Dve pesme napisane usput

I

Traži se mir u previše nemirnim senkama
I traži se ljubav u očima koje vole samo jednu noć
Traži se pesma na hladnom novembarskom asfaltu
I traže se krila kod ljudi koji čak ni odskočili nisu

Poverenje u nepoznatima je oslonac u nestabilnima
A jedan sekund smeha dovoljan je –
Da se ostane na ratištu, poljuljan pređašnjim suzama
Traži se tren sreće u godinama bez nje

I cela mladost zove se potraga;
Istraživanje, što bi stručni ljudi rekli
Tražiće se svrha do poslednjeg udisaja
Lakog vazduha ispunjenog mirisima mora

II

O istoriji mogu pisati jer stara sam hiljadu vekova
O svetu mogu pisati jer osećam njegov puls
O ljudima mogu pisati jer i sama sam čovek
Sve moje pesme mirišu na antikvarnicu plave boje

Dah stare biblioteke meša se sa mirisima nove ere
Crno i belo mešaju se sa bojama duge
Sive zone uma same boje se u žuto
Suvišna pitanja se sama međusobno ubijaju

Kada me pitaju zašto svesno pravim greške,
Kažem da nemam odgovor ni na šta,
Odgovori su skriveni u paletama šarenila
Odgovori su negde u notnom sistemu muzike sveta

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s