Puk

Rov je pun prašine i zemlje od granata koje padaju levo i desno od mene. Držim čvrsto pušku i virim iz rova, a ništa ne vidim osim bljeska granata koje razaraju zemlju oko njega. Haubice odaju snagu naše artiljerije.

Čuje se samo prasak. Zatim nekoliko vrisaka i još pokoji jecaj i uzdah.

Čekamo u rovu. Nije nam prvi put da se susrećemo sa neprijateljem oči u oči. Ali, ovoga puta nećemo imati milosti. Tamo preko planina je naša rodna gruda.

Sunčevi zraci kao sablje seku prašinu i padaju na bajonete. Vidim lica crna od prašine. Razaznajem požutele beonjače od nespavanja.

Stala je naša artiljerija, a onda je odjeknuo zvuk trube koja je komandovala:“U napad!“ Poskočih na kolena, a tek onda na stopala i tad začuh kapetana:“Za mnom,junaci!“ Zaškripaše čizme celog gvozdenog puka. Prašina se pretvarala u blagu maglu. Iza te magle bio je neprijatelj.

Još jedan korak i tu smo – na pragu slobode ili smrti.

Čujem urlik sa desne strane.Moj bajonet prolazi kroz meso i kida utrobu. Držimo liniju i polako stežemo obraz, a neprijatelj beži. Pucanj jedan, pad drugi. Svaki ubod bajonetom poji zemlju krvlju.
Pade jedan naš. Na kolena, pa na glavu. Puk je u liniji. Opet punim pušku. Neprijatelj beži. Padoše neki.

Polako gazimo po krvavoj zemlji prljavi i umorni.

Autor: Nenad Sandic

Čitati uz: Darko Rundek – Sejmeni

 

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s