Mario Knezović: Treba stvarati nove vrednosti, a ne reciklirati stare

Njihova muzika secira okolinu i ima konkretnu poruku. Nastala je kao posledica pada imuniteta društva i kao potreba da se nešto kaže, ali i učini. Njihovi tekstovi teraju na razmišljanje i postavljaju pitanja. Junaci ili antijunaci njihovih pesama su „temperamentni, nagle naravi, laki na obaraču i srca su uzavrela“. Buntovnim tekstovima i jedinstvenim zvukom daju lucidne lekcije iz istorije, kako naše, tako i čitavog sveta, ali ostavljaju slobodu svakome da čuje ono što želi.

Svojim prvim albumom „Ojužilo“ privukli su pažnju veselim notama, zaraznim tekstovima i rege deonicama. Od tada, virusno su se širili regionalnom scenom, a usledila su još tri albuma: „Festival budala“, „Imači kada“ i „Srce uzavrelo“. Vremenom su se razvijali i menjali. Albumi su nosili svoje priče, a tekstovi postajali sve naglašeniji i dublji. Kako muzički kritičari kažu „bilo bi nezahvalno strogo smeštati njihovu muziku u određeni žanr, jer to su sada zreli muzičari koji su prošetali kroz sve žanrove i skupili ono što im se najviše uklapa u njihovu priču.“

Bila sam „imač kada“ u Vrnjačkoj banji, na 10. po redu Love Fest-u, gde sam razgovarala sa frontmenom mostarske grupe Zoster, Mariom Knezovićem.

zoster-1
Na muzičkoj sceni aktivni su već 16 godina, a trenutnu postavu grupe čine Mario Knezović – vokal, Atilla Aksoj – gitara, Adis Sirbubalo – klavijature, Nikola Galić – bas gitara i Goran Rebac – bubanj.

Kako je jednom pred koncert izjavio, publika od Zostera može da očekuje sve, ali i ništa. Ako očekuje sve, onda bi mogla da se razočara. Ako ne očekuju ništa, mogli bi se oduševiti, a Mario je za to da ništa ne očekuju, pa da se iznenada oduševe kad bend zasvira.

Kakva god da je očekivanja publika u Vrnjačkoj Banji imala, srca na Love Fest-u su uzavrela. Odlično raspoloženi Zoster uspeo je da prenese sjajnu energiju i pozitivnu atmosferu na publiku koja ih je u glas podržala uz svaku pesmu. Koncert je otvoren pesmom „Gavrilo“, a zatim su usledile „Američki film“, „Volio sam te“, „Ko je jamio, jamio“, „A gdje sam bio ja“, „Banana stejt“ i druge.

dscf7723-768x576

 

Mario nije krio oduševljenje festivalom i Vrnjačkom Banjom nakon odličnog koncerta.

-Svirka je bila odlična! Vrnjačka Banja nam je divna! Ovde smo prvi put.

Kako kaže, Vrnjačka Banja podseća ga na more, a nije ni čudo što ga priželjkuje kad već godinu i po dana ne živi u Mostaru, jednom od najsunčanijih gradova na svetu i jednom od najlepših bosanskohercegovačkih, gde je Zoster i nastao. Živi u Zagrebu i, kako kaže, zaželeo se rodnog Mostara.

-Uvek je lepo svirati u Mostaru. Mostarci su ponosni na nas, a to se posebno vidi kad naši sugrađani odu negde, kažu da su iz Mostara, a ljudi ih pitaju za Zoster. To je jako lepo i drago nam je zbog toga, ali s druge strane nismo opterećeni time da nas dole slave preterano. To nam ne odgovara. Više nam odgovara da smo opušteni u svom gradu.

Prošle godine Mostar je stigao u Beograd, i to na manifestaciji Mostarske kiše u Mikser House-u. Kakav je osećaj doneti Mostar u Beograd i predstaviti beogradskoj publici kulturnu scenu ovog grada?

-Mostar je dosta raseljen i lepo je da smo u Beogradu sreli svoje sugrađane. Važno je da ljudi komuniciraju i da život teče, da se podržavaju međusobno i da je priča prožimajuća. I kada je bilo najgore, ljudi su komunicirali. To je jako važno i postoji mnogo razloga – i ekonomskih i kulturnih- zbog kojih treba da budemo povezani.

12195960_1008745165842586_3775412518441859185_n-horz-768x159
Mostar u Beogradu

 

Da li se Peru Zubcu dopao Zoster?
-Morao je ići ranije jer smo svirali dosta kasno, ali drago mu je bilo. Drago je i nama što su tu bili i Pero Zubac i Sergej Trifunović, naši Hercegovci.

Da li ste uopšte očekivali ovakav uspeh Zostera kada ste krenuli da stvarate muziku?

-Imali smo želju da to uradimo i to nas je vodilo. Uspeh je što radimo ono što volimo, ali je uvek relativan. Nema recepta.

U vreme stogodišnjice od Principovog atentata u Sarajevu i iznova obnavljane polemike o ispravnosti tog čina i sudbini celog Balkana, objavili ste album „Srce uzavrelo“.

-Da, povod jeste stogodišnjica, ali prvenstveno je povod bio to što su u javnom prostoru krenule takve rasprave što je, po mom mišljenju, suludo i glupo. Nepotrebno. Ušlo se tada u ozbiljne polemike, a besmisleno je. To je istorija i to je prosto to. Bilo je tako. Čemu danas stavljati u bilo kakav kontekst ono što je prošlo? Može se, ali zašto? Danas stvari treba rešavati drugim metodama, pogotovo na ovim prostorima.


Album „Srce uzavrelo“ dosta se razlikuje od prethodnih, a prema komentarima muzičkih kritičara, ovim albumom dostigli ste vrhunac.

Da, album se dosta razlikuje i po poetici i po zvuku.

Prema rečima muzičkih kritičara, Mario Knezović je ovim albumom uverljivo pokazao da spada među najbolje tekstopisce koji svojom jednostavnošću i direktnom porukom govore mnogo više od onih muzičara koji kroz teški filozofski konkurs žele reći više nego što znaju, pa često podbace.

„Za jedne on je heroj, a drugima je zločinac,
a možda negdje na pola puta, njegova duša luta“…

-Hteli smo da izbanalizujemo. Naša namera nije preispitivanje.

„Da li bi Gavrilo uradio isto i kasnije sa iskustvom koje je imao? Ja mislim da ne. To je bilo uzaludno, ništa to nije promenilo. Rat bi se dogodio svakako, dakle, i bilo bi isto i sa njim i bez njega. Gavrilov postupak bio je okidač. Rat nije počeo odmah, nego kasnije. Ja prezirem svaki oblik nasilja, pa čak i u smislu da je Gavrilo Princip bio oslobodilac. Ne mogu da ga osuđujem jer je platio cenu toga. Ja to ne bih nikada uradio prvenstveno zato što nisam spreman podneti cenu. Ono što mi je licemerno je da neko danas potencira da je to bio ispravan čin, a sam nije spreman to uraditi. To je ipak bilo dete od 18 godina. Pitanje je pod kakvim je pritiscima bio i manipulacijama. Nije Gavrilo išao mozgom, nego srcem. Najgore je to što se taj mladić žrtvovao, a drugi su brali plodove njegove žrtve“.

Kažeš da vaša namera nije bila preispitivanje, ali tekstovi su ipak ostavili traga i nisu prošli nezapaženo kod publike. Ovim albumom postavili ste pitanja.

-Uvek je tu neko aludiranje jer i dan-danas imamo srca uzavrela. Uvek je neko srca uzavrela. Problem na ovim prostorima generalno je nacionalizam i to nije nikakva tajna ni tabu-tema. O tome treba pričati. Nemamo mi tu argumente ni za ni protiv, ni da li je nešto dobro ili loše, osim kad je evidentno. Ništa nije onako kako se čini tako da je teško zauzimati neke pozicije i zastupati pravu stranu. Teško je jer prave strane danas nema još uvek.

12227647_1008744535842649_2333139067903999217_n

„Zoster prepoznaju po Gavrilu. I Gavrilo je brend, kao što je rat balkanski brend. Voleo bih da smo poznatiji po Tesli nego po Gavrilu. Voleo bih da smo neka mirna luka, neka dosadna država kojoj se ništa značajno ne događa. Voleo bih to, ali nije tako i to je tragedija ovih prostora. Ne znamo se sačuvati od velikih svetskih pomeranja. Ne znamo se sačuvati u smislu da to prođe minimalno bez nas. Uvek plaćamo velike račune. Nikad se nismo znali sačuvati toga“.

U vašoj muzici neizostavna je ljubavna poetika dubokog (ne)sklada, ponekad prikrivena socijalnim kontekstom.
Teško mi je i pisati ljubavne pesme. Teško mi je da shvatim da neki ljudi napišu 100 ljubavnih pesama. Ne mogu to tek tako. U suštini, Zoster ima ljubavnih momenata u socijalnim kontekstima pa ih oni nadvladaju. Preovlada socijalni ambijent pa se čini da pesma nije ljubavna, a u stvari jeste.

2010. godine našao si se ispred kamere reditelja Danisa Tanovića u filmu „Cirkus Columbia“, a zatim su usledila iskustva i u filmovima „Djeca“ Aide Begić, „Halimin put“ Arsena A. Ostojića, a dobio si ulogu i u ostvarenju Kristrijana Milića „Mrtve ribe plivaju na leđima“. Pojavio si se i u kratkom filmu Une Gunjak „Kokoška“, koji je pre dve godine proglašen za najbolji evropski kratki film. Kako kaže, u glumačke vode uplovljavao je uvek na tuđu inicijativu.

-Sve se dogodilo sasvim slučajno. Prvo sam bio angažovan da igram u jednoj predstavi u Sarajevu, a zatim sam se pojavio i na jednom kastingu za film. Taj moj performans se svideo reditelju. Siguran sam da nije imalo nikakve veze to što sam javna ličnost jer je kasting bio presudan. Sam nikada nisam ni imao ambiciju da se bavim glumom, brat mi je glumac. Nikada me to nije privlačilo, ali nije mi bilo ni mrsko kada je sve krenulo. Super je snimati filmove. Imao sam odličnu saradnju sa rediteljima. Svaki od njih izvukao je iz mene ono najbolje.

Da li postoji neki domaći bend koji može da ti privuče pažnju?
Odavno nisam slušao nečiju ploču konkretno. Nešto što me je oduševilo na ovim prostorima je Goribor. Nažalost, više ne postoji. Ovaj bend mi je doneo momenat koji me je oduševio. Iskreni osećaj uzbuđenja.


2015. Zosterovu godinu obeležili su nastupi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji…Ove godine, uspešno su održali koncerte u beogradskom Mikseru, na Arsenal Fest-u u Kragujevcu, na sarajevskom Beer Festivalu, u Tivtu, a nakon Love Fest-a,   nastupili su i u Srebrenici i Bjelašnici u BiH.

Najave njihovih koncerata i aktuelnosti u vezi sa Zosterom pratite na njihovoj facebook stranici.

 

Preuzeto sa: http://www.adriadaily.com/intervjui/mario-knezovic-treba-stvarati-nove-vrednosti-a-ne-reciklirati-stare/

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s