Ne može nam niko ništa – jači smo od sudbine

Kopiranje tuđih dela bez dozvole zanat je star koliko i samo čovečanstvo, a s vremena na vreme može biti i veoma unosno, naročito ako druga strana nikada ne sazna za to – iz bilo kojih razloga. Iako se kao nacija, još od onog slavnog dana kad smo potisnuli amebe i postali prva inteligentna bića u svemiru, hvalimo svojom izrazitom muzikalnošću, činjenica je da sa svih strana neprekidno dopiru zvuci pesama koje su naši pevači i grupe pozajmili od nekoga, s namerom da ih nikad ne vrate, odnosno plate valutom „dođem ti„.

Srećom, zaštita autorskih prava na ovim prostorima funkcioniše jednako dobro kao i pojas nevinosti u javnoj kući koju pohode vojnici na odsustvu i mornari sa prekookeanskih brodova, pa većina tih projekata ostane bez adekvatne sankcije. Što bi rekao slepi guslar Filip Višnjić u svojoj autorskoj i višestruko nagrađivanoj pesmi Početak bune protiv dahija – „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine„.

U međuvremenu, dok ne dobijemo šansu da na drugačiji način rešimo taj problem (zamišljam scenu u kojoj Dino jbn Merlin Mandrak Big Lale i Goran bez komentara Bregović uplaćuju procenat svega što su zaradili na tuđoj muci), predstaviću vam nekoliko flagrantnih primera kršenja ljudskih i životinjskih prava korišćenjem muzike, za koju možda ni ne znate da je izvodi netko sasvim drag i lijep


Dino Merlin vs. UB40: „Mjesečina“ – „Where did I go wrong“

Mjesečina k’o dukat žut, ti dovoljno mlada, ja dovoljno lud… Ne sumnjam da je Salahudin cijelu mladost proveo želeći da bude faca, ali ni da doživim 25. vek neću shvatiti kako i zašto je nakon raspada SFRJ u tome zaista i uspeo.

Pevač i njegova grupa koji su po svim parametrima bili ispod svakog proseka, od jednom puni dvorane od Vardara pa do Triglava, a većina pesama koje izvodi su hitovi na radio i TV stanicama.

Evo, javno priznajem da sam protraćio svo vreme provedeno u muzičkoj školi kada dobijem racionalno objašnjenje po čemu je ovaj nusprodukt muzičke scene ’80ih zaslužio kultni status. Nasuprot njemu, za UB40 mi ne morate ništa objašnjavati – ovi ljudi bi bili legende sve i da su pevali cajke i gare.


Beat Street vs. Michael Jackson: „Beat Street“ – „Billie Jean“

Ovo uopšte nije loše – Beat Street je ukrao i muziku i tekst od Kralja Popa, ali na način da to svima bude simpatično. Ni spot nije loš, ali mislim da se Michael u grobu prevrće kad vidi Husu i Ljubu ničim izazvane obučene kao Milli Vanilli i neprekidno postavlja jedno te isto pitanje: „wtf???„.

Pozitivno je to što više ne može da ih tuži za plagijat…


Babe vs. Leteći odred: „Ko me ter’o“ – „Sanjao sam moju ružicu“

Kao dete iz mešovito mešovitih brakova, a istovremeno i sam učestvujem u jednoj takvoj zajednici, ne pada mi na pamet da pesmu spuštam na nivo dobrosusedskih odnosa Srbije i Hrvatske. Ukoliko ste pripadnik nekog od jurišnih odreda Facebook revolucionara, preporučujem grupe i stranice sa tom tematikom, a ovo možete iskoristiti kao mustru za još jednu revoluciju iz svoje udobne fotelje…

Ako mi platite, mogao bih da potražim po netu koja je pesma starija i potom postavim pretpostavku da je ona druga plagijat (za broj računa za uplate iz zemlje i inostranstva obratite se u privatnoj poruci), ali istraživanje bi moglo da dobije sasvim drugu dimenziju ako se ispostavi da je autor prodao muziku i jednima i drugima istovremeno – pa su npr Babe snimile svoju verziju pre Odreda.

Po mom više nego skromnom mišljenju, „Ko me ter’o“ je višestruko kvalitetnija pesma po svim parametrima – muzika, tekst, aranžmani. Žao mi je, braćo, ovaj duel gubite. Više sreće na košarkaškom polju … /zlobni osmeh/


Dr Iggy vs. Captain Hollywood Project: „Nikad, nikada“ – „More and more“

Nerešeno. Obe pesme su dobre i jednako drage svakom pravom ljubitelju eurodensa: verzija Doktora za muziku obojena je nešto veselijim tonovima, dok je Kapetan holivudske vojske sa stalnim boravištem u Nemačkoj izneo donekle sumornu verziju sadašnjice. Ne može čovek a da se ne zapita ko je u to vreme živeo pod sankcijama, a ko je vozio golfa „dvojku“, još malo pa „trojku“, kešom plaćenog.

U svakom slučaju, Igore, nema veze što si ovo plagirao (kao i masu ostalih svojih stvari), činjenica je da se smo uz tebe veselili i tugovali, sekli vene i nazdravljali, imitirajući tvoje neskladne pokrete pretenciozno nazvane igranjem u jednoj maloj diskoteci na kraju grada… Ako te ikada budu tužili zbog ove pesme, ti uzvrati tužbom i zahtevaj da se izjasne zbog čega se lažno predstavljaju kao Amerikanci, a u stvari su iz Dojčlanda. Reci i da pevač u stvari nije kapetan, nego šofer…

Fun fact: Demo verzija „Nikad, nikada“ mnogo više sliči „More and more“ nego li što je to slučaj sa onom koja se našla na prvom albumu popularnog densera.


Ako se pitate zbog čega na ovoj listi nema antologijskih obrada tipa Christos Kyriazis – Epimeno, u nas poznatije kao „Ja još spavam po navici u istoj majici„, dok se, koncentrisani na svoj obrok girosa u taverni kod gazde Jorgosa u Leptokariji pitate „e, čuj kako je ovaj baja obradio pesmu jedne i jedine“ neponovljive Srbske Maike, vreme je da se posavetujete sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Sa druge strane, ako ste došli do samog kraja, na neki način zaintrigirani ili revoltirani pisanijem, ostavite u komentaru neku kombinaciju originala i falsifikata koja vam se trajno utisnula u memoriju.

Na taj način, učinićete mi veliki plezir…

Advertisements

Šta ti kažeš na sve ovo?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s