Fidelov inventar pročitanih knjiga: avgust

Jedan moj profesor sa fakulteta je tvrdio da se u Srbiji najviše pišu istorijski romani, a ja sam dodavao da se kod nas pišu najlošiji istorijski romani na svetu jer mi ne možemo da pobegnemo od politike i nacionalizma u tumačenju istorije. Istorijski romani su kod nas vrlo često i veoma popularni, tj često se pozajmljuju iz biblioteka jer čitaoci misle da su poučni i edukativni. Međutim, većina stranih istorijskih romana koji se kod nas objavljuju su zapravo ljubavni ili trileri ili nekog drugog žanra, a istorija je samo dekor da priča bude zanimljivija tj. da se brže proda.

putzajerusalim

Jedan istorijski roman koji zaista odskače iz savremene produkcije je “Put za Jerusalim” od švedskog pisca Jana Gijua. Roman je objavljen 1998. i postao je veoma popularan tako da je i filmovan. Ovo je prvi deo trilogije o krstašima i govori o tome kako je došlo do toga da se Arn Magnuson zavetuje da će postati templar.

Moram da priznam da ništa nisam znao o srednjovekovnoj istoriji Švedske pre čitanja ove knjige, a u njoj se govori o periodu pre nastanka kraljevine, kad još nije postojala Švedska i kad su se klanovi Erikovaca I Sverkera borili za kraljevsku krunu kraljevstva koje još nije imalo svest o jedinstvenosti.  Priča počinje u jednoj od tri istorijske pokrajine današnje Švedske, Jetalandu, i govori o čudnom životnom putu Arna Magnusona, koji je čudom preživeo jedan pad u detinjstvu pa ga je majka zavetovala Bogu tj poslala kao dete u manastir. Tamo je stekao zavidno obrazovanje, a jedan bivši vitez templar ga je podučio i načinima borbe kakvi se na Severu još nisu znali. Shvativši da mladić nije predodređen za monaha njegovi prijatelji, otac Anri I brat Žilber, objašnjavaju mu njegovo plemenito poreklo i otpuštaju ga iz manastira. Napolju se on vrlo naivno suočava sa običajima svog naroda o kojima nije znao ništa jer je odrastao iza manastirskih zidina, a rođaci I prijatelji iz ranog detinjstva pokušavaju da iskoriste njegove ratničke veštine u borbi za vlast. Zaveden od jedne sestre, a zaljubljen u drugu kojom je želeo da se ošeni biće izopšten iz crkve I moraće da ode u Svetu zemlju da odsluži dvadesetogodišnju pokoru kao templar. Ovde se priča ovog prvog romana završava a o daljim avanturama Arna možete čitati u knjigama Templar i Kraljevstvo na kraju puta.

Na stranu to što je Arn fiktivni lik, sve ostale istorijske činjenice su tačne. Autor je vrlo iskreno i bez lažne patetike prikazao srednjovekovni Jetaland, plemstvo kojem je glavna zabava ždranje i piće, dok i građani i seljaci i robovi žive u nehigijenskim uslovima, neobrazovanost i neznanje su pravilo a ne slučajnost. Pomalo je idealizovan život u manastiru, ali je realno da su manastiri u srednjem veku zaista bili kulturni centri jer nije bilo škola ni drugih kulturnih institucija. Hrišćanstvo je u 12. veku u Skandinaviji još uvek prilično neutemeljeno među običnim svetom, doduše plemstvo ga je prihvatilo, ali najviše iz razloga što uticaj crkve pokušavaju da iskoriste u međusobnoj borbi za vlast. I ta beskrupulozna borba za vlast, savezi koji se krše, ubistva iz zasede, brakovi iz računa, sve je to vrlo dobro opisano i zaista ne znam nekog našeg pisca koji je imao petlju da tako iskreno piše o našim plemićima i vladarima(ah, da, naši su sveci pa ih ne smemo dirati).

jan_guillou

Giju je imajući novinarsko iskustvo znao šta publika voli da čita pa je na jednu u suštini istorijsku hroniku nakalemio ljubavnu priču i zaplet kakav možemo naći i u nekoj tv sapunici, ali ova knjiga u sebi ima dovoljno epskog da ti elementi romanse ne izlaze u prvi plan, a možda bi bilo i suvoparno da ih nema. Uglavnom, ovo je dobra knjiga koja ima više slojeva, možete se fokusirati na istorijski deo, ili na epski i borbe junaka ili na romantični i osujećenu ljubav, ali svakako je vešto napisana.

knjiga_ceznje_vv

Leonard Koen je poslednjih godina stekao kultni status kao muzičar u Srbiji, nažalost osim dva njegova romana nikako da vidimo neko novo izdanje njegovih pesama na našem jeziku. Ali sva sreća, pa postoji susedna država u kojoj se govori skoro istim jezikom, a njihov izdavač VBZ je 2007. izbacio prevod jedne od Koenovih poslednjih zbirki pesama iz 2006. Knjiga čežnje (u original Book of longing) je posvećena Leonardovom prijatelju i mentoru, kanadskom pesniku Irvingu Lejtonu(preminuo baš te 2006. Kad je knjiga objavljena), koji je bio nominovan za Nobelovu nagradu početkom 80’ih kad je tu nagradu dobio Markes. Koen za svog prijatelja kaže: „I taught him how to dress, he taught me how to live forever.“[ Jedna od pesama “Irving i ja u bolnici” kaže “volio sam mu čitati versi/volio mi je čuti pjesmu/nismo pokazivali interes/za unisono slaganje u svemu”.

U zbirci je i dosta pesama posvećenih drugom Koenovom mentoru, japanskom zen učitelju Rošiju, koji je živeo 107 godina. Možda je manje poznato da je Koen između 1994. i 2000. bio u budističkom manastiru gde se zamonašio pod imenom Jikan što znači „tišina“. Dosta pesama u ovoj zbirci govori o tim godinama, o rastrzanosti između duhovnog i ovozemaljskog, Leonard vodi lirske dijaloge sa svojim učiteljem i sa svojim drugim ja, Jikanom. Na kraju je, čini se, čežnja za ženama i ljubavlju prevladala da se Koen vrati ovozemaljskom životu i ode iz manastira. Pesma “Kolaps zena” to najbolje opisuje

Kad mi je srce slomljeno kao i obično

Od nečije ljepote

Što se rasplinjuje nestajući

Uzorak po uzorak

Poput kraljevstava bez pisane riječi

I, gle, usopljen se pentram

Do one postaje u jedinstvenoj intimi Sahare

Sabijajući zrak u tamnu čahuru

Nenapornog zaborava

Što bih onda drhtao na oltaru prosvjetljenja

Što bih se onda htio zauvijek smješkati

lc-roshi

Osim tim dilemama, najveći broj pesama je posvećeno ljubavi. Jedna od njih “Nevjerna žena“ počinje kao ona čuvena Lorkina o ženi koju je poveo do reke( „do rijeke je povedoh sa sobom/kao što bi i svaki drugi muškarac/klela se bogom da je djevica/ali ja sam čuo drugačije već“), a znamo da je Koen uvek isticao uticaj Lorke na njegovu ljubavnu poeziju. Ima tu i pesama koje su objavljene na albumima, njegovim i njegove ljubavnice Anjani Thomas. Posebnu draž knjizi daju Leonardovi crteži, najviše je njegovih autoportreta i aktova žena.

myredeemer

Neke pesme govore o Koenovoj poetici, posebno se ističe pesma u kojoj se obraća pesnicima tzv. „velikih“ tema

Držim da je bolje započeti rat

Ili nožem proburaziti rabina nego se pogledati

U ogledalu hotelske sobe

Bolje se zanijeti svojom kulturom

Hrabrom djecom ispred tenkova

I svetim tlom

Koje progovara tvojim jezikom

Stid neka vas bude, Veliki Pjesnici!

I ja volim prošlost, baš kao i vi

Ali moram poduzeti nešto

Da promijenim vašu stupidnu krvožednu glazbu

Koja se nikom osim bogu samom ne dopada

VRATITE SE SVOJIM DNEVNICIMA!

Značajan broj pesama govori o starosti i približavanju smrti, Koen kaže da je svestan da „moje vreme ističe/a još uvijek/nisam ispjevao/onu istinsku pjesmu/veliku pjesmu“,ali za sebe kaže „ja sam ta stvar/ što želi pjevati/ uprkos sudačkoj pljuvački/ i preziru/ O Bože kako mi se pjeva/ Ja sam TA STVAR ŠTO MORA PJEVATI“.

Pri kraju zbirke Koen ostavlja poruku čitaocima da je ovo teška knjiga ako se preozbiljno shvati i da preskoče delove koji im se ne sviđaju. Ovaj hrvatski prevod Damira Šodana zaista nije loš, ali bih ja voleo da vidim i srpski prevod i srpsko izdanje ove Koenove zbirke, a što da ne i nekih starijih njegovih knjiga pored njegova dva romana i biografije što su izašli poslednjih godina kod nas.

Knut Hamsun  nije kontroverzni biznismen, ali već sto godina izaziva oprečna mišljenja laika i ljudi od „struke”. Tako je jedna moja profesorka o njemu govorila isključivo kao o nacisti ne dajući nam ni najmanji nagoveštaj kakav je bio taj pisac koji je dobio Nobela po završetku Prvog svetskog rata 1920. a jedna biblioterka je uživala da mi priča o tome kako su ga gnevni čitatelji zatrpali primercima njegovih knjiga. U našoj sredini Hamsun je dugo zaobilažen i kod izdavača, mada su recimo u Hrvatskoj i tokom SFRJ objavljivali skoro sve nejgove važnije romane. Danas, kad se u Srbiji za svece proglažavaju ljudi bliski nacistima više nije takav bauk objavljivati Hamsuna, a ni čitati ga.

glad_vv

Glad je Hamsunov najvažniji i najpoznatiji roman, a i prvi, i on ga je proslavio. Ovaj psihološki roman je veoma uticao na svetsku književnost 20.veka (tok svesti, unutrašnji monolog, subjektivnost, fragmentarnost, upotreba flešbekova, liričnost), a mnogi su ga zbog ovog romana smatrali ravnim Dostojevskom, pa čak možda i lucidnijim. Možda je razlog tome što je i sam Hamsun nakon izlaska ove knjige poredio svog junaka sa Raskoljnikovim. Ono što je slično obojici književnih junaka je bezgranična sujeta zbog koje tonu u ludilo.

Pošto je roman delimično autobiografski može se smatrati pričom o mentalnom sazrevanju jednog umetnika, njegovim portretom u mladosti(i Džojs je jedan od onih koji mu duguju takođe). Ponekad čitajući knjigu nisam bio baš siguran da li svog junaka uzima za ozbiljno ili ga posmatra distancirano, sa jednom jedva primetnom ironijom.  Reklo bi se da pisac pomalo i sa podsmehom govori o intelektualizmu svog junaka.

knut_hamsun_ca_1890

Hamsun je uticao na mnoge značajne pisce naše srednjoškolske lektire, Tomasa Mana, Franca Kafku, Hemingveja, Gorkog, Henrija Milera, Hermana Hesea, ali dugo nije bio objavljivan dok se Flavio Rigonat nije usudio da u svojoj izdavačkoj kući LOM objavi nekoliko njegovih romana, između ostalog i ovaj. Da ne hvalim stoti put ovog izdavača koji je jedan od retkih koji ima jasnu koncepciju izdavačkog programa i okrenut je piscima koji govore o marginalcima i “stvarnosnoj prozi”. Iako ne možemo opravdati Hamsunov politički angažman njegove prve knjige su nezaobilazno štivo za svakog ko voli književnost.

Advertisements

One Comment Add yours

  1. stF1 kaže:

    Gledao sam film o Arnu, ali stvarno mi se nije svideo. Naslućivao sam da je to jedna od onih ekranizacija koje neće verno prikazati atmosferu iz knjige, a posle ovog opisa čekam neko sniženje da nabavim bar prvu iz trilogije.

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s