Bend Vrane Kamene: Mi smo sve ono čega ih je strah

Privuklo nas je neobično ime, ali i to što su Narod barjaka noći, a da nije važno ko su i šta su, niti odakle dolaze, već da je bitna poruka koju donose. Donosimo vam samo deo njihove priče, koju žele na krajnje jednostavan način da podele sa onim dušama koje zaista žele  da ih čuju…

Da li je teško otvoriti se za vašu muziku i tekstove s obzirom na to da ste izjavili da ne težite „pukoj publici, već samo pažljivim slušaocima“? Da li je teško dopreti do „odabranih“?

Zavisi sa koje si strane,pod kojim barjakom življenja i verovanja hodaš i u ime čega il` koga se boriš. U biti potrebna je izvesna doza hrabrosti da se osoba prepusti i zaista oslušne sve ono što donosimo , da odbaci sivilo svakodnevice i uvreženih pravila društva.

Mi nikada nismo ni težili robovima kulta sopstvenih ličnosti, osobama okovanim samoživošću i onima koji su ušuškani u nekakav hipsterski ili narcisoidni svet. Odabranih je mnogo i svakodnevno se pronalaze u našim stvaranjima,a meni je recimo najbitnije da putem nas zapravo pronađu jedni druge i shvate da nisu sami i da postoje i drugi nalik njima.

Naši tekstovi su jako direktni i govore o dešavanjima i stvarima koje te osobe svakodnevno doživljavaju i kojima su okružene tako da je njima to, na prvi ton, na prvu reč, prepoznatljivo.

Kako je izgledala saradnja sa australijsko-američkim label-om Lawsuit Pending Records? Koliko je taj kontakt bio značajan za Vrane kamene i da li je pomogao probijanju na tržište Australije, SAD-a, Azije i Evrope? Jeste li bar donekle uspeli u tome?

Jako korektno i mislim da smo taj deo svoga puta na obostrano zadovoljstvo sjajno prevalili i puno toga smo naučili. Naravno da nam je pomoglo i to najviše u tome da shvatimo koliko stvari preko drugačije funkcionišu za neke naše dalje planove na stranom tržištu koji bi uskoro trebali da uslede. Mi smo prvenstveno skoncentrisani na domaće prostore u ovom periodu, tako da nam je ovo što se zbiva ovde primarna stvar.

Takođe, kada se radi o stranom tržištu, poznato je da se vaš spot moze naći na MTV-ju. Kako na vaš beskompromisni zvuk reaguje publika van Srbije?

Da, naš prvi spot je imao svoje emitovanje na pomenutoj muzičkoj televiziji iako je njihova programska šema dosta diferentnija od zvuka kojim se bavimo, ali je to svakako imalo ogroman plus za nas kao bend posebno jer se odvijalo u periodu kad je bend otpočeo svoju karijeru.

Što se reakcija tiče mislim da je dovoljno reći da smo više puta bili hit dana, a i nedelje, na nekim stranim radio – stanicama uprkos jezičkoj barijeri. Interesovanje radio -stanica nikako ne jenjava, a tu su i kontakti za dalju saradnju koja će se svakako u neko dogledno vreme i ostvariti.

Naravno, opet ću naglasiti da smo mi za sada skoncentrisani na dešavanja ovde, ali svakako imamo planove i za inostrano tržište kad za to dođe vreme.

Dovoljno je da posetite neke od muzičkih platformi poput ReverbNation-a i videćeš reakcije. Osim toga, glasovima publike časopisa Woodbangers smo proglašeni jednim od tri najbolja strana mlada benda i to nam je donelo još dodatnih benefita. Na kraju krajeva i kultni časopis Rollingstone (izdanje za ovaj region) još prošle godine nam je poklonio značajan prostor uz sjajnu recenziju benda, a mislim da samo to govori sasvim dovoljno za sebe.

„Tišina je platno po kojem nanosite note“. Koliko je tišina značajna za umetnika i da li je zapravo najvažnija podloga za stvaranje?

Tišina je osnova stvaranja i jeste najvažnija. Možemo to nazvati i mirom u svakom smislu te reči. Sigurno da uslovi ovde jesu daleko od sjajnih i većina bendova, a posebno onih koji su u usponu, složiće se sa mnom. Pogledajte samo šta se sve nakaradno pokušava prodati masi pod etiketom rock and rolla, a veze s rock muzikom nema, pa nije ni čudo da ljudi ne žele slušati te gluposti. Postanu ubeđeni da nema kvalitetnih rock bendova te samim tim i brojnost publike opada. Dok je takvih nakaznih eksperimenata – mir neće postojati.

Ja ne znam šta je u glavama ljudi koji smatraju da rock bend mora biti po nekim „modernim standardima“ nadasve prijatnog izgleda, kulturne retorike uz obaveznan osvrt na trenutni trend u oblačenju, ali priznajem da mi takve nebuloze izazivaju salve smeha.

Kome je do toga, nek’ lepo skokne na neko veče proze, na koncert klasične muzike ili pak na neki fashion week i poštedi nam svirku svog prisustva, jer mi za takve mediokritete nikad nismo, a i ne planiramo svirati.

Rock and roll je bio i ostaće kritika sistema i oponent svakoj vrsti snobizma ili pokušaja pacifikacije slobodnog i divljeg duha. Mi ćemo svoju pravu tišinu izgraditi na potpunom muku kojekakvih parazita koji već dugo vremena uništavaju rock and roll u našoj zemlji, ali i regionu. Njihov pad i pepeo su najplodnija i ujedno najbolja moguća podloga za stvaranje, a to im neumitno i sledi, ma šta oni mislili.

Smatrate da je free download ubio rokenrol, ali da li je uopšte isplativo izdavati albume u današnjoj Srbiji?

Da, na neki način kod nas i jeste, jer su mnogi birali da ne dopru do ljudi svirkom već snimkom, a snimak i izvođenje uživo su dva različita pojma, što su mnogi u publici nažalost na loš način itekako mogli otkriti.

Svakako da treba razumeti tehnološki napredak i da je free download sjajno sredstvo da se dopre do šire mase izvan granica i našeg regiona, ali prvenstveno smatram da bi bendovi ovde više trebalo da rade na izgradnji scene i oživljavanju iste, kao i na sklapanju direktnog kontakta sa publikom i međusobno, a ne samo da sede pred računarima.

Free download je, kod nas bar, kontraporduktivan, postavši neka vrsta otuđivanja između benda i publike. Preko je to krenulo tako što je bend prevalio bezbroj svirki i to mu je bio način da dopre do publike u nekim delovima sveta gde mu je bilo nemoguće trenutno doći, a kod nas je to mnogima postalo paravan za nešto sasvim drugo, ali to je već njihova stvar sa kojom moraju da se bore.

Mnogi su free download dočekali po sistemu „Wow, sjajno, ne moram ni 10 koncerata imati godišnje, ma čak ni kompletan bend, snimim album i samo dam na free download“. Zahvaljujući tome danas nam je delom scena tu gde i jeste.

Za mene lično nema ničeg lepšeg nego kad ljudi dođu na sam nastup benda i onda mogu pomoći daljem radu samog benda kupivši njegovo izdanje. Na kraju krajeva, samo to i može da nam vrati scenu na noge.

Što se Vrana tiče, naš album se može nači na svim svetskim eminentnim muzičkim platformama, ali i pored toga postoji i CD izdanje. Prvi tiraž istog je rasprodat, no uskoro će biti reizdanje koje će moći samo na živim nastupima da se kupi.

Kakve muzičke uticaje ste pojedinačno, svako od članova benda, uneli u Vrane kamene?

Iako je naš bazični pravac garažni rock, puno toga se da osetiti, ali na prvom mestu nismo u naše stvaranje unosili samo muzičke uticaje već smo u potpunosti unosili sebe, život i ono što jesmo. Pored toga što smo imali želju baštiniti određenu vrstu zvuka, koji po nama treba i mora da opstane u ovom moru „trendy“ muzičkih pravaca, mi se takođe trudimo i da uvek dodamo svoj sopstveni pečat svemu.

Neumitno je da sve ono što si slušao i slušaš izlazi iz tebe kroz tvoje stvaranje i svako od nas doprinosi svojim stvaralaštvom bendu, ali ja smatram da je najbitnije da smo uspeli uneti deliće sopstvenog življenja i svega kroz šta smo prošli u naš zvuk, a to je zapravo i najvažnija stvar.

Mogu samo reći da puno toga tek dolazi i svakako treba očekivati mnogo interesantnih razvijanja jer ovo je daleko od onoga što možemo i što ćemo svakako tek dati od sebe ljudima, ali je samo po sebi za sada sjajna osnova za početak.

Godine 2015. osvojili ste 3. mesto na Bunt Rok Mastersu, u Rok godišnjaku Beograda 202 proglašeni ste debitantima godine… Koliko ovakva priznanja znače i da li su korisnija dok su bendovi neafirmisani ili kasnije za još veću vidljivost u muzičkim krugovima?

vrane kameneZnači nam mnogo i smatram da korisniji trenutak ne postoji nego da se sve to desi u samom začetku karijere mladog benda, jer imponuje da neko ceni to što radiš i da vidiš da rezultati postoje i da je tvoje stvaralaštvo prihvaćeno.

Bunt Rok Masters (sada Bunt Rok festival) se nekako desio u pravom trenutku i mi smo zaista neizmerno zahvalni što su Branka Glavonjić, RTS i čitava ekipa BUNT-a, kao i Olga Kepčija i Vlada Džet sa Radija 202 i njihovi slušaoci stali iza nas i svih učesničkih bendova.

S druge strane, mogao bih reći i da zapravo ne znači ništa ako bend sebi dozvoli da ga sve to previše ponese i zaboravi da sad itekako mora opravdati to ukazano poverenje od strane ljudi koji ga prate i podržavaju. Ne treba da se uljuljkaš u trenutne lovore i moraš da uzmeš u obzir da je jedini pravi uspeh da konstantno moraš napredovati, stvarati i ići sve dalje jer ti je cilj da istraješ i izboriš se prvenstveno kvalitetom i radom za dalji opstanak na sceni, a to je u današnjim uslovima jako teško.

Mi ovo nismo počeli zarad devojčica i par piva i zarad ventila od svakodnevnice, već zato što imamo poruke koje želimo preneti ljudima i zbog toga što želimo ostaviti trag iza sebe, trag koji će trajati, a to je valjda najveći uspeh i životni smisao svakog muzičara.

Koji su planovi Vrana kamenih? Svirali ste na Exitu najskorije i na valjevskom Open Minded-u, a gde vas publika još može čuti?

Upravo smo priveli kraju rad na soundtracku za film The Return (Povratak) Predraga Jakšića u kome će se pojaviti puno domaćih eminentnih glumačkih zvezda poput Dubravke Mijatović, Vesne Stanojević, Radivoja Raše Bukvića, Ivane Milovanović, Rade Đuričin, Marije Marka Hlebjan, Vladimira Kerkeza, Aleksandra Bakoa, a i spomenuo bih svakako i legendarnog Milorada Mandića Mandu koji nas je nažalost prerano napustio, a itekako je dao ovom ostvarenju doprinos svojom fenomenalnom glumom.

U filmu se takođe pojavljuje u glumačkoj ulozi i Borislav Bora Đorđević. Osim domaćih snaga tu su i neka od čuvenih holivudskih imena kao što su John Savage, Michael Pare, Lazar Rockwood, Nick Mancuso i drugi. Premijera u Srbiji se očekuje u oktobru, a film takođe ide i na najzapaženije strane festivale i verujem da će se itekako tek čuti za isti.

Pored toga, Vrane trenutno rade na spotu za novi singl koji je već snimljen,a ujedno najavljujem i još spotova koji će uslediti ubrzo. Takođe radimo i na stvarima za naš drugi album.

Što se svirki tiče, u petak 29. jula nastupali smo ispred Doma kulture u Sopotu, a trenutno smo u pregovorima povodom drugih nastupa. pa ne bih da ishitreno najavljujem išta dok sve informacije ne budu sigurne, no sa sigurnošću mogu reći da na našoj Fb stranici uvek pravovremeno informišemo ljude kad, šta i gde i savetujem da samo prate dolazeća dešavanja.

Onom što za sada mogu reći je to da se okrećemo prvenstveno gradovima u unutrašnjosti, a sada već tradicionalna rođendanska svirka na Shamhain svakako će biti održana na nekoj od lokacija u Beogradu te se nadam da ćemo se i tu videti s obzirom da ćete svakako biti pozvani.

Vaše mišljenje o našem portalu Zabavište.

Mislim sve najbolje, jer vidim volju i umeće da se obraćate publici i kroz širok dijapazon aktuelnih tema pokušavate informisati ljude o dešavanjima i novitetima prvenstveno to čineći bez neke preterane teatralnosti koja, po meni, danas u mnogome ubija duh te od svega na kraju napravi puku copy-paste glupost.

Čast izuzecima, ali iskoristiću ovaj intervju da ukažem na činjenicu da su se mnogi portali ovde pretvorili u privatne prćije i masa ljudi ne ume da odvoji svoj lični ukus ili ego od profesionalizma i na potpuno pogrešan način prilazi svemu, a vremenom ljudi to itekako izvale i na kraju neumitno dolazi do gubitka publike ma šta oni mislili.

Ignorišući realnost zapravo samo pravite kompletnu budalu od sebe, a ljudi vam to svakako neće dopustiti da pravite i od njih.

Sistem „koga-čega nema u pomenu kod nas biće kao i da ne postoji“ je na Vranama totalno neprimenjiv. Prečesto naletim na bukvalno iskopirane članke i najave nekih događanja ili totalno nebulozne hvalospeve o tamo nekim levim stvarima ili bendovima za koje niko osim kreatora članka nije čuo i niti će jer se nažalost muzikom bave iz hobija ili je sezona parenja i normalnoj osobi sve to bude smešno, ali i prvenstveno jasno da je na delu puno više od pukog prijateljskog „guranja“, a i sjajno prepoznajemo ignorisanje.

OK je pomoći nekom i smatram da svako treba da ima prostora, ali ako se već drobi o profesionalizmu i recimo spasavanju domaće scene, zar ne bi u tom slučaju trebalo bar malo više da mrdnu i zaista raditi svoj posao, a ne umesto toga praviti neku sopstevnu cenzuru ili dovoditi ljude u zabludu?

Ćutanjem i namernim ignorisanjem istine samo sami sebi skačete u usta i izjedanačavate sebe upravo sa onima koje najviše pljujete da ništa ne rade po pitanju domaće scene.

Oduvek sam se smejao naslovima tipa: “ Nastupaju…. a pored njih biće i mnogi drugi“. Ljudi, utuvite u glavu da druge ljude itekako zanima ko su ti mnogi drugi, jer puno publike i dolazi zaradi tih „mnogih drugih“.

Ti „mnogi drugi“ su upravo oni koji će vam doneti hleb na sto za par godina ili bar davati teme na kojima će vam portali opstajati, a i ti „mnogi drugi“ da nisu bitni ne bi ni bili pozvani od strane organizatora da sudeluju u istom i uglavnom te „mnoge druge“ čine upravo ti novi bendovi kojima je vaša podrška itekako bitna s obzirom da konstantno kmečite kako treba podržavati mlade bendove, kako scena treba da stane na noge i da svi daju svoj doprinos tome i kako vi to tobože činite,a da li takvim stavom išta činite i da li to činite na pravi način to je već pitanje koje treba da postavite sami sebi.

Realno, ako je vama bitnija vest da li je neko uganuo nožni palac tamo negde u nekoj stranoj zemlji dok čekate da vam dečko, drug, devojčica ili drugarica napokon snime demo i ako vam je to bitnije od toga da vam je neki domaći bend izdao album ili ostvario nešto novo onda trebate da preispitate ne samo svoju profesionalnost i etiku već i svoj razum.

Shvatite, ako pišete za ortake i ortakinje, na kraju će vas samo oni i čitati. Bendovi nisu glupi i sve se vidi i sve se zna i imajte to na umu.

Na sreću, dok postoje portali poput Zabavišta na plašim se za pravovremeno informisanje po pitanju novih snaga na našoj sceni i s toga vam hvala ne samu u naše ime već i u ime mnogih drugih o kojima ćete tek pisati.

Mišljenje o ROK sceni u Srbiji i o opstanku garažnog roka
Dosta autorskih bendova stvara i oni se svakako na svoj način svom snagom upiru da se zvuk održi i uvek smo tu da podržimo autorsku scenu. Ima bendova, na primer tu su The Bite, Blues rezervata, Kora, Tobija, Asphalt Chant, Degeneza, Irvas, Empathy SoulProject, Random, Dingospo, Dream birds, Ne tamo, Kasirke, Shuffle i još čitava plejada drugih, ali mislim da im se ni upola ne uzvraća na način na koji bi to trebalo jer ti ljudi svakako zaslužuju pažnju. Ako sam nekog izostavio neka se ne ljuti, a i spisak bi svakako bio dug.

Takođe je bitna i činjenica da nasuprot tih bendova ima i previše nekvalitetne buke, previše gluposti i neznanja ovde.

Previše toga pritiska ljude skupa sa stanjem na našoj nazovi rock sceni, jer nam je rock and roll pao na najniže moguće grane zahvaljujući kojekakvim preživarima, te nazovi „na brzinu skupili smo se“ projektima, izvođačima tuđih kompozicija koji su izgubili kompase i pobrkali lončiće, te neizostavnim tzv. „vrsnim poznavaocima“ i nazovi „stručnjacima“ muzičke scene.

Neizostavno, tu su i ovi nesrećnici što upumpavaju brdo novca smatrajući da će nekako uspeti da ubede publiku da ih sluša ako se dovoljno budu laktali po medijima i slično. Ja lično mislim da su sa takvim razmišljanjem potpuno promašili muzički žanr i da bi im neke ružičastije nijanse svakako više odgovarale.

Nekim ljudima savršeno odgovara ovaj haos na sceni i jedan uži krug ljudi itekako prosperira od toga i dok je budala spremnih da im guraju novac ili trguju sobom ovi veselo trljaju ruke jer znaju da će i dalje opstajati u svetu u kom im nikad i nije bilo mesto.

Oni se boje talentovanih ljudi i onih koji zaista imaju šta da pokažu jer njih ne mogu kontrolisati i oni ne moraju da spuštaju glavu pred njihovim filozofiranjem. Uostalom, dovoljno je samo pogledati dokle su nam ta ista rock scena i izdavaštvo dogurali pod njihovim „stručnim“ vođstvom. Pogledaj „rezultate“ koji sasvim dovoljno govore u njihovo ime.

aleksandar pejičić vrane kamene

Kakav Sloba, kakav neodstatak mladih bendova, to su samo najobičniji izgovori i mantre, izlizane fraze koje ponavljaju ne bi li sakrili sopstvene frustracije, te zamazali oči mnogima, a krucijalno je njihovo ne znanje da prezentuju na pravi način ovu vrstu muzike masi i vrate je tamo gde je nekad i bila, ali su sjajno upoznati sa dnevnim kursom eura.

Da je sve to tako kako oni pričaju stvari bi bile namereno drugačije, pa ako je to zaista tako od čega onda žive ovih poslednjih 20 godina? Treba ih pitati i od čega se prave svi ti veliki rock festivali, od vazduha? Prava istina je da je njima zapravo puno lakše da kontrolišu nekvalitetne bendove i dotični su toga savršeno svesni.

Mislim da nekim ljudima itekako odgovara ovaj haos na sceni jer je istina da se oni boje talentovanih ljudi i mladih snaga i onih koji zaista imaju šta da pokažu jer njih ne mogu kontrolisati i oni ne moraju da spuštaju glavu pred njihovim mrsomuđenjem.

Pa ipak, ono najvažnije je činjenica da oni svakim trenom zapravo imaju sve manje kontrole i vlasti da spreče da pravi zvuk dopre do ljudi. Ja u potpunosti razumem njihov nemir i sasvim je opravdan jer ne postoji način da zaustave istinu koja dolazi.

Mi smo sve ono čega ih je strah.

Intervju u ime Vrana kamenih dao Aleksandar Pejičić

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s