Fidelov strip vikend: volume 2

Stripovi su u očima onih koji ih ne čitaju neozbiljna zabava, pogotovo kad su u pitanju tzv. kvaziintelektualci. Oni će verovatno propustiti remek delo kao što je “Od signala do šuma” koje je mnogo više od običnog stripa, a scenario Nila Gejmena i slike Dejva Mekina nam ovde pričaju jednu od najboljih priča o smrti koja se može slobodno uporediti sa velikim književnim klasicima. 1-Signal

Filmski režiser koji saznaje da mu je ostalo samo nekoliko meseci života pokušava da ostvari svoje poslednje delo, film o ljudima koji u jednom planinskom seocetu čekaju Apokalipsu krajem 999.godine. Da li će ikad doći do smaka sveta i propasti celog ljudskog roda nije sigurno, ali zar nije smrt svakog pojedinca mala apokalipsa?

Izdanje Darkvuda u tvrdom povezu sadrži još dve kratke priče, a opremljeno je i pratećim tekstovima koji  objašnjavaju proces rada autora. Izuzetno delo koje vam postavlja neka pitanja o kojima bi svaki čovek trebalo nekad da se zamisli.

“Pogrebnik” je francuski vestern strip, po mnogima najbolji strip tog žanra posle Bluberija. Što možda i nije naročito teško danas kad se vesterni izuzetno retko i objavljuju.  Prva epizoda “Čovek koji je jeo zlato” koju je objavio Makondo kod nas je možemo reći izvrstan uvod u priču koja će verovatno imati četiri dela. Scenarista Dorison koji je najzaposleniji scenarista u Francuskoj poslednjih godina vrlo vešto  i polako razrađuje likove, a sam pristup je vrlo originalan. Stvarno se ne sećam vesterna u kome je glavni junak grobar (asocijacija na Topaloviće iz Maratonaca, a ima tu i lik koji nikom neće da ostavi svoje bogatstvo osim samom sebi). Na kraju prvog albuma priča se prekida na najuzbudljivijem mestu tako da očekujemo da će i nastavci biti uzbudljivi za čitanje.untitled

Crtež “Pogrebnika” je delo Ralfa Mejera sa čijim smo radom upoznati preko albuma “Asgard”, a kolorisala je Karolin Delabi. Crtež je izuzetno precizan, pomalo se odaje omaž velikom uzoru Žirou, glavni junak unekoliko podseća facom na Bluberija iz zrelije faze, a kolor je u nekom zemljanom tonu, liči mi na one vesterne obojene u tehnikoloru.

“Dampyr” je Bonelijev strip koji je u Italiji počeo da izlazi 2000. Veseli četvrtak  je prvih 40 epizoda objavljivao kao kiosk izdanja, ali se zbog loše prodaje opredelio za izdavanje knjiga od po tri epizode (mada je prva knjiga imala četiri epizode zbog jedne dvodelne priče). Ovo je horor strip čija radnja počinje na Balkanu, tj Harlan Draka je sin arhivampira, gospodara nemrtvih Drake,  i jedne žene, njegova krv je otrovna za vampire i on svoj život posvećuje ubijanju vampira.

Koncept Dampira je drugačiji od Dilana Doga, više je akcioni strip, a ponekad podseća i na Martija Misteriju po količini informacija i građenju priče na osnovu nekih stvarnih misterija i neobjašnjenih događaja iz prošlosti, pojavljuju se osim vampira i druga stvorenja iz raznih mitologija, tako da ima čak i edukativni karakter u neku ruku.

dampyr_knjiga_2_vv

Po starom receptu Bonelija Dampir ima čak dva stalna pomagača, vampiricu Teslu i bivšeg učesnika balkanskih ratova 90-ih Kurjaka. Da bi motivisali Dampirova putovanja po svetu autori Mauro Boseli i Mauricio Kolombo su uveli  lik Kaleba Losta koji iz Praga gde živi u “Pozorištu izgubljenih koraka”  vodi organizaciju koja po svetu ratuje sa vampirima. Malo me to podsetilo na poznatu seriju Buffy, The Vampire Slayer.  Enea Riboldi koji je nacrtao prvu epizodu i koji i dalje crta naslovne je likove zamislio i nacrtao prema nekim poznatim glumcima, Harlan Draka prema Ralfu Fajnsu, Kurjak kao mlađi Kluni, Tesla je Eni Lenoks, a Kaleb Lost Dejvid Bouvi.

U Dampyr knjizi 2 Veselog četvrtka sabrane su epizode 45, 46, 47 koje pripadaju fazi tokom koje su glavni junaci smešteni u Britaniji gde pokušavaju da uđu u trag kompaniji Temsek, koja proizvodi nelegalno oružje, a iza koje verovatno stoji Dampirov otac, Draka.

Sve tri priče je napisao Mauro Boseli, a crtači pripadaju mlađoj gardi Bonelijevog stafa. Prva priča “Vampir iz Hajgejta” se zbiva u Londonu i upoznaje nas sa dvojicom lovaca na vampire iz 70-ih i sa lordom Marsdenom za kojeg saznajemo da je gospodar čete nemrtvih koju je Dampir porazio ranije u priči “Čovek iz Belfasta”. Druga epizoda “Zamak Plavobradog” ima dva narativna pravca koji se na kraju spajaju, jedan je priča iz Drugog svetskog rata u kojoj se pojavljuje i Rudolf Hes,  a druga iz savremenog doba. U obe su negativci pripadnici porodice de Ver, bliske nacistima, koja je osnovala organizaciju “Plavi vukovi”, s kojom se Dampir već sukobio.

Ostaje na kraju epizode utisak da je Harlanov otac vukao konce i iskoristio sina da uništi rivalsku organizaciju.U poslednjoj epizodi “Zločini u Šefildu” glavni junaci pokušavaju da saznaju što više o poslovima kompanije Temsek, a istovremeno se dešavaju i neobjašnjiva ubistva u Šefildu.


Pročitajte i:

https://zabaviste.wordpress.com/2016/08/12/fidelov-strip-vikend-volume-1/

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s