovski pokazuje zavidnu veštinu pripovedanja uspešno imitirajući način pisanja petparačke literature. Lik detektiva Nika Bilejna koji traga za francuskim piscem Selinom asocira na poznate detektive iz romana Rejmonda Čendlera, Dešiela Hemeta i Mikija Spilejna. Roman je objavljen posthumno i po mnogim kritičarima predstavlja vrhunac njegovog proznog stvaralaštva (violent, cynical, sarcastic, and shocking, da citiram u originalu).

Markes je uvek dobar izbor za čitanje. Pošto sam druge njegove romane već preporučio ovde bih pomenuo roman “O ljubavi i drugim demonima”. Po nekima je ovo najlepši njegov roman, po meni svakako njegov najromantičniji roman o zabranjenoj ljubavi i strasti. Samo kod Markesa se još umire od ljubavi i pišu ljubavna pisma.

Iz čuvene edicije Plave ptice preporučio bih knjigu Ane i Edvarda Sifreta “Bela” uz koju sam se povremeno ježio od straha kao klinac. To je jedna gotska priča o lutki čije moći utiču na one koji je poseduju.

Od zbirki priča i dalje izuzetno volim knjigu Vilijema Sarojana „Zovem se Aram”. Priču “Leto lepog belca” smo svi čitali u 6. razredu osnovne, a u ovoj zbirci koja je internacionalni bestseler ima još priča o Aramu, njegovom odrastanju, i prvim životnim iskustvima. Pisac sa uspehom balansira između nežne nostalgije za vremenom detinjstva i prve mladosti i šaljivih anegdota o svojoj mnogobrojnoj porodici i sunarodnicima.

delfi_pesme_milena_markovicPoeziju sam ostavio za kraj jer da sam sa njom počeo ne biste ni čitali dalje, tolika je danas odbojnost prema čitanju poezije kod nas. Preporučio bih naše književnice Milenu Marković i Milenu Bogavac.

Obe su poznate i po svom radu u pozorištu. Milena Marković je objavila nekoliko zbirki za LOM, „Pas koji je pojo sunce” mi je i dalje najupečatljivija, a Milena Bogavac ima zbirku slem poezije “Moj slem je duži od tvog”.

Kod obe mi je posebno zanimljiv taj odnos između lirskog i angažovanog, i potpuno izvrtanje nametnute klasične uloge nežne pesnikinje koja piše o cvetnim livadama i patriotizmu.

Pročitajte još: Preporuka za leto, ovog puta ne samo opuštanje…

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. Kaže meni moj klinac(12)“A što ti čitaš knjige kad ti niko nije naredio“

    1. Zabavište kaže:

      Sta ste mu odgovorili? 🙂

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s