orizein

Oplemenjen svakom lepom rečju koju sam ikada čuo
Krećem na put koji miriše na sreću i usamljenost
Horizont ispred mene je toliko širok da ne znam ni kuda da krenem
Levo, pravo, desno, a između još sto strana
Jedan vetar raznosi redove dobrih knjiga
Gledam u rečenice koje se mešaju u vazduhu
Ispred mene je toliko redova da ne znam
Između kojih da krenem da čitam

Glava otvorena za nove razgovore
Duša otvorena za harmonične melodije
I srce spremno da prihvati svaku boju
Nekih drugih srca

Bez straha da se čuje nešto drugo
Bez straha da se prodre u nečiju suštinu
Zato što je to jedini način
Života

I to je jedini način da se umre
I ponovo oživi
Jer, ako to nije istina
O čemu su onda pisala sva ta velika imena?

I o čemu će da pišu još veća imena?
Najbolja knjiga još nije napisana
Najlepša pesma još nije otpevana
Napred, napred i bez kraja

Gazeći kroz površinu
Privremeno daveći se u dubinama
A zauvek lebdeći u visinama
Kroz osmeh kao iskrenost

Melanholija
Euforija
Razlika je
U nijansama

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s